Život bi bio puno jednostavniji kada bismo etikete lijepili samo na stvari.

Međutim, etiketiranje je i psihološki termin koji mnogima zagorčava život.



Svi mi znamo što je to etiketa. To je onaj papirić koji na nešto prilijepimo i na njemu napišemo što to nešto jeste. Tako ćemo, recimo, na staklenku s paprikom nalijepiti etiketu «paprika», a na kutiju s dokumentima «dokumenti». Nakon što je etiketa prilijepljena, znamo što je unutra. Ne moramo otvarati, provjeravati, istraživati – etiketa je dovoljna.

Život bi bio puno jednostavniji kada bi se ljudska sklonost etiketiranju odnosila samo na stvari. Međutim, etiketiranje je i psihološki termin koji mnogima zagorčava život. Ako ste doživjeli da vam netko zbog greške u poslu nalijepi etiketu «nesposoban» ili da vam zbog krivo shvaćene šale nalijepi etiketu «glup», onda dobro znate što to znači. Etiketiranje je pogreška u razmišljanju pri kojoj se negativno vrednuje neka specifična osobina, aktivnost ili ponašanje, a zatim se ta procjena proširuje na čitavu osobu.

Etiketiranje često koriste ljudi koji se boje odnosa, koji će radije imati odnos sa vlastitim mentalnim naljepnicama nego sa stvarnom osobom. Mada se dijeleći negativne etikete (kao što su na primjer: glup, nesposoban, ružan) osjećaju kao da su «iznad» osobe koju etiketiraju, oni time prvenstveno oštećuju sebe. Mozak koji stalno štampa etikete nije sposoban za dubok doživljaj povezanosti i sreće. Okruženi vlastitim mentalnim naljepnicama, ljudi koji su skloni etiketiranju žive površne živote i često imaju ogroman strah od samoće, jer se u njihovoj unutarnjoj samoći skriva golema praznina. To nije ništa čudno, jer mentalne etikete zaista jesu isprazne i ne mogu zamijeniti kvalitetu koju u život unosi stvarna ljudska bliskost.

No, ako ste na meti takvih ljudi, to ne znači da prema njima trebate gajiti pretjerano suosjećanje. Upravo suprotno. Ako je ikako moguće, najbolje je što prije se maknuti. Ljudi koji su proveli dugo vremena uz nekoga tko ih na ovaj način vrijeđa usvajaju takvo gledište i na sličan način etiketiraju sami sebe. Ako padnu ispit, smatraju se glupima i nesposobnima. Ako im ispadne čaša, smatraju se smušenima i nespretnima.

Etiketiranje samoga sebe je izuzetno ograničavajuće. Primjerice, imate li osjećaj da ste nesposobni, vjerojatno nikada nećete pokušati napraviti neke stvari koje bi pokušali da se smatrate sposobnima. Ili ćete se ponašati upravo suprotno – sve što radite bit će usmjereno na dokazivanje sebi i drugima da jeste sposobni. Spadate li među takve, može se dogoditi da budete vrlo uspješni, a da niste u stanju uživati u plodovima svog uspjeha. Do takve nemogućnosti uživanja dolazi zbog osjećaja da ta uspješna osoba niste «pravi vi», da je vaš uspjeh nešto lažno i da ste sve oko sebe samo uspjeli dobro zavarati da niste nesposobni.

Prvi korak u odvikavanja od etiketiranja samoga sebe je raščišćavanje ili prekid odnosa s ljudima koji su skloni dijeliti etikete. Drugi korak je prepoznavanje kada se samoetiketiranje događa. Uhvatite li se da si dijelite etikete, nemojte svojim mislima samo tako povjerovati, nego se sjetite da je to mentalni program koji se zove etiketiranje. Treći korak je da pokušate sagledati situaciju malo preciznije, odnosno realnije. Ako ste bili na razgovoru za posao, a niste ga dobili, to ne znači da ste neuspješni, već da taj put niste dobili posao. Ako ste se zacrvenjeli na početku prezentacije koju ste izlagali pred svojim kolegama, to ne znači da ste budala, već samo da ste na početku bili malo nesigurni. Postoji li i pozitivna strana situacije?: Možda ste neki dio prezentacije proveli zaista jako dobro? Važno je zapamtiti da se negativna etiketa odnosi samo na detalj, a ne na cjelinu.

Etiketiranje je štetna mentalna navika. Ako ste skloni etiketiranju drugih – zapitajte se u kakav vas to položaj stavlja i što iz toga dobivate. Je li to što dobivate zaista tako vrijedno? Kako biste se osjećali u odnosima s drugim ljudima kada biste sasvim odustali od dijeljenja etiketa? Ako ste skloni etiketiranju sebe, pokušajte se, uz pomoć spomenutih prijedloga, od toga odviknuti. Etiketiranje značajno osiromašuje život. Kada se etikete odlijepe, tek tada nastupa prava strast za istraživanjem, kako sebe, tako i drugih

© Tomica Šćavina 2010.
Izvor

Svi mi etiketiramo, to je neminovnost u percepciji realnosti, s tim da etikete najčešće i nisu tako jednodimenzionalne kao ove koje se pominju u tekstu. Radimo to kako bismo olakšali sebi život i sve njegove utiske. Problem je samo kada neko ili nešto postane predmet aktivnog etiketiranja maliciozne i destruktivne grupe ljudi.

Ih, ako je tako zivot nikada nece biti jednostavan 

Doduse, i nikada nije jednostavan tako da dodje na isto

E sada: Etiketiraju svi pa cak i podsvesno i to je lose ali u neku ruku neminovno jer je jednostavno tako (koliko puta je bilo ko od nas nekome udario etiketu zbog neke zivotne situacije, muzike koju slusa, mesta na kojima izlazi itd ?) ali do problema dolaze kada mi potpadnemo pod neku etiketu. Tu postoji jednostavno i komplikovano resenje. U jednostavnom nas jednostavno ne treba biti briga i to je to. Nazalost, retko ko je takav pa se zato dolazi do komplikovanijih resenja u koje spadaju rasciscavanja, prekidi odnosa sa nekim ljudima itd Nazalost (ili na srecu po razlicitost), svetu se ne moze ugoditi  pa ce tako svako od nas potpasti pod neku etiketu hteo to ili ne. Na nasu srecu uvek postoje resenja, iako neki put nisu bas jednostavna

Verujem da je svako ko je iole svestan principa po kom vrši etiketiranje svestan i ograničenja koje imaju te etikete, te da u važnim trenucima ne veruje etiketama, nego ličnom i neposrednom iskustvu i željama, namerama, emocijama.

Naravno, ali poneki put jednostavno to ljudi podsvesno urade. Nisu svi ni svesni da etiketiraju vec to smatraju jednostavno svojim razmiljanjem iliti "tako je kako sam ja rekao/la". Sto je najgore ljudi ne shvataju da time cine velike stete drugoj osobi jer se te etikete "sire" pa ce tako cuti jedan, drugi, treci i ispasce kao da ta etiketa susta istina o toj osobi

Lep film na tu temu 

http://www.imdb.com/title/tt0176783/

Vise je o tracevima i njihovom sirenju ali dodje na isto 

Ne radi se o stereotipima koji su rašireni među ljudima, već o našim intimnim kategorizacijama drugih ljudi i nas samih.
Primer: ti i ja vidimo rozu plavušu u belom miniću, nakvarcanu, sa belim karminom. Ti pomisliš - ala bih je ***, a ja pomislim - vidi ovog ženskog idiota. Malo banalizovano, ali kapiraš. 

Što se tiče etiketa, mislim da se služimo njima kada nam ljudi koje etiketiramo nisu bitni, ali smo eto u poziciji da ih gledamo, slušamo, itd. Tako da je etiketiranje nešto između zainteresovanosti i ravnodušnosti.

Ne bih, ne volim plavuse 

Ma kapiram ali nisam ni mislio na stereotipe vec na etiketu koja se rasiri. Ti vidis tu plavusu i kazes da je idiot pa onda to svoje interno misljenje kazes nekome drugome kada je ugledas ponovo a on nekome trecem pa tako nastaje krug bez kraja. Uradi se mozda i nesvesno(nemas nista sa odredjenom osobom nego kazes da ti deluje tako i tako) ali moze da nanese dosta stete toj nekoj osobi. Video sam i vidjam takve primere skoro svakodnevno i nazalost mogu da budu vrlo teski po ljude

Cist primer je npr da kazes nekome za nekoga drugog da je glup jer tebi tako deluje pa ce tako taj neko usvojiti tvoje misljenje, pa ce mozda reci nekome drugom itd a ta osoba uopste ne mora biti glupa. Tako je npr moj drug morao da objasnjava svojima kada je bio mladji da nije narkoman jer je izlazio na jedno "sumnjivo mesto" i pocela je takva prica o njemu a uopste se drzao van te price (tj nije konzumirao nista), samo zbog toga sto su njegovi tu pricu culi od nekoga. Primer je banalan ali desava se

Terminološka konfuzija: stereotip je etiketa koja se raširila među ljudima, pa sad više nije etiketa već stereotip.

E jbg  Ali pocinje kao etiketa tako da sam u pravu. U-ta-ta 

Pa... ako ga preuzmemo ih društva, onda nisu prethodno bili etikete, bar ne naše lične. Tako da... samo si delimično u pravu. 

Mislim, ne moraš da se kresneš da Francuzom da bi čuo kako ih bije glas da su dobri ljubavnici, zar ne?