Pogoršanje odnosa među balkanskim zemljama
Autor: Tanjug | 18.01.2009. - 13:55


Ulazi li Balkan ponovo u period ozbiljnih političkih turbulencija? To je pitanje koje sve češće postavljaju politički analitičari, ukazujući da u ovom, odavno neuralgičnom delu Evrope, jačaju stari i javljaju se novi animoziteti među susedima.

Atina i Ankara su ponovo ušle u fazu razmene oštrih nota, pošto su turski avioni nekoliko puta ušli u vazdušni prostor iznad Egejskog mora, koji Grčka smatra svojim. Reč je o dugo spornom pojasu zbog čega su se, 1996. godine, dve zemlje našle na ivici rata, sprečenog zalaganjem SAD.
Mediji u Atini danima pišu o "ratnoj atmosferi u Egeju", podsećajući da Turska priprema izvođenje velike vojne vežbe upravo u spornoj zoni.
Šef diplomatije Dora Bakojani ocenila je ponašanje Turske kao "opasnu provokaciju" u nezgodno vreme, jer su tokom minule godine, odnosi dveju zemalja "bili u stagnaciji".
Novo zaoštravanje odnosa na liniji Atina - Ankara moglo bi, pribojavaju se analitičari, da poremeti dijalog o ujedinjenju Kipra, čiji nastavak se očekuje u februaru.

Kad je o toj diplomatskoj akciji reč, nepovoljna okolnost je što je Turska nedavno ozbiljno naljutila Kiprane ometajući njihove brodove koji tragaju za naftom u Sredozemlju.
Verbalna municija je obilato u upotrebi i na liniji Atina - Skoplje jer Grčka i dalje odbija da bivšoj najjužnijoj jugoslovenskoj republici prizna ime Makedonija pošto takav naziv ima njena severna pokrajina.
Ljutiti Makedonci su tužili Grčku Međunarodnom sudu pravde, optužujući Atinu da ne želi normalizaciju bilateralnih odnosa i da sprečava približavanje Makedonije evroatlantskim integracijama.
Tribunalu je nedavno stigla i tužba Hrvatske protiv Srbije zbog navodnog genocida što je, samo po sebi, potvrda da i između te dve zemlje nema dovoljno razumevanja i dobrosusedstva. Srbija je najavila kontratužbu, što sigurno nije korak koji bi mogao doprineti približavanju Beograda i Zagreba. Hrvatska je, u međuvremenu, ušla u žestok "klinč" sa Slovenijom, koju optužuje da blokira njen put ka Evropskoj uniji.
"Dežela" to, međutim, demantuje, navodeći da samo želi da, pre ulaska Hrvatske u Uniju, reši sporno pitanje njihove granice. Odnosi su toliko zaoštreni da ni predstavnici EU zasad ne uspevaju da komšije upute na konstruktivan dijalog.

Stari problem Balkana, uz neka nova obeležja, ostaje Kosovo koje mnogi i dalje vide kao moguće žarište novog, većeg potresa. U januaru je tamo bilo nekoliko ozbiljnih međuetničkih incidenata, uprkos prisustvu jakih međunarodnih snaga.
Na Kosovu je dolazak Euleksa izazvao uznemirenost Srba, ali toj mirovnoj misiji nisu radi ni Albanci, koji smatraju da se ograničavaju prava njihove samoproglašene države.
Novi problemi mogli bi nastati zbog najave EU da će na Kosovu početi odlučnu borbu protiv trgovine drogom, što je tamošnjim Albancima praktično jedini unosan posao.
Američka agencija Stratfor već je procenila da će to "neminovno dovesti do sukoba Brisela i Prištine", jer je Kosovo glavna tranzitna ruta za heroin iz Avganistana ka Evropi, ali i zona krujumčarenja oružja i ljudi.
Ako se ima u vidu činjenica da se između dva entiteta u BiH, gde je ponovo produžen mandat mirovnjacima iz sveta, množe nesuglasice oko funkcionisanja države, da Albanija pokazuje previše "brige" za Albance u dijaspori i da su i Srbija i Crna Gora dosta zahladile odnose, jasno je da će međunarodna zajednica i dalje imati dosta posla na Balkanu ako stvarno želi da ovaj prostor postane zona mira, stabilnosti, saradnje i ekonomskog prosperiteta, kako se često govori.

Izvor: Blic