Отворено писмо Мајклу Полту, амбасадору САД у Београду

Много вам “хвала”

Отворено писмо Мајклу Полту, амбасадору САД у Београду

Ускоро завршавате дипломатску мисију у нашој земљи. Из бојазни да не закаснимо и да не чујете глас оних које је ваша земља силом оружја (противно свакој земаљској и Божјој правди) протерала са својих огњишта, кућа и имања, одвојила од гробова својих најмилијих и наших светиња, грабимо прилику да вам кажемо оно што нам душу кида и као тежак камен притиска.
Ваљда се можемо сложити, господине амбасадоре, да је основни и најузвишенији чин вашег посла да радите на успостављању што чвршћих и пријатељских односа између наших земаља и наша два народа. За такав уобичајени и у дипломатији опште прихваћени начин рада потребно је (поред много чега још) основно поштовање народа и државе у којој службујете.

Ова два основна дипломатска начела нисте поштовали зато сте и пали на испиту. Вероватно се са овом нашом оценом нећете сложити, али ми ћемо вас подсетити на неке ствари јер онај камен нас сваким даном притиска свејаче и све болније.
Као прво, чињеница је да су, нажалост, данас дипломатски односи између наше две државе и народа (у два светска рата савезника) ко зна од када најхладнији (да не употребимо неку тежу реч). И то држава које гаје дипломатске односе ево читавих 125 година, са чиме мало која држава у свету може да се похвали. Данашњи односи нас боле, али кривце видимо у вашој држави и вама лично, односно у вашем односу према нама. Ви сте велика, а ми мала земља, али однос пријатељства подразумева међусобно поштовање, што је са ваше стране и ваше земље овога пута изостало.

Истине ради, ваша држава нас у много чему и још и данас помаже, али све то уз условљавања, а зашто не рећи, уцењивања у стилу "штапа и шаргарепе". Изгледа да ви Американци никако да упознате у бити српског човека, који у односу на многа материјална и остала добра далеко више цени неке друге вредности као што су част, понос и национално достојанство. Као што изгледа тешко схватите да се овај народ не може купити.

Ево једног малог примера који ће вам у томе можда помоћи. Наше удружење "Огњиште" од дана кад сте нам завичај на Косово и Метохији бесправно силом оружја окупирали (са 17 демократских земаља културног запада), иако грца у немаштини и беспарици и без просторија за рад, никада није и неће затражити било какву материјалну помоћ од представника било које државе агресора на нашу земљу. Исто тако као што никада не бисмо могли исказати захвалност (што би у таквој прилици био основни ред) онима који су нам онако бездушно изровали земљу крстарећим ракетама и касетним бомбама (чија је употреба забрањена) "обогаћеним" осиромашеним уранијумом.

Убили сте велики број невиних грађана - жена, деце, стараца, све заједно од ваше земље срамним оправдањем названим колатерална штета. Рушили сте све редом, и војне, а још више цивилне објекте - болнице, породилишта, фабрике, рафинерије, далеководе, мостове, градове, намерно погађали возове и аутобусе пуне путника. Хтели сте нас што више унесрећити, понизити, покорити, сломити, али "тврд је орах воћка чудновата" (нека вам ово неко "преведе"). Никада од вас не чусмо ниједну реч осуде, већ напротив, оправдања за све зло и несрећу коју су нам окупатори на челу са Америком бездушном агресијом нанели.
Као друго, ви сте као амбасадор злоупотребили наше гостопримство јер немате мере ни границе у вређању најдубљих осећања нашег народа. Ви својим безбројним, непримереним изјавама у вези Косова и Метохије (колевке српске духовности, културе и државности) рушите нашу државу, чији су темељи око три милиона српских глава. Ви нам у школама малтретирате и оптерећујете децу причама (као да немате паметнија посла) да је за њихов народ најсрећније и најбоље решење независност Косова и Метохије (не гради се срећа једног на несрећи другог народа). Као да смо сви заједно толико малоумни да нам неко други треба да објашњава шта је за нас добро, а шта није. Свашта од вас, господине амбасадоре?! Али никада не заборавите да су наша деца ваше сутрашње судије. Чувајте се њихове осуде.
Баш нас занима како бисте ви реаговали када би се неки амбасадор у вашој земљи понашао као ви у нашој. Можда ми заиста не разликујемо боју ваше кравате, али и наша деца знају да разликују зло од доброг и пријатеља од онога који то није.

И да завршимо.
Има Бога, свако ће на крају добити оно што је и заслужио. Ми се Божјег суда не бојимо. Ништа није вечно, ничија није горела до зоре, па неће ни америчка (нек вам и ово "преведу).
Вама срећан повратак у Америку, која нас је као и ви дубоко повредила, разочарала и изневерила, са искреном жељом да се више никада не сретнемо.
Рекосмо, душу спасисмо.

Владислав Раичковић
Удружење расељених са Косова и Метохије "Огњиште", Подгорица