PREKO 600 LJUDI UBIJENO U KRAGUJEVCU
Otkrivena masovna grobnica žrtava komunista

Nebojša Radišić    | 16. 08. 2010. - 00:02h | Komentara: 130
Posle 65 godina, potomci žrtava komunističkog terora, prvi put u Srbiji zapaliće u Kragujevcu sveće za pokoj duša iznad groba u kome su sahranjeni njihovi najmiliji. Kako „Blic“ saznaje iz pouzdanih izvora, otkriveno je mesto na kojem su zakopane kosti više od 600 ljudi koje su Titovi partizani mučki ubili posle navodnog oslobođenja grada, počevši od 21. oktobra 1944.


U grobnici na Varoškom groblju, iznad koje stoji neugledni kameni spomenik, sahranjeno je i više od 100 partizana. Simović pali sveću ubijenom ocu
Reč je o grobnici na Varoškom groblju, iznad koje stoji neugledni kameni spomenik, a ovu informaciju je potvrdio i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, koji kaže da je na istom mestu sahranjeno i više od 100 partizana. Grad planira da napravi „obeležje pomirenja“, sa spomen-pločom na kojoj će biti isklesani i krst i petokraka.
 
Kako saznajemo od ljudi koji su radili u Službi DB, „iz arhiva koje su čuvane kao najstroža tajna, procurila je informacija da su kosti građana Kragujevca koji su ubijeni nakon Drugog svetskog rata, premeštane iz kruga fabrike ‘Zastava’ decenijama“.

- Iz grobova koji su iskopani u samoj fabrici vađene su kosti, pakovane u džakove i onda noću tajno premeštane i zakopavane na Varoškom groblju. To je trajalo u serijama, od pedesetih godina prošlog veka pa sve do kraja devedesetih kada su poslednji džakovi preneti i pokopani, kaže izvor „Blica“.

Petar Simović je imao 17 godina kada mu je otac odveden iz kuće. Dragoslav Simović je bio ugledni trgovac, heroj srpske vojske, odlikovan pet puta.

- Moj otac je ubijen zato što je klicao kralju i otadžbini. Kada su bile demonstracije 27. marta 1941. godine, on je na Trgu kod krsta stao na stolicu i klicao kralju. Tada sam bio gimnazijalac, profesorka gimnastike je, sećam se, plakala, dugo, a onda nam je rekla da pokupimo knjige i krenemo na ulicu. Znao sam da neće biti dobro... Uveče, kada se otac vratio kući, pričao nam je da su mu komunisti pretili ubistvom. Bio je predsednik opštine, tokom okupacije, samo dva i po meseca. Smenili su ga fašisti - kaže Petar Simović.

Drama Kragujevca je počela 16. oktobra 1941. godine, kada su partizani i četnici zajedno napali nemački pešadijski puk na krivini između sela Ljuljaka i Bare. Tada je ubijeno deset, a ranjeno 27 Nemaca, kako stoji u istorijskim podacima, agresori nisu uspeli da izvuku svoje mrtve, pa su leševi masakrirani. Vojnicima su odsekli polne organe, povadili oči, iščupali jezike... Fotografije takvih vojnika su stigle do ruku Adolfa Hitlera, koji je odmah naredio odmazdu...

Petar Simović pokazuje mesto gde je ubijen njegov otac Dragoslav

- Sećam se kada je u grad stigla kaznena ekspedicija. Tog dana, 19 oktobra 1941. je moj otac smenjen. Pozvali su ga u opštinu, pričao je da su svi službenici držali ruke podignute uza zid. Od tada više nije izašao iz kuće - kaže Petar Simović.

Nemci su u znak odmazde streljali 2.795 građana Kragujevca, među kojima više stotina maloletnika. Ljudi su skupljani po kućama, školama, na radnim mestima, po kafanama... Tek nakon hapšenja su im uzimana dokumenta, i pravljeni su spiskovi...

Grad koji je zavijen u crno 1941. doživeo je novu tragediju na dan „oslobođenja“. Istog dana, posle četiri godine, u Kragujevac su ušli Rusi. Vojnici Crvene armije su dočekani kao junaci, ali su, kako kažu oni koji pamte te teške dane, „prvo pobili sve nemačke vojnike, većinom maloletne, koje su našli, a onda su krenuli sa pljačkom i silovanjima. Nakon par dana, kada su Rusi otišli, komunisti su zaveli novu vlast. Istog dana su pohapšeni svi viđeniji ljudi, svi bogati, trgovci, bolje zanatlije. Oni koji su imali novac da potplate, pušteni su kućama, a ostali su završili u zatvoru.

- Svog oca sam video poslednji put živog na dan kada sam mobilisan u partizansku vojsku. Bio je 6. novembar 1944. godine. Pustili su me da uđem, i moj otac je bio u sobi broj jedan. Krcata viđenim ljudima, načelnicima srezova, profesorima, tu je bio i direktor gimnazije. Zagrlio me je i poljubio, onda se okrenuo ka prozoru sa rešetkama. Plakao je, nije hteo da vidim suze... Saznao sam da je streljan kada sam bio u Bosni. Tada sam bio pripadnik Šeste bosanske proleterske brigade. Sretne me komšija iz susednog sela, prepozna, i kaže da mi je otac streljan. Plakao sam, a kada su me „drugovi“ pitali šta mi je, rekao sam da je umro. Nisam smeo da kažem šta se desilo da me ne ubiju ili proglase neprijateljem. Ubijen je istog dana, 27. marta, četiri godine nakon što je ispred krsta klicao kralju - priča Petar Simović.
 
Mnogima se ne zna grob
U novijoj istoriji je kao broj streljanih rodoljuba u kragujevačkim Šumaricama figurirao broj koji mnogi i dalje rado pominju - od 7.000 ljudi. Međutim, istorija i uredna nemačka dokumentacija, potkrepljena spiskovima streljanih u znak odmazde, pokazuje da je u oktobru 1941. godine ubijeno 2.795 građana. Zašto je Tito, zajedno sa svojim istoričarima, taj broj uvećao, jasno je kada se zna da je baš njegova vojska ubila najmanje još toliko Šumadinaca. Njima se, za razliku od žrtava fašizma, još uvek ne zna grob.

Izvor: Blic

Истина мора превладати на крају.

Само што се у Србији истина свако мало прерађује...

Neprijateljski saradnici zavrsavaju isto kao i neprijatelji...

Не сјећам се нешта да су фесароши завршили као непријатељски сарадници... а можда и нису непријатељи...или су завршили у партизанима,што би оправдало чињеницу о наглом мултинационалном саставу партизанског покрета након 1944 године...
Јесил' икада прочитао да је 1941,1942 или 1943 постојала бригада са муслиманским саставом? Шта мислиш зашто?
Први босански народноослободилачки ударни корпус,година 1942.
У његов састав тада су ушле све јединице на територији Босне и Херцеговине: Четврта и Пета крајишка дивизија, Шеста пролетерска источнобосанска НОУ бригада и партизански одреди из Босанске крајине.
Од муслимана је био политички комесар Омер Карабеговић и Мехмед Ибраковић,кухар у интендантској служби...
Ђе' то бијаху остали муслимани,хош' помоћ?
Па уколико нису били у зеленом кадру или Ханџар дивизији били су у усташама (то је она организација што се борила против велико српског хегемонизма).
Чуј муслимани анти-фашисти......................како сте смијешни и јадни када вас слушам на телевизији како помињете титу у анти-фашизам.Ем' сецесионисти ем' колективно били усташе ал' анти-фашисти!!!

Ja ne vidim ni jednu temu na forumu gdje se oplakuju pripadnici Domobranskog, Ustaskog ili Handzarbalijskog pokreta ubijeni u 2 sv.ratu, takodjer od strane partizana, pa ne vidim po cemu su ovih 600 Hitlerovih podanika drugaciji od spomenutih pripradnika izdajnickih skupina... Svi skupa su se borili na strani Njemacke protiv partizana, pa sta su ocekivali, da ima Jugoslavija poslije rata podijeli vile i vojne penzije Trebali su otici Hitleru kad su ga toliko voljeli i u njegovoj drzavi uzivati u slobodi i zivotu

Како ти знаш да су то били сарадници Хитлера? Реко' ти Авдо Хумо...

Jok eto, sigurno su bili partizani i dobitnici medalja za hrabrost i doprinos borbi protiv antifazima, pa su ih onda ubili takodjer partizani koji su bili ljubomorni na njih... Daj nemoj tih djecijih pitanja molim te Pa pogledaj, u samom tekstu ti se kaze, nepismeni papak se popeo na stolicu i klicao kralju i otadzbini, kojem kralju i kojoj otadzbini to samo on i njegovi istomisljenici znaju,a ja koliko znam, nit je Tito bio kralj nit Jugoslavija otadzbina...
Mene samo cudi zasto ne postoji solidarnost medju tim zrtvama anti-komunistickog i anti-jugoslovenskog naelektrisanja, jer u principu i oni su se borili za istu stvar iako su bili razlicitih vjera i nacija, kao sto su se i na drugoj strani partizani razlicitih vjera i nacija borili za istu stvar. Ipak, partizani su imali bratstvo i jedinstvo, a rajhasi se nisu mogli ocima gledati zbog tih razlika (a ni dan danas ne mogu, sto je primjetno kroz to da svako oplakuje kontraobavjestajce samo ako su iz njegovog naroda, a sve druge prezire)

Па нису сви стрељани после рата били како ти кажеш Рајхисти, многи су били за пређашње стање, за краљевину, многи су стрељани зато што су имали више од других. А што се тићче братства-јединства, нажалост си осетио на својој кожи колико је јака та идеја била.

Ja sam govorio o anti-Jugoslovenskom bratstvu i jedinstvu koje nikada nije zazivjelo, a to sto je Jugoslovensko bratstvo i jedinstvo preko noci otrovano sto od domacih sto od onih sa strane, to je prica za neku drugu temu... I kako je iko normalan i realnih pogleda na svijet nakon 2 sv. rata mogao biti za kraljevinu, kad ga od okupatora nisu branili ni kralj ni kraljevska garda nego Tito i partizani? Pa i budali je jasno da je to separatizam i petokolonastvo, isto kao kad bih ja nakon ovog rata u BiH bio za UCK ili Englesku kraljicu a koji nisu imali veze ni sa odbranom ni sa napadom u mojoj zemlji Kako normalan covjek moze biti za kraljevinu nakon sto je toliko zivota palo za slobodu SFRJ?