Otkrivena voda izvan Sunčeve porodice
Prvi tragovi uočeni na gasovitom divu nalik Jupiteru

Na veoma toploj planeti nalik Jupiteru, koja kruži oko udaljene zvezde, prvi put su uočeni tragovi vode izvan Sunčeve porodice. Nedavno izučavanje podataka opovrglo je nalaze tri astronomske družine iz februara da na tom gasovitom divu nema vodene pare.

Travis Barmen iz Lovelove opservatorije u Arizoni (SAD) uveren je da je otkrio nedostajuću vodu posle proučavanja svetlosti koja je stidljivo dopirala s planete nazvane HD 209458b, od nas udaljene oko 6.000 biliona kilometara u sazvežđu Mala lisica. Ovaj gasoviti div dostiže 70 odsto Jupiterove mase, a kudikamo je bliži matičnoj zvezdi čija ga vrelina prži. Obleće na odstojanju devet puta kraćem od putanje Merkura oko Sunca.

Prethodna posmatranja drugim teleskopima nisu pronašla nikakve dokaze koji, međutim, nisu promakli „Hablu”. Dotični astronom je ponovo pažljivo pregledao ranije snimke kojima je mereno svetlo, velikim delom u toku troipodnevnog obilaženja daleke planete oko svoje zvezde.

Tada je izmeren poluprečnik nebeskog tela na deset raznovrsnih talasnih dužina – od 300 nanometara (milioniti delić milimetra) ultraljubičaste do 1.000 nanometara infracrvene svetlosti. Imajući u vidu da u svakom opsegu upija različite količine svetlosnih zraka, na jednim dinama izgleda veća nego na drugim.

Dočaravajući prolazak svetlosti kroz vansunčeve planete, Travis Barmen je u stanju da sazna koliko ju je – ukoliko postoji – voda upila. Proverivši talasne dužine od 900 do 1.000 nanometara, on je uočio tragove molekula vode i svoje otkriće obelodanio u uglednom „Časopisu za astrofiziku”. Odstupanja u neprozirnosti ukazala su, naime, da je ovo nebesko telo izgledalo za procenat šire.

Pomenuta planeta odabrana je kao jedna od retkih van Sunčeve porodice koja se može osmatrati sa Zemlje dok prolazi ispred i iza zvezde. Tako su astronomi sakupili dovoljno podataka, kao što su veličina i masa tog udaljenog sveta. U februaru su istraživači infracrvenim svemirskim teleskopom „Spicer” posmatrali HD 209458b i zaključili da u atmosferi nema vodene pare. Zbog obilja molekula u gasovitom omotaču ekstrasolarnih planeta bilo je pretpostavki da je signal vode ostao sakriven ispod izmaglice od prašine.

U najsvežijem proučavanju pomoću „Habla” naišlo se na izgubljenu vodu, jer se Travis Barmen poslužio računarskim oponašanjem činjenica iz prethodnog delomičnog pomračenja zvezde. Količina svetla koja je tom prilikom zaustavljena prethodno je poslužila za tačno određivanje radijusa planete koji je oko 30 odsto veći nego Jupiterov.

Svemirski teleskop je snimao svetlo sa zvezde koje je prolazilo kroz spoljašnje slojeve planetine atmosfere. Zbog naročitog hemijskog sastava, gasoviti omotač je prozirniji za neke talasne dužine.

Osmatrač iz Lovelove opservatorije je zapazio tragove vode u toj mešavini tako što je izradio različite obrasce (modele) atmosfere, svaki s drukčijim hemijskim sastavom i upoređivao koji najviše odgovara prikupljenim podacima. Prilično mali iznos svetla filtrira se kroz oko 0,9 mikrona (hiljaditi delić milimetra), a to ukazuje na postojanje vode koja se apsorbuje, upravo, na ovoj talasnoj dužini.

„Za mene je to dokaz da tamo ima vode”, kaže Travis Barmen. „Mislim da je ovo prvi čvrsti dokaz da, barem, na jednoj ekstrasolarnoj planeti postoji voda.”

Uprkos tome, planeta je negostoljubiva jer prevladavaju temperature od oko 1.000 Celzijusovih stepeni, što nije pogodno za život. „To nije mesto koje biste voleli da posetite”, dodao je Travis Barmen. Unutrašnjost planete mora biti toplija od atmosfere.
Ukoliko je temperatura ravnomerna, to bi moglo – a ne izmaglica prašine – objasniti zašto „Spicer” nije otkrio vodu.
Stefan Vukašin

Izvor: Politika

Znaci, ty ce bude i zivot jednog dana

jednog .....

mozda vec ima samo niko ne zna

ima prvi da otvorim turisticku agenciju na prvoj planeti koja bude pogodna za naseljavanje koje cu samo pare da mlatim