Deseti kamen od Sunca

LEDENA, kamenita, hladna i veća od Plutona. Prema tvrdnji naučnika koji su otkrili kako gravitira oko Sunca, ovo je i najudaljeniji objekat u Solarnom sistemu. Od Sunca je udaljena više od 14 milijardi kilometara, što je tri puta dalje od Plutona, i 97 puta od Zemlje.
Otkrili su je Majkl Braun, iz "Kalteka", Čadvik Truhiljo, iz "Džemini" opservatorija sa Havaja, i Dejvid Robinovič, sa Univerziteta "Jejl".
Prema rečima dr Majkla Brauna, otkriveni objekat je veći od Plutona, ali je priznao da bi nazivanje objekta planetom, koja je verovatno sastavljena od stena i leda, moglo da izazove polemiku među stručnjacima. Ipak, Braun kaže da ako se utvrdi da je ovaj udaljeni objekat ipak samo asteroid, onda sličnu sudbinu čeka i Pluton. Dakle, u našem sistemu od ovog otkrića postoji deset ili osam planeta.
Nova planeta privremeno je nazvana 2003 UB 313, a njena putanja je pod dosta velikim uglom, zbog čega najverovatnije i nije ranije uočena.
Doktor Braun je rekao da imaju i ime koje su predložili za planetu, ali nije želeo da otkrije koje, pre nego što to i zvanično odobri Internacionalna astronomska unija.
Nezvanično, astronomi su je do sada zvali Ksena, po televizijskoj seriji o grčkoj princezi ratnici, koja je bila popularana u vreme kada su započeli sistematično istraživanje u svemiru 2000. godine. "Oduvek smo želeli da nešto nazovemo Ksena", objašnjava dr Braun. "To je ime koje nam se zaista sviđa i želimo da ga zadržimo".

prof. dr Vladimir Ajdačić:
Nauka kao bajka

PROFESOR dr Vladimir Ajdačić podseća za "Novosti" na dugu istoriju potrage za desetom planetom, o kojoj je pisao u svojoj knjizi "Nauka kao bajka":
- Posle otkrića Plutona, 1930. godine, astronomi ubrzo shvataju da masa Plutona nije dovoljna da bi se objasnilo gravitaciono dejstvo kojem je on izložen. Zaključak je bio: "Nedostaje još jedna planeta, nazovimo je Iks". Astronomi Majkl Braun i Čad Truhiljo ugledali su 2002. godine nebesko telo koje se nalazi dalje od Plutona, ali upola manje i krstili su ga Kvavor. Ipak je zaključeno da je reč o asteroidu - piše Ajdačić.

Planeta Iks

PLANETA Pluton otkrivena je pre 75 godina, a naučnici i dalje ne znaju od čega je napravljen ovaj mali svet, koji se toliko razlikuje od svih drugih planeta.
Lov na novu planetu počeo je 1905, kada je Persival Lovel pinudio hipetezu o pleneti Iks na obodu Sunčevog sistema. Lovel nije dočekao otkriće Plutona koji je prvi usnimio Klajd Tombah, 18. februara 1930. godine.

dr Zoran Knbežević, direktor astronomske opservatorije
Pluton gubi titulu?

U PRSTENU iza Neptuna, gde se nalazi otkriveno telo, objekti su slabo vidljivi i teleskopi ih teško uočavaju. Čega sve tamo ima, nemamo pojma, prokomentarisao je za "Novosti" dr Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije Beograd.
Potencijalna deseta planeta pripada takozvanim transneptunskim objektima koji lebde u dalekom pojasu sunčevog sistema. Prema Kneževićevim rečima, tu leže relativno veliki objekti koji konkurišu za nove planete, ali astronomi i dalje raspravljaju oko kriterijuma koji uopšte definiše planete.
- Nema stroge podele šta je planeta, a šta asteroid. Teško je zato još reći da li je otkrivena zaista deseta planeta Sunčevog sistema. Objekat bi se mogao tako nazvati, jer prema najnovijim ocenama ima manje od 3.500 kilometara u prečniku i veći je od Plutona. Međutim, u toj oblasti Sunčevog sistema nalaze se asteroidi i još traje diskusija da li je i Pluton planeta ili samo asteroid. Ali, pošto je Pluton već tradicionalno planeta, stanovište je da tako i ostane - kaže Knežević.

Novosti \ J. Sokić - B. Đorđević

Koliko ima planeta u Sunčevom sistemu




Kad god se otkrije neko veliko telo u Sunčevom sistemu novinari ga proglase desetom planetom, a astronomi počunu beskonačnu raspravu o statusu Plutona. Tako je bilo kad je otkrivena Sedna, kad je otkriven Quaoar, pa i sad kada je otkriven 2003 UB313. Ove rasprave nisu bez osnova pa bi u konačnom rešenju moglo da se desti da umesto 10 ostanemo sa samo 8 planeta. Piše Aleksandar Zorkić, Astronomski magazin

Problem ima dva svoja vida. Prvo, ne postoji jasna i precizna definicija planete pa nije jasno po kom osnovu bi neko telo trebalo da dobije status planete. Drugo, sam Pluton je tako neobičan u poređenju sa drugim planetama da mu mnogi osporavaju mesto među planetama.

Pre svega, Pluton je vrlo malo telo (oko 2400 km u prečniku, Zemlja 12742 km), manji je od čak sedam satelita Sun;evog sistema. Zatim, njegova putanja je, u poređenju sa putanjama ostalih planeta, izrazito eliptična, toliko da povremeno prilazi Suncu bliže od Neptuna (to traje 20 godina u toku jednog Plutonovog obilaska oko Sunca koje traje 248 godina). Sem toga Plutonova putanja ima mnogo veći nagib prema ravni ekliptike nego putanje ostalih planeta. Zatim, sve planete su ili terestričke (tj. po građi slične Zemlji, stenovite, čvrste) ili jovianske (tj. slične Jupiteru, gasoviti giganti) sem Plutona koji je sastavljen od leda i stenja (pa bi po tome Pluton mogao biti i gigantska kometa).

Zbog svega toga ili Pluton nije planeta, ili, ako jeste, onda bi Sedna i stotine drugih, pa i novootkriveni objekat 2003 UB313 trebalo da dobiju status planete.

Ali Pluton se i pored svih osporavanja i dalje svrstava u planete. Za to, čini se, postoje dva razloga. Prvo, Pluton je otkrio američki astronom Klav Tombo (1930) i to je jedina „američka planeta“ te nije čudo što američki astronomi navijaju za takav njen status. Drugi razlog leži u tromosti i konzervativnosti astronomije. Astronomija jeste moderna nauka (najviše je kompjuterizovana od svih nauka), ali se ona teško odriče starih navika. Uostalom, mi i danas tamna područja na Mesecu zovemo morima. Do sada smo učili da je Pluton planeta, pa će verovatno tako i ostati. Uostalom, tako i glasi „presuda“ Međunarodne astronomske unije od 3. februara 1999. (http://www.iau.org/IAU/FAQ/PlutoPR.html). Tada je donet zaključak: "No proposal to change the status of Pluto as the ninth planet in the solar system has been made by any Division, Commission or Working Group of the IAU responsible for solar system science)”

B92