Faraon tinejdžer, čija je egipatska grobnica skrivala zadivljujuće blago, hramao je na krhkim kostima i krivim stopalima a najverovatnije je preminuo od malarije, otkrivaju najnovija istraživanja.


Zlatna maska Tutankamona


Od kad je 1922. godine Hauard Karter u Dolini kraljeva otkrio Tutankamonovu grobnicu i mumiju prekrivenu čuvenom zlatnom maskom traju nagađanja o tragičnoj sudbini mladog vladara koji je preminuo oko 1324. godine pre n.e, najverovatnije u 19. godini života.

Njegova iznenadna smrt dugo je zbunjivala naučnike i istoričare. Teorije o uzroku smrti varirale su od nesreće na jahanju do embolije i ubistva, ali nova istraživanja nemačkih, egipatskih i italijanskih naučnika ukazuju na mnogo prozaičnije objašnjenje: malariju.

Istraživanje je konačno zaokruženo posle dve godine mukotrpnih genetskih, radioloških i antropoloških testova na Tutankamonovoj i 15 drugih mumija, od kojih se za deset smatra da su u rodbinskoj vezi s mladim faraonom. Dobijeni rezultati rasvetljavaju detalje o 155 godina dugoj vladavini 18. dinastije (1550-1292 pre n.e), čiji je član bio i Tutankamon, koji je nasledio tron u 11. godini.

Tut je imao nesraslo nepce, iskrivljeno levo stopalo i nasledna koštana oboljenja. Autori studije, objavljene u „Žurnalu američkog lekarskog društva”, kažu da su loš krvotok i Kelerova bolest toliko oslabili kraljev imuni sistem da on nije bio u stanju da se oporavi od malarije.

U projektu su korišćeni delovi tkiva iz mumija kako bi bili kreirani genetski otisci prstiju za svaku posebno. Ti otisci postali su ključni za određivanje Tutankamonovih roditelja koji su, poput njegove smrti, sve dosad bili obavijeni velom misterije.

„Ovo je pionirski poduhvat, jer niko nije učinio ništa slično pre nas. Konačno smo dokazali da možemo da koristimo faraonsku DNK", kazao je dr Karsten Puš, genetičar iz Nemačke i jedan od autora studije.

„Najveće otkriće do kog smo došli jeste Tutankamonova familija: sada znamo da mu je otac bio jeretički faraon Ahenaton (suprug lepe Nefertiti) a da mu je baka bila Tiji.” Tutankamonova majka, za sada identifikovana kao mumija KV35YL, a poznatija pod imenom „Mlađa dama”, mogla bi da bude niko drugi do čuvena kraljica Nefertiti.

„Problem sa ovom tezom je taj što su ‘Mlađa dama’ i Ahenaton rođeni brat i sestra, a za sada nismo naišli ni na jedan istorijski dokaz da su Ahenaton i Nefertiti imali iste roditelje,” objašnjava dr Puš i dodaje da sada istoričari treba da pronađu dodatne dokaze o ovom paru.


Tutankamonova stopala


Medicinski pregled Tutankamonove mumije otkrio je toliko zdravstvenih problema da autori istraživanja ne mogu sa sigurnošću da kažu da li je kombinacija malarije i Kelerove bolesti bila smrtonosna za njega.

„Priča o malariji poduprta je arheološkim nalazima jer su u njegovoj grobnici pronađene ogromne količine listova i semenja korijandera i drače za koje smo se godinama pitali čemu su služili. Ali neke od tih biljaka se i danas koriste za lečenje groznice i drhtavice", kaže dr Puš. Osim pravom pokretnom apotekom, Tut je za zagrobni život bio opremljen i sa stotinak štapova i štaka.

Testovi su, takođe, utihnuli spekulacije da su Tut i njegovi preci imali ozbiljne abnormalije, poput Marfanovog sindroma i drugih oboljenja koja dovode do uvećanih grudi. „Ljudi pričaju da je Tutankamon bio devijantan i ženstven, ali on je bio normalan čovek kao svi mi. Nema dokaza da su on ili Ahenaton imali bizarne i feminizirane crte lica. Važno je shvatiti da su drevni egipatski kraljevi sebe i svoje porodice tradicionalno predstavljali u idealizovanoj formi“, napisao je u „Žurnalu” dr Zahi Havas, načelnik Vrhovnog saveta za antikvitete u Kairu i vođa projekta.

Tutankamon je bio jedan od poslednjih kraljeva 18. dinastije i vladao je od 1333. do 1324. godine pre n.e, tokom nestabilne situacije u zemlji, kada je okončan Ahenatonov monoteizam i vlast vraćena u ruke sveštenicima mnogobrojnih egipatskih božanstava.

Havas je dugo odbacivao molbe stranih stručnjaka da izvrše DNK testove nad svim kraljevskim mumijama i više od dvadeset neidentifikovanih koje se čuvaju u Egipatskom muzeju u Kairu. Pre dve godine konačno je popustio, pod uslovom da se projekat sprovede u Egiptu, pa je TV kanal „Diskaveri” finansirao pet miliona dolara vrednu DNk laboratoriju u kairskom muzeju.



Izvor: B92