Otkrivena tajna najslavnije slike na svetu

Mona Liza je bila plemkinja



Petsto godina duga tajna najslavnije slike na svetu poznate kao "Đokonda" ili "Mona Liza", koja se čuva u posebno klimatizovanoj kabini u "Luvru", mogla bi konačno biti odgonetnuta. Naime, studija Đuzepea Palantija, nedavno objavljena, raskrinkava mnoge priče vezane za ovo remek-delo i na neki način pere obraz samom umetniku kome su neki pripisivali i homoseksualne sklonosti.

Je li Liza bila Leonardova prijateljica? Jedna od Medičijevih ljubavnica? Možda neki firentinski gej? Idealizovani lik? Ili ženska strana ličnosti Leonarda da Vinčija? Više od 400 godina eksperti se prepiru oko ovih pretpostavki. Najčudnovatija od svih je teza da je Mona Liza zapravo Leonardov portret.

Đuzepe Palanti, docent prava i ekonomije na Institutu "Buontalenti" u Firenci, već osam godina posvećen je rekonstruisanju života Lize Gerardini, po njemu, van svake sumnje, žene kojoj je Leonardo naslikao portret, odnosno svoje najčuvenije delo. Palenti je obavio minuciozno ispitivanje da bi došao do relevantnog zaključka. Da je njen lik zapravo lice nekog geja (miljenika Leonarda), pretpostavljali su brojni naučnici vođeni zagonetnim osmehom žene na slici, ne mogavši da uđu u trag nijednoj heteroseksulanoj slikarevoj avanturi. O identitetu figure koja je bila model Leonardu da Vinčiju za njegovu sliku raspravljalo se decenijama. Danas, toskanski profesor, koji se godinama bavi zagonetkom, izjavljuje da je zatvorio krug. Đokonda je bila Liza Gerardini koja se za Frančeska Đokonda udala 1495. gdine, Leonardo ju je slikao početkom 1500, umrla je 1542. godine, a sahranjena u manastiru Sant Orsola u kome je živela njena kćer kada se zamonašila.

Detaljna i precizna rekonstrukcija života ove žene i njenih kontakata sa Leonardom mnogo je razumnija od svih drugih teorija.

Đokonda je u inostranstvu poznatija kao "Mona Liza" (uljana slika na drvetu od topole malih dimenzija 77x53 cm). Delo nije potpisano (što bi moglo da potvrdi da Leonardo nikad nije nameravao da ga otuđi), a datira iz prvih godina 1500. godine. Portret predstavlja mladu ženu do pasa koja sedi na nečemu uzdignutom od poda. Iza njenih leđa je pejzaž koje je samo po sebi remek-delo u kategoriji tipičnih renesansnih predela. Sadržio sve što krasi Toskanu i ukazuje na zlatno doba njene umetnosti. Stene, ulice, potoci, bujna vegetacija, jezero i most - ništa ne nedostaje da se vidi koliko je majstor vladao perspektivom, a ne samo anatomijom. Pa ipak, Leonardo ovu sliku nikad nije smatrao svojim remek-delom.

Zašto ju je onda poneo sa sobom u dvorac Ambroaz? Dve su moguća odgovora. Ili mu je bogatun Đokondo nikad nije platio jer njome nije bio zadovoljan, ili Leonardo od nje (a možda i od modela) nije mogao tako lako da se odvoji, budući da je bio poznat po tome da nikad nije mislio da je neku sliku završio. Njegov genijalni um težio je perfekciji, a verovati da je nešto savršeno, opet, Leonardu nije bilo blisko.

Da li je "Mona Lizu" poneo u Francusku da je gleda, ili je slici još nešto hteo da doda - sledeća je zagonetka.


M. Marjanović

Izvor: Blic