Otpis dugova osamnaest najsiromašnijih zemalja sveta je ispravljanje jedne od najgorih nepravdi

Bler jači nego ikad
Prvo su mu Francuzi skinuli s kičme moranje da sprovede referendum o Ustavu EU i zarati s nacijom, a onda ga je Buš nagradio za vernost tokom iračke drame; otpis dugova najsiromašnijim zemljama bio je pun pogodak

Odluka ministara finansija Grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G da se izbrišu dugovi 18 najsiromašnijih zemalja sveta, svojevrsno je ispravljanje stare i jedne od najgorih političkih i ekonomskih nepravdi - da se najsiromašnijim zemljama daju ogromni zajmovi kako bi stale na noge posle dobijanja nezavisnosti. To se nikad nije desilo - postajale su sve siromašnije. Konačno, te verige od zakona su im skinute s vrata.

Trenutni otpis duga ministri finansija G 8 dogovorili su za Benin, Boliviju, Burkinu Faso, Etiopiju, Ganu, Gvajanu, Honduras, Madagaskar, Mali, Mauritaniju, Mozambik, Nikaragvu, Niger, Ruandu, Senegal, Tanzaniju, Ugandu i Zambiju. Reč je o 40 milijardi dolara koje te zemlje duguju Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu i Afričkoj banci za razvoj.

- U slučaju dodatnih devet zemalja taj proces će potrajati između godinu i godinu i po, posle čega će biti oprošteno još 11 milijardi dolara duga, dok će dugovanja 11 država biti otpisana pošto budu ispunile kriterijume postavljene kroz Inicijativu za visoko zadužene siromašne zemlje. Reč je o državama u kojima su u toku vojni sukobi, koji ih sprečavaju da ispune postavljene uslove - objasnio je domaćin sada već istorijskog sastanka u Londonu, britanski ministar finansija Gordon Braun.

I to je nešto, mada mnogi analitičari i humanitarni radnici kažu da na listi zemalja kojima će dugovi biti otpisani objektivno treba da se nađe 60 država.

- Naše iskustvo pokazuje da zemlje kojima se oprosti dug taj novac zatim dobro iskoriste, na primer, usmere ga u zdravstvo i obrazovanje. Zato je otpis duga tako važan za narode siromašnih zemalja - izjavio je za Bi-Bi-Si portparol organizacije Ekšn Eid Stiven Tibets. Potvrda tih reči smesta je stigla: Vlada Zambije, koja godišnje potroši sedam odsto nacionalnog prihoda za otplatu duga, saopštila je da će taj novac preusmeriti u socijalne projekte. Ali, optimizam afričkih zemalja kojima su dugovi oprošteni je umeren - njihove vlade upozoravaju da to treba da bude samo prvi korak.

- Time se priča ne završava jer postoji i njen trgovinski ugao. Pošto dugovi nestanu, bilo otplatom ili oprostom, moramo da dobijemo pristup svetskim tržištima kako ponovo ne bismo utonuli u dugove - objasnio je Bi-Bi-Siju Džon Nagenda, savetnik predsednika Ugande.
Tek, britanski premijer Toni Bler i njegov ministar finansija Gordon Braun mogu da budu zadovoljni poslom koji su obavili u ova višestruko osetljiva vremena, mesec dana pred samit G 8 u Škotskoj. Bler, inače predsedavajući G 8, u narednih nekoliko dana treba da se sastane sa liderima drugih članica tog ekskluzivnog kluba - Vladimirom Putinom, Žakom Širakom i Gerhardom Šrederom. Verovatno će mu prijati da umesto dojučerašnjih prebacivanja zbog ulizivanja američkom predsedniku Džordžu Bušu, čuje od ove trojice i malo pohvale.

Takođe će s njima porazgovarati i o budućnosti EU, kojom će Britanija predsedavati od prvog jula. Možda će to biti prilika da se izglade odnosi oko britanskog učešća u budžetu EU; taj problem prilično je zahladneo odnose Londona i Pariza. Ukratko, Francuska predlaže da se Velikoj Britaniji ukine popust koji ima pri uplaćivanju svog dela u kasu EU, a koji je svojevremeno izboksovala Margaret Tačer. Britanija to odbija jer i s tim popustom njen deo je drugi po veličini u EU.

Rivalstvo Engleske i Francuske zaoštreno je i time što se Bler pre neki dan namerno oglušio o Širakov eksplicitni zahtev da se proces ratifikacije Ustava EU nastavi i posle smrti tog pravnog akta, odnosno posle francuskog i holandskog "ne". A tek će biti napeto kad Bler na predstojećem samitu EU 16. i 17. juna u Briselu bude izložio program za drugu polovinu godine. Neki analitičari misle da će britanski premijer gaziti francuskom predsedniku po svim žuljevima: da će najaviti dalju liberalizaciju evropske privrede, ukidanje protekcionizma na evropske proizvode i početak pregovora o članstvu Turske - sve stavke kojima se Francuzi oštro protive.

Ali, Bler je sada u mnogo boljoj poziciji nego do pre nekoliko meseci kad je bio usamljen zbog podrške SAD u vezi sa Irakom. Najpre su mu Francuzi skinuli s kičme moranje da sprovede referendum o Ustavu EU i čuje "ne" od svog javnog mnjenja, a onda ga je Buš nagradio za vernost tokom iračke drame; to što je dozvolio otpis dugova najsiromašnijim zemljama, bio je pun pogodak za autora tog projekta - Tonija Blera. U novoj situaciji, rutinski i dosadni samiti, poput G 9 i EU, mogli bi da postanu zanimljivo pozorište.
Vesna Popović

Svojevremeno je George Michael ismevao Blera u svom spotu, shoot the dog zbog ulizivanja Bushu, i ona scena kako Bler jase Britaniju prema SAD. Valjda je i njemu jasno da je Velika Britanija nikad jaca ekonomski nije nego sada sa Blerom na celu. Ovaj projekat za oprastanje duga najsiromasnijim zemljama je kruna Blerovog rada i pored toga sto mu je BBC hteo nabaciti neku krvicu za ucesce u ratu u Iraku, i nakon tog isterivanja nekolicina glavnih ljudi BBC  je dala otkaz. Naravno, nisu mogli pogaziti ono sto je Bler ucinio za Britaniju tokm svog drugog mandata, nego ga je narod nagradio na izborima i trecim. A narod vidi ne nek irat tamo u Iraku, nego vidi posledice u Blerovom radu sto se tice jacanja ekonomije i slabljenja nezaposlenosti. Posle propalog samita o usvajanju budzeta za EU, cini se kako se politicke struje menjaju, i mozda mozemo da ocekujemo da ce Velika Britanija u buducnosti biti ta koja ce predvoditi EU ka ekonomskoj sili, kako bi mogla da parira SAD i Kini, kako je to i sam Bler nagovestio da je potrebno na govoru odrzanom povodom izlaganja Britanskog programa predsedanja unijom.