Ovaj.. a gde ste vi posli?
Luka Bogdanovic i dalje Zvezdin

 
Posle 24 casa iscekivanja, iz Kosarkaskog saveza Srbije u nas klub stigla je odluka registracione komisije o slucaju igraca Luke Bogdanovica.

Komisija KSS donela je odluku da se NE ODOBRAVA prelazak Luke Bogdanovica u Partizan jer ima vazeci ugovor sa Crvenom zvezdom.
Obrazlozenje registracione komisije u celosti mozete procitati u nastavku ove vesti:

Kosarkaski savez Srbije
Registraciona komisija
Beograd
26.7.2004.

Na sednici koja je odrzana 26.7.2004. u Kuci kosarke u Beogradu, povodom zahteva KK"Partizan" i igraca Luke Bogdanovica za prelazak iz "Crvene Zvezde" u "Partizan" Registraciona komisija KSS u sastavu: Goran Dajovic, predsednik i Dragana Milicevic, Ljubisa Janic i Milan Miskovic kao clanovi, donela je sledecu:

Odluku

NE ODOBRAVA se prelazak igraca Luke Bogdanovica iz "Crvene Zvezde" u "Partizan", jer ima vazeci ugovor sa "Crvenom Zvezdom".

Obrazlozenje:

KK "Partizan" – Beograd podneo je 12.7.2004. Registracionoj komisiji KSS (u daljem tekstu Komisija) zahtev za prelazak iz KK "Crvene Zvezde" igraca Luke Bogdanovica (PC broj 0439898007). U zahtevu se navodi i iznos obestecenja koji, po misljenju podnosioca zahteva, pripada KK "Crvena Zvezda". Uz zahtev je prilozena i pristupnica koju je Luka Bogdanovic potpisao za "Partizan" 6.7.2004. Dokumenti koji su Komisiji takodje bili dostupni su i:

- dopis igraca Luke Bogdanovica upucen "Crvenoj Zvezdi" 7.7. kojim obavestava klub da "se koristi pravom iz Aneksa, te da jednostrano raskida ugovor", kao i da ce "u kracem vremenskom periodu odabrati klub" koji ce se "Crvenoj Zvezdi" obratiti radi uplate ugovorenog obestecenja;
- Ugovor o profesionalnom angazovanju igraca i dva aneksa ugovora izmedju KK "Crvena Zvezda" i igraca Luke Bogdanovica. I ugovor i aneksi su u skladu sa odredbama Registracionog pravilnika KSSCG deponovani u kosarkaskom savezu;
- korespodencija izmedju zainteresovanih strana (dopis KK "Partizan" upucen KK "Crvenoj zvezdi" i odgovor direktora "Crvene Zvezde" na upuceni dopis, kao i dopis KK "Crvena Zvezda" upucen igracu, odnosno njegovom punomocniku).

Iz prilozene prepiske koja je usledila izmedju zainteresovanih klubova vidi se da "Crvena Zvezda" obavestava KK "Partizan" kako sa Lukom Bogdanovicem ima vazeci ugovor i da do kraja sezone 2004/5 on nije slobodan igrac. Ukoliko pak igrac ostaje pri zelji da napusti klub, "Crvena Zvezda" je spremna na sporazumni raskid ugovora pod uslovom da se isplati obestecenje od 450.000 EUR u dinarskoj protivrednosti. KK "Partizan" je svoj stav o visini obestecenja (131.350 EUR) formirao na osnovu misljenja da je takvo obestecenje zapravo odredjeno aneksima ugovora izmedju "Crvene Zvezde" i Luke Bogdanovica i njegovog prava, ugovorenog tim aneksima, da po zavrsetku takmicarske sezone 2003/4 jednostrano raskine ugovor uz uplatu obestecenja u visini "nominalno ulozenih sredstava (u igraca) ... umanjenih za 25%". KK "Crvena Zvezda" u dopisu upucenom igracu i njegovom punomocniku naglasava da je ugovor zakljucen do 1.7.2009., da je klub, shodno aneksu ugovora, vec uplatio prvu mesecnu ratu obaveze za narednu sezonu, tako da je za igraca pocela nova takmicarska sezona i da je, zbog te cinjenice, igrac zakasnio sa zahtevom za raskid ugovora (koji je podnet 7.7.2004.), te da jednostrani raskid ugovora moze traziti tek po zavrsetku sezone 2004/2005.

Prema tome, spor oko visine obestecenja zapravo samo je odraz sustinskog spora oko tumacenja odredbi ugovora koje se ticu prava igraca na jednostrani raskid ugovora od cijeg resenja zavisi i odluka o tome da li igracu i pod kojim uslovima moze da se odobri prelazak.

2. Pravno pitanje u ovom sporu prema shvatanju Komisije moze se formulisati u dve tacke:
1). postojanje prekluzivnog roka za koriscenje tzv. preobrazajnog prava igraca prema cl. 13. st.2. Aneksa ugovora od 3.02.2002.
2). ukoliko takav rok postoji kada on istice.

Prvo pitanje.
Pravo na jednostrani raskid ugovora od strane igraca, predvidjeno Aneksom je tipicno preobrazajno pravo (pravna moc). Jedan od karakteristicnih slucajeva koriscenja preobrazajnog prava jeste upravo kod otkaza ugovora sa trajnim izvrsenjem (npr. ugovori o zakupu ili ugovori o radu, sluzbi i tsl), kada se (obicno na osnovu samog ugovora) utvrdjuje pravo jedne ugovorne strane da jednostranom izjavom volje otkaze ugovor. U konkretnom slucaju postojanje ovog prava je nesumnjivo (utvrdjeno je clanom 13, st. 2. Aneksa) i ono se vezuje za ispunjavanje dva uslova: postojanje jednostrane izjave volje i isplatu obestecenja u visini nominalno ulozenih sredstava u igraca. Medjutim, prema misljenju Komisije, iako Aneksom nije eksplicitno utvrdjen, nesumnjivo je da postoji i rok u kojem ovo pravo moze biti vrseno.
Tri su razloga u prilog ovakvom zakljucku. Prvi je sama pravna priroda preobrazajnog prava, cije je konzumiranje uvek vremenski ograniceno i to je jedan cisto teorijski razlog. Naime, preobrazajno pravo je veoma mocno pravno sredstvo (zato se cesto naziva i pravna moc) u rukama njegovog nosioca da jednostranom izjavom volje stvara ili menja odredjene pravne odnose. Kada se ono ustanovi ugovorom, onda u takvom ugovornom odnosu dolazi do ocite neravnoteze ugovornih prava i obaveza, jer jedna strana zadobija jedno veoma vazno pravo koje druga nema, a koriscenje takvog prava itekako pogadja i tu drugu stranu. Stoga se u teoriji, ali i u pozitivnom pravu utvrdjuje da kada ovakva neravnoteza, tj. ovo pravo nastane (bilo na osnovu ugovora bilo na osnovu zakona) ono mora biti kratkotrajno, tj. omedjeno prekluzivnim rokom. Drugo, sa aspekta logike ugovaranja u sportu apsurdno je tumacenje bilo koje ugovorne odredbe na osnovu kojeg klub dolazi u poziciju da pouzdano ne zna kojim igracima sigurno raspolaze. Sasvim je ocigledno da bi tumacenje prema kojem je pravo igraca na jednostrani raskid vremenski neograniceno dovelo klub upravo u takvu situaciju, tj. ni u jednom periodu vremena klub, pocev od zavrsetka sezone 2003/2004, ne bi mogao da racuna da ce koliko sutra doticni igrac biti i dalje clan kluba. I trece, sam rok na koji je ugovor zakljucen i takmicarska sezona kao vremenski element ugovornih prava i obaveza izgubili bi svaki smisao i narocito doveli ugovorne strane u neravnopravan polozaj ukoliko bi se preobrazajno pravo na jednostrani raskid smatralo trajnim. Naprotiv, ugovorom je predvidjeno njegovo periodicno pojavljivanje (i "nestajanje") a u skladu sa vremenskom dinamikom primerenom kosarkaskom takmicenju. Tacnije bi bilo reci da ugovor predvidja, ne jedno, vec vise takvih prava, i da je pocetak i kraj trajanja svakog od njih odredjen ili odrediv. Tako se, na primer, u cl. 2 Aneksa II ugovora pominje pravo igraca da "promeni klub po zavrsetku sezone 2005/2006 uz obestecenje Kluba", a i clan 17 Aneksa pominje ovo pravo kao pravo odlaska u NBA ligu "nakon zavrsetka sezone 2004/5, 2005/6, 2006/7, 2007/8, 2008/9..."

Drugo pitanje.
Nakon sto je Komisija konstatovala da je pravo igraca na jednostrani raskid ugovora vremenski ograniceno, bilo je potrebno utvrditi u kojem roku, prema odredbama i duhu ugovora i prilozenih aneksa ono moze biti punovazno iskorisceno. U tom smislu, narocitu paznju Komisija je posvetila tumacenju clana 13, st. 2. Aneksa ugovora u kojem stoji da "po zavrsetku takmicarske sezone 2003/4 igrac moze jednostranom voljom raskinuti Ugovor sa klubom, uz obestecenje" koje je predvidjeno vec pomenutim clanom 2. Aneksa II.
Komisija se najpre u vezi sa ovim problemom bavila pitanjem uticaja termina prelaznih rokova na prekluzivnost roka za ostvarenje prava na jednostrani raskid ugovora. Moguce je, naime, rezonovati da pravo na jednostrani raskid mora trajati barem do prilike kada ono moze da bude "okoncano", "valorizovano", prelaskom u drugi klub . Medjutim, ovakvo glediste Komisija je odbacila iz tri razloga.
Prvo, hipoteticki gledano, igrac je mogao svoje preobrazajno pravo da iskoristi i da na taj nacin raskine ugovor, a da prelazak u drugi klub ne ostvari u tekucem prelaznom roku, vec u narednim uobicajenim prelaznim rokovima KSSCG (bilo redovnom bilo vanrednom), ali svakako i tada samo uz ispunjenje drugog uslova za punovazno dejstvo jednostranog raskida, a to je uplata adekvatnog obestecenja. Ako su ova dva uslova ispunjena ugovor je raskinut, bez obzira na to da li i kada ce igrac postati clan drugog kluba. Raskid ugovora je jedna stvar, a prelazak druga. Drugo, u Aneksu je predvidjena mogucnost odlaska igraca "po isteku sezone" u NBA (uz odgovarajuce uvecano obestecenje). Mogucnost angazmana u NBA nije vezana za prelazne rokove niti je moguce povuci bilo kakvu analogiju sa nasim propisima u ovoj materiji. Ako bi, dakle, kraj roka za koriscenje preobrazajnog prava vezali za momenat prelaznog roka, onda bi u slucaju da igrac odluci da ode u klub NBA lige, ovaj kraj roka ostao neodredjen, ili preciznije ne bi ni postojao, sto je u direktnoj protivrecnosti sa napred navedenim stavom da pravo na jednostrani raskid podrazumeva odrediv prekluzivni rok za njegovo koriscenje. I trece, igrac u dopisu kojim obavestava klub o jednostranom raskidu ugovora navodi da ce "u kracem vremenskom periodu odabrati klub" u koji ce preci, sto implicira da i on sam jasno razdvaja pravo na raskid od prava na prelazak u drugi klub.
Prema tome, Komisija je izvela zakljucak da prelazni rokovi i njihovi termini nemaju neposredno dejstvo na utvrdjivanje prekluzivnosti roka za koriscenje preobrazajnog prava.

Nadalje, Komisija je narocito razmatrala znacenje sintagme "takmicarska sezona" u smislu ugovornih odredbi i njen eventualni uticaj na rok za koriscenja preobrazajnog prava. U Aneksu stoji (cl.17.) da igrac posle zavrsene sezone (a to se moze vezati za poslednju utakmicu u prvenstvu ili play-off-u, shodno clanu 2 Aneksa), a pre pocetka priprema za sledecu takmicarsku sezonu moze da ide na kampove i tsl. u SAD i Evropi. Jezickim i logickim tumacenjem ove odredbe moglo bi se zakljuciti da sledeca takmicarska sezona za igraca, u smislu ovog ugovora, pocinje pocetkom zvanicnih priprema. Iz ovoga se vidi da se ispunjavanje finansijskih obaveza kluba prema igracu za odnosnu sezonu (a ono se, shodno cl. 3, tacka c Aneksa ugovora vezuje za 1.juli) i sam pocetak sezone za igaraca vremenski ne podudaraju. Uostalom, ni sam kraj sezone kao trenutak od kojeg tece pravo na jednostrani raskid nije vezan za termin izvrsenja poslednje rate obaveze kluba prema igracu za tekucu sezonu (1-10.4.), jer se ne podudara sa krajem sezone kako je on definisan ugovorom i aneksima (poslednja zvanicna odigrana utakmica u takmicenju).

Pred Komisijom su, povodom ovoga, iskrsle sledece dileme:
- da li je rok za otkaz ugovora prekludiran faktickim pocetkom same takmicarske sezone (a koji se tumacenjem samog teksta ugovora moze vezati za pocetak zvanicnih priprema) ili pocetkom nastupanja finansijske obaveze kluba prema igracu (kao najvaznije ugovorne obaveze kluba) za tu novu sezonu? Vec je naglaseno da je Aneksom ugovora nastanak preobrazajnog prava vezan za fenomen takmicarske sezone, odnosno njenog isteka, a ne za rok u kojem klub ispunjava svoju finansijsku obavezu za tekucu sezonu (1-10.4.). Dakle, igrac stice pravo na jednostrani raskid 19.6, a ne recimo 1.5., tj. od trenutka kada klub nema nikakvih obaveza prema igracu za sezonu (koja je jos u toku). Da li se, analogno tome, prestanak prava na jednostrani raskid vezuje za nastanak obaveze igraca u novoj sezoni, a ne za rok dospelosti obaveze kluba za novu sezonu?

- nije li mozda primena ovakve analogije suprotna odredbama i duhu ugovora i neopravdana, jer kao pocetak nove sezone – u smislu prava i obaveza ugovornih strana treba zapravo uzeti ispunjenje, u skladu sa aneksom, ugovorne obaveze od strane kluba, a koje je vezano za 1.juli tekuce godine? I da li u skladu sa tim, nova sezona, a time i prekluzija roka za jednostrani raskid pada u trenutku kada klub, u skladu sa rokovima iz ugovora, ispuni tu svoju obavezu?
- Najzad, da li je uopste sa aspekta ugovorenog termina za koriscenje preobrazajnog prava bitno odrediti kada pocinje nova sezona, jer upotrebljena sintagma – "zavrsetak takmicarske sezone" – nicim ne nagovestava volju ugovornih strana da se dato pravo moze koristiti do pocetka nove sezone, ma kako da se odredi njen pocetak?

Komisija je po ovim pitanjima zauzela sledeci stav. Dinamika izvrsavanja najznacajnije obaveze kluba (da placa igraca) i igraca (da igra za klub) je razlicita. Finansijske obaveze za odgovarajucu sezonu - kao bitnu vremensku determinantu izvrsavanja ugovornih obaveza obe strane – klub izvrsava od 1.jula tekuce do 1.aprila naredne godine u deset jednakih mesecnih rata. Svoje najvaznije obaveze (da nastupa na svim utakmicama kluba i da savesno i redovno trenira – cl. 14 Aneksa) igrac ispunjava od pocetka zvanicnih priprema za sledecu takmicarsku sezonu pa do kraja te takmicarske sezone definisanog cl. 2. st.1 Aneksa ugovora. Jasno, je, dakle da se obaveze kluba i igraca – iako determinisane istom vremenskom odrednicom – realno vremenski ne podudaraju. Ali je takodje jasno, da postoji jedan period vremena, jedan vremenski vakum, izmedju zavrsetka jedne sezone (koji koincidira sa prestankom glavne obaveze igraca) i pocetka druge sezone (koji koincidira sa dospecem finansijske obaveze kluba za narednu sezonu). Ovaj period vremena se u konkretnom slucaju desio izmedju 19.juna (najkasnije) i 1.jula 2004. Ovaj je vremenski period i Komisija posmatrala kao rok za koriscenje prava na jednostrani raskid po osnovu odredbe iz Aneksa. Ovo je tumacenje, prema stavu Komisije, najvise uskladjeno sa odredbama samog ugovora i zasnovano na znacenju formulacije "po zavrsetku sezone", na znacenju koje ukazuje na jedini period u godini kada i jednoj i drugoj ugovornoj strani glavne ugovorne obaveze (mogu da) "miruju". Ukoliko bi se pak prihvatila gore pomenuta analogija, onda bi sintagma "po zavrsetku sezone" znacila zapravo "do pocetka naredne takmicarske sezone" i to shvacenog kao pocetak zvanicnih priprema kluba za narednu sezonu, tj. kao pocetak izvrsavanja obaveza samo jedne ugovorne strane - igraca. Nema, medjutim, nijednog razloga za ovako ekstenzivno tumacenje, jer bi u suprotnom ugovorne strane izricito i ugovorile takvu klauzulu, kao sto nema razloga ni da se za momenat pocetka nove sezone u smislu ugovora uzme bas momenat kada igrac pocinje da ispunjava svoje obaveze, a ne momenat kada klub to pocne da cini. Pristup koji je Komisija imala, uisitnu eliminise potrebu da se ispituje sta je pocetak nove sezone i da se opredeljuje izmedju toga sta je u tom smislu vaznije: dospelost glavne obaveze kluba ili igraca u novom ugovornom ciklusu. Bitno je da novi ugovorni ciklus prava i obaveza uistinu zapocinje 1. jula i da on prekludira rok za koriscenje prava na jednostrani raskid, a da li ce se taj ciklus zvati "sezona", "takmicarska sezona" ili nekako drugacije je terminolosko pitanje.

Najzad, Komisija je analizirala i glediste koje je u usmenoj raspravi pred Komisijom izneo punomocnik igraca, a naime da rok za koriscenje prava na jednostrani raskid tece od 1. jula i traje do kraja prelaznog roka za igrace prve savezne lige (tj. do 72 sata pred pocetak takmicenja). Kada je rec o predlozenom kraju roka, vec je pomenut stav Komisije da termini prelaznih rokova nemaju uticaja na prekluziju spornog roka. A sto se tice argumentacije punomocnika da ugovornu klauzulu o pravu na jednostrani raskid ("zavrsetak takmicarske sezone) treba tumaciti shodno terminu iz tipskog ugovora KSSCG (gde je 1. juli predvidjen kao dan do kojeg se ugovori zakljucuju) Komisija je zakljucila sledece. Aneksima ugovora, jasno je odredjeno da se pod zavrsetkom sezone smatra poslednja utakmica u prvenstvu ili play-off-u (cl.2 st.1. Aneksa). Moze se prihvatiti da se Aneksom, sporazumno skracuje trajanje ugovora i da to ne protivureci glavnom ugovoru, bas kao sto mu ne protuvureci ni samo preobrazajno pravo jedne strane da ga u odredjenom momentu moze raskinuti iako taj jednostrani raskid bitno skracuje trajanje ugovornih obaveza i prava utvrdjeno glavnim ugovorom. Dakle, strane su ovlascene da ova pitanja uredjuju sporazumno i treba prihvatiti da su takvi njihovi sporazumi validni i u konkretnom slucaju zakljuciti da su strane same odredile sta se ima podrazumevati pod klauzulom "zavrsetak takmicarske sezone", samim tim sto su prestanak dejstva ugovora vezali za fakticki zavrsetak takmicenja.
Resenje dileme koju je punomocnik igraca otvorio tvrdnjom da je prema tipskom ugovoru KSSCG zapravo 1. juli kraj takmicarske sezone, postaje nebitno, ukoliko se voljom ugovornih strana to definise drugacije. Ali Komisija je razmotrila i ovu tvrdnju, zakljucujuci da je 1. juli iz tipskog ugovora samo opsti vremenski okvir u kojem ugovor proizvodi pravno dejstvo, tj. u kojem se smatra vazecim, nezavisno od toga da li se konkretna ugovorna prava i obaveze izvrsavaju svake sezone do tog dana, tj. da li takmicarska sezona (kao vremenski ciklus u kojem se ispunjavaju najvaznije ugovorne obaveze) zaista i traje do toga dana.

Dakle, nakon opseznih razmatranja Komisija je u ovom pitanju dosla do zakljucka da je rok za koriscenje prava na jednostrani raskid trajao od 19. juna do 1. jula, da je igrac svoje pravo iskoristio izvan toga roka, da se stoga ima smatrati kako je ugovor izmedju KK "Crvena Zvezda" i igraca i dalje na snazi, te da prema tome igrac ne ispunjava nijedan od uslova iz cl. 20 Registracionog pravilnika KSS neophodnih za prelazak u drugi klub.

3. Na kraju, Komisija naglasava da se, kao i uvek do sada, prilikom resavanja ovog slozenog spora rukovodila iskljucivo pravnim razlozima (propisi KSS i KSSCG, kao i pozitivni zakonski propisi u materiji obligacionog prava). Medjutim, to ne znaci da u obzir nisu uzeti i nacela pravicnosti i jednakosti ugovornih strana. Naime, u konkretnom slucaju obe strane su imale i imaju svoja prava i obaveze. Njihova ravnoteza, kako u pravnom, tako jos vise u faktickom smislu, sustinski je nalog pravicnosti. Komisija smatra da bi drugacijom odlukom, osim sto bi povredila pravna pravila i principe, narusila i tu ravnotezu. Jer, pravo igraca na jednostrani raskid kojim se Komisija najvise bavila, nije ostalo neiskorisceno zahvaljujuci odluci Komisije, vec zahvaljujuci nepaznji i nemaru igraca. Sasvim dovoljan i razuman period vremena stajao je igracu na raspolaganju kako bi on to pravo iskoristio (dakle od 19.6. pa do 1.7.). Bilo bi protivno pomenutoj ravnotezi ovaj rok produzavati u nedogled, ili ga produziti i nakon trenutka kada druga strana, u cvrstom uverenju da ugovor ostaje na snazi (Komisija je ovde uzela u obzir i cinjenicu da je igrac trenirao sa klubom sve do 5.7.), pocinje da ispunjava svoje obaveze za naredni ugovoreni period (za sezonu 2004/5). Bilo bi nepravicno prema drugoj ugovornoj strani da propust igraca Komisija konvalidira sopstvenim propustom da spor presudi u skladu sa, na zakonu zasnovanom, tumacenju ugovornih odredbi.

4. Pouka o pravnom leku: Na ovu odluku moze se izjaviti zalba Predsednistvu KSS u roku od tri dana od dana prijema odluke, licnom dostavom u kancelariju KSS ili preporucenom posiljkom na adresu KSS, Sazonova 83, Beograd. Odluka Predsednistva KSS povodom zalbe je konacna i pravosnazna.

U Beogradu, 26.7.2004.
Predsednik Registracione komisije KSS
Mr Goran Dajovic

[izvor: www.delije.net]

Pazi majstore to je politika sto se desava samo nisu tu cista posla i mislim da ni to nije 100% tacno sto je donela komisija.Mislis li ti da bi se neko tek tako prevario i potpisao ugovor na slepo sa Bogdanovicem pre nego sto procita ugovor koji on ima sa zvezdom.Iskreno moje misljenje je da su ovi zvezdini mafijasi tu upleli prste mnogo.

Ne zaboravi i milicic je bio napaljeni klinac koji je zbog jedinh patika zamalo usrao sebi ugovor

tolika prica oko ovog Bogdanovica to je strasno....

Pa.. covek je ipak najtalentovaniji klinac na svetu.. i prosle godine je to pokazao na onom turniru srednjoskolaca u usa.

Ok je igrac ali nije najtalentovaniji, ne kaki....

To je prosle godine receno na tom skupu srednjoskolaca, covek je dao 24-25 poena valjda a utakmica je bila do 70 otprilike

e a jedna utakmica znaci da je najtalentovaniji..svako moze da ima dobar i los dan...mozda se na drugom mecu ne bi ni primijetio.Ako je u kontinuitetu bilo 24-25 onda je to druga prica.

Pa celu sezonu je dobro odigrao a tamo je zablistao.

dao je 20, a jeste bilo negde oko 70ak poena ostatka sveta....