Pomoć manastirima Voljavča i Blagoveštenje u srcu Šumadije
Ovde se stvarala država

Predstavnici redakcija Glasa i pokretač lista beogradski biznismen Radisav Rodić igumanijama Tajsi i Mihaeli predali popularne "jugiće"
Krajem avgusta prošle godine zasedala je cela srpska vlada u manastiru Voljavča, slavili dva veka od zasedanja Praviteljstvujuščeg sovjeta
Prošlo je 35 godina otkako političari obećavaju "radimo banju, pomažemo manastiru", a kad prođu izbori - sve po starom

Pod obroncima Rudnika u blizini sela Stragara, u srcu Šumadije, nalaze se manastiri Voljavča i Blagoveštenje. Nekada se samo konjima moglo doći do njih. Danas vode putevi kojima dolaze namernici da nađu utehu i mir pod njihovim okriljem. Manastir Voljavča nalazi se 40 kilometara od Topole, na severoistočnim padinama Rudnika. U spisima je zabeleženo da je crkvu posvećenu arhanđelima Mihailu i Gavrilu, sagradio 1050. godine "samoderžec serbski" Mihailo Dobrosavljević. Crkva je u burnim vremenima, potonjim, srušena, da bi je početkom 15. veka obnovio vlastelin despota Stefana Mihailo Končinović.
Foto

Manastir Blagoveštenje

U naredna tri veka Turci su dva puta teško oštetili manastir. Sredinom 18. oni su manastir zapalili, crkvu zapečatili, propisali globu od 330 groša i stavili zabranu na korišćenje većeg dela manastirskog imanja. Zahvaljujući jeromonahu Aleksiju Jefremoviću i njegovom bratu Danilu, globa je plaćena, zemlja vraćena manastiru, a vodenica i valjarica otkupljene. U konaku, koji je sagradio jeromonah Aleksije, pre dva veka 28. avgusta 1805. godine održana je osnivačka sednica Praviteljstvujuščeg sovjeta. Za predsedatelja je izabran prota Mateja Nenadović.

Krajem avgusta prošle godine zasedala je cela srpska vlada u manastiru Voljavča. Slavili se dve stotine godina od zasedanja Praviteljstvujuščeg sovjeta i vremena Karađorđa i njegovih junaka. Okupili se na jednom mestu svi važni ljudi, a oni iz protokola obećali da će da ugrade podno grejanje, i dovrše još neke stvari na manastiru. Kako dođoše, tako i odoše. Ono što su obećali, do sada nisu ispunili. Iz Zavoda za zaštitu spomenika stigla je i zabrana da se trem zatvori. Kažu tako nije bilo. Za to što je hladno zimi, ne haju mnogo.
      

Komunisti oduzeli 650 hektara šume

Komunisti su i manastiru Blagoveštenje oduzeli 650 hektara šume. I Fabrika u Stragarima je na manastirskoj je zemlji. Daleke 1945. u manastir je stigla igumanija Mihaela. Sve je bilo urušeno, skoro ničeg nije bilo, samo crkva zatrpana do polovine. Vinograd skoro uništen i osušen. Još se pepeo nije ni ohladio. Trebalo je skoro šest meseci da se bar jedna prostorija osposobi za stanovanje. Igumanija je tada živela u selu.
Danas je manastir Blagoveštenje jedan od najlepših u celoj zemlji srpskoj. Igumanija Mihaela ne da da joj se ime pomene i da se zasluge za veliki posao koji je urađen za ovih šest decenija njoj pripišu. U manastiru je živo, a među monahinjama je i jedna iz Amerike. Dug je spisak onih koji su kao komunistički funkcioneri dolazili u manastir, krstili decu ili se tajno venčavali. Nisu smeli da dođu danju, pa se šapuće da zbog toga manastir odavno ima struju. U manastir dolaze sada i mladi i stari, iz Beograda, Aranđelovca, Kragujevca.
      
   
   

Komunisti su manastiru Voljavča posle rata oduzeli 290 hektara zemlje. Tih poratnih godina, šumar je bio u manastiru, ložio vatru, i koristio arhivu manastirsku. Dragocenosti manastirske u pepeo su pretvorene. Da ne grešimo, prošle godine, uoči same svečanosti, do manastira je stigao asfalt. Da bi mogao autobus sa vascelom vladom do pred sam manastir da dođe.

Pored samog manastira nalazi se banja sa lekovitom vodom. Zapuštena i ostavljena zubu vremena, od dana kada je manastiru oduzeta.
- Dolaze ljudi u Voljavču da se leče. Dolaze i putnici namernici da budu pet-šest dana, i mir svoj da nađu - kaže igumanija Tajsa. I naravno meštani iz sela, više nego oni iz grada. Sve je to još daleko od onog što bi igumanija želela.

- Trebalo bi da se mladi manu droge, kafane i kafića i vrate veri svojih pradedova i crkvi - kaže. Igumanija napominje da meštani pomažu manastiru. Od nekada velikog manastirskog imanja ostalo je malo. Obradivog zemljišta - samo dva tri hektara.

Uoči Božića, manastire Voljavču i Blagoveštenje posetili su predstavnici redakcija Glasa javnosti i Kurira i pokretač ova dva lista beogradski biznismen Radisav Rodić. Njima su se pridružili i predstavnici poslovodstva Fabrike za proizvodnju papira i izolacionog materijala iz Stragara, izražavajući spremnost da pomognu manastirima u nabavci osnovnih potrepština. Igumanijama Tajsi i Mihaeli gosti su predali automobile "Zastavine" proizvodnje, popularne "jugiće".
Foto

Manastir Voljavča

- Vozila predajemo na trajno korišćenje i istovremeno preuzimamo obavezu da obezbedimo sve što je potrebno za njihovo korišćenje i održavanje - rekao je Radisav Rodić. On je naglasio da će redakcije kada se automobili amortizuju, manastirima obezbediti nove.

Na obroncima Rudnika u dugoj srpskoj istoriji podignuto je više od pedeset manastira. Voljavča i Blagoveštenje spadaju u red najstarijih i najlepših. I pored teških vremena, pogroma, razaranja i uništavanja, zahvaljujući sveštenstvu i narodu sa kojim je ono delilo sudbinu, podizani su iz pepela i ponovo uzdizani.

- Ovde se stvarala država. Zato oni treba da postanu svetilišta, a sami Stragari centar u koji će dolaziti ljudi iz celog sveta. Za to postoje svi uslovi, samo treba dogovor među samim meštanima - rekao je Rodić.

Po svemu sudeći, još je sve daleko od toga.
- U banji Voljavči pored samog manastira lekovita je voda. Leči reumu - kaže igumanija Tajsa. Međutim, ni sada se ne zna ni čija je banja ni zašto ne može da se obnovi. Priča se da su mnogi zainteresovani da dođu "do izvora" manastirskih.
      

Monumentalni lik razapetog Hrista - cara slave

Posle tri godine restauracije, 2001. godine, u manastir Blagoveštenje vraćen je krst sa Hristovim raspećem, koji se svojom lepotom i veličinom ubraja u reprezentativne ikonopisane celine srpske crkvene umetnosti 17. veka. Autor relikvije krsta je Andrija Raičević iz okoline Prijepolja.
Hristovo raspeće je izuzetna pozlaćena rezbarija, precizno izvedena u nizu cvetnih motiva, geometrijskih prepleta, dekorativno obrađenog postamenta i krakova krsta, sa monumentalnim likom razapetog Hrista - cara slave, bočnih ikona osobene ikonografije i predstavlja Hrista u grobu, što ukazuje na obrazovanje njegovog majstora na tradicijama stare srpske i kritsko - venecijanske umetnost.
Krst je rađen za manastir Svetog Nikolu na Priboju na Limu. Tamo je bio samo sedamdesetak godina i pred najezdom Turaka, prebačen u manastir Blagoveštenje gde je već puna četiri veka. U crkvi su i ikone slikane u devetnaestom veku, ali ima i onih mnogo starijih.
Na samom ulazu su simboli koje su Turci u 19. veku ostavili, što je svojevremeno spaslo manastir od potpunog uništenja. Nažalost, ni u manastiru Blagoveštenje nema arhive od pre rata. Uništena je.
Oko sto hektara zemlje ostalo je manastiru. U drva kad idu, prvo traže potvrdu od "Srbijašuma", i onda "svoju" šumu seku. Teškom mukom vinograd se održava. Trebalo bi ga obnoviti i novu lozu zasaditi.
      
   
   

Branislav Pašajlić, geolog, kaže da se od 1971. godine, kad god su bili izbori, govorilo o razvoju banje u Voljavči. Prošlo je 35 godina otkako političari obećavaju "radimo banju, pomažemo manastiru", a kad prođu izbori, sve po starom. Pašajlić je došao iz Francuske i od 1988. godine živi u Voljavči. Odazvao se pozivu države da sa onima koji su došli iz inostranstva ulože kapital u svoju zemlju. Hteo je da gradi centar za lečenje. Ali, uspeo je samo da "dobije od dobrih komšija" prijave zbog gradnje.

- Geozavod je svojevremeno izvršio istražno bušenje radi analize vode i dokazivanja lekovitosti banje. Posle dva meseca rada, urađen je projekat, a banja nije proglašena i zvanično banjom. Kažu ne može se dokazati. A to se i ne radi tako, već iskustvenom metodom - kaže Pašajlić. Na kraju je sam sebe obavezao da će da sagradi kade ne dirajući izvorišta na koja pravo polaže mesna zajednica.

Naš sagovornik kaže da su komunisti zaustavili i razvoj manastira i Stragara.
- Ako je pre dva veka ovde zasedala vlada, onda sigurno ima razloga za to. Potencijali postoje, Bog je dao da ima i lekovitih voda. Dok privatni kapital nije došao, sve je stajalo kao nešto nepostojeće. Hteo sam svoje znanje, svoje iskustvo i nešto kapitala da uložim u ove projekte. Ništa nisam realizovao. Što bih god započeo, zahtevali su "pripremite projekat, kupite mašine, pa ako vam dozvole. Kad sve obezbedite dobijete odgovor: E, to ne može privatnik.

Umesto da razvije posao od kog će svi da u selu imaju korist, Pašajlić sada radi kompost za cveće. Na malom mestu tri svetinje - Voljavča, Sveta Petka, Blagoveštenje. Ima, kažu monahinje, i šta da se vidi. Manastir nema redovnih donacija. Zato su monahinje i sama igumanija Mihaela bile zbunjene kada su im predstavnici Glasa i Kurira i ovdašnje fabrike poklonili automobil. Osim toga rekli su da se spremi i spisak neophodnih potreba. Nekada se ovde dolazilo samo na mobu. O donacijama se i ne govori.


Izvor: Glas Javnosti \ B. Kuljanin