Tako brate - sad mozemo ovo da nazovemo diskusijom. Nemojte me optuzivati za stvari koje nisam radio - nikada ni u jednom postu nisam kritikovao Janova (u negativnom smislu). Osim ako ne mislite i dalje da je porediti primalnu terapiju sa jogom i meditacijom negativno poredjenje (izvinjavam se ako je tako). Isto tako sam rekao da sam knjigu procitao davno (citaj 10godina plus) i da mi se metodologija ucinila malo previse naglom i nasilnom. Iz nekih drugih izvora sam cuo (neproverene) price da je bilo primera da ljudi 'neuspesno' prodju kroz tretman primalnog krika. Posledice su bile jos gore nego sto je bilo stanje pre terapije. Nesto posle citanja Janova sam paralelno nasao slicne primere tretiranja emotivnih blokada u nekim tehnikama kija joge - naglasavam slicne ne iste. Takodje postoji mnogo knjiga napisanih o broju nivoa svesnosti - ne bih ulazio da li je taj broj 3 ili 10 - nebitno je. Ali sto se dubine tice - hmmm - ono o cemu sam ja pricao nije povrsina, dobar deo toga zalazi mnooogo dublje.

Neuroza je vise konstantno stanje covecanstva danasnjice nego bolest - ali apropo toga - da li ti mislis da je apsolutno neophodno za svakog coveka da prodje kors terapiju Janova. Sta lezi iza primalnog krika - mozda je bolje da to pitam na taj nacin? Da li postoji covek koji nema akumuliran bol koji je posledica samog cina rodjenja? Ako takav covek ne postoji zar nije logicno (malo banalizovano) da mozda tu nema nista da se popravlja. Mislim ako se svi radjamo sa time u cemu je problem. Banalizujem iz prostog razloga jer moderna medicina obicno leci samo ono sto strci i sto nije uobicajeno. Recimo ako se rodis sa tri noge - definitivno ce te zadrzati u bolnici. Medjutim ako smo svi isti, u cemu je problem. Zivimo u kolektivnom zaboravu i neurozi - tell me something that I do not know.

Jos jedno pitanje - kakva je popularnost (ako imas bilo kakve podate) prirodnog porodjaja u bazenu (podvodni porodjaj). Cini mi se da bi to smanjilo traumu radjanja i samim tim umanjilo tu primalnu neurozu. Ne secam se ali mi se cini i da je Janov govorio nesto o tome u prvoj knjizi.

Na kraju ne bi bilo lose ako ti nije tesko da opises ukratko o cemu Janov pise u drugim knjigama (meni je samo prva dopala saka).   

Ja definitvno ostajem pri svom stavu da psihoterapija jeste edukacija.
Ovde problem nastaje (kao i obično u ljudskoj komunikaciji) u individualnom shvatanju određenog pojma, u ovom slučaju: edukacija.
No, iskreno da kažem, mrzi me da pišem toliko koliko znam i koliko razmišljam. Pažljivo sam pročitala prethodne postove.
Nije mi jasno zašto je došlo do sukobljavanja mišljenja na relaciji joga-primalni krik.
Postavila bih pitanje za koje mi se čini da je veoma važno u ovoj diskusiji, a neka odgovori ko hoće:
da li je neko išao na psihoterapiju, kakvu, da li ju je i kako završio? Jer, u ovakvim razgovorima, da ne bismo mešali babe i žabe, moramo da budemo načisto sa tim ko govori o svojim saznanjima i utiscima samo na osnovu pročitane literature, a ko iz iskustva (kakvog god!).
I, još jedan podatak: do pre desetak godina, u udžbenicima iz psihijatrije neuroza je bila među dijagnozama, tretirana kao bolest. Čak je navođeno više tipova neuroze kao poremećaja.
Danas, neurozu psihijatri više ne tretiraju kao bolest, već kao normalno stanje savremeng čoveka.
Nimalo utešno, naravno. Ukazuje na to koliko se zapravo sve više udaljavamo od čoveka kao prirodne vrste, ali i o tome koliko naša duša vapi i boluje.
Velika je ovo priča ljudi, ja vas sve iskreno pozdravljam.
P.S. Pristalica sam transakcione analize kao psihoterapeutskog postupka i slažem se sa deckyjem-ne volim brza i kratka rešenje. Jednostavno im ne verujem.
Takođe imam neka saznanja o kontra-efektima primalne terapije, ali to i nije neka previše opterećujuća činjenica, s obzirom da svaka nauka ima svoje protiv-stavove (naročito medicina). A mnogo i lažu oni koji ta saznanja iznose u javnost.

Ono o cemu sam ja govorio je produkt reciklaze svega sto sam procitao i svega sto sam sam iskusio u sopstevnom zivotu radeci na sebi i posmatrajuci ponasanje drugih ljudi (to mi je omiljeni sport). Nikada nisam isao kod psihoterapeuta jer nikad nisam smatrao da mi je to potrebno. Ne zato sto nisam nikada imao probleme vec zato sto je moj licni stav da je moja odgovornost da resavam svoje probleme a ne da ih prebacujem na druge (u ovom smislu na psihoterapeuta). Scot Peck sa svojim knjigama je na mene ostavio poprilicno jak uticaj. Janov mi se svideo jer je jedan od retkih zapadnih medicinara koje je otvoreno rekao da je globalna neuroza modernog coveka uzrok svih bolesti sadasnjice (sa naglaskom na astmu, alergije, migrene, lupanje srca, ankcioznost ali i na dijabetes, pregojenost i na kraju i rak). Sve to vec vekovima govori istocna medicina kineska, vedska. Razlika je sto su na istoku ljudi mngo blizi konceptu veze izmedju uma i tela, nego sto je to na zapadu. Uvek me je strasno iritirao stav zapadne medicine da uvek leci posledice a ne uzrok. Ovo je vremenom postalo jos vise naglaseno pod jakim finansijskim uticajem farmaceutske industrije. Prozac je postao malte ne vitaminska tableta u Americi. Analgetici se konzumiraju ko kolacici - uz kafu ili caj, svakodnevno. Ponekad osecam fizicku bol kada vidim patnju drugih ljudi i njihovu svesnu aroganciju i ne-zelju da nesto urade sa sobom.  A onda cak i kad pocnu nesto da rade - da li je to joga, psihoterapija, igranje golfa - to postane samo jos jedna od prolaznih aktivnosti u zivotima, datum u kalendaru, kolicina para koja nekom treba da se plati i to je to. Veoma malo ljudi zaista pogleda su sebe i svoje probleme - nekako je postalo univerzalan osecaj da je najbitnije da za nesto das pare - posle se sve samo od sebe resava. Odes da terapiju platis 200$ za 50minuta i svi problemi treba da nestanu sami od sebe.

Poenta price je malko egositicka - samo hocu da kazem da je moguce da covek sopstvenim radom i razvojem svesnosti o sebi i svetu oko sebe nadje nacin da shvati izvor bola i patnje. To je nazovi prvi nivo svesnosti (pricali smo o tome) ali je ta svesnost nesto sto se uvek razvija - nalazimo sebe uvek u drugim situacijama na koje reagujemo mozda na nacin kako nikada do tada nismo reagovali. Nailazimo uvek na nove 'izvore bola' kao neki vid (parafraziram religijsku terminologiju) novih iskusenja. Na nama je da ta iskusenja prihvatimo kao izvor ucenja o sebi idrugima (intenzivno-emotivnu edukaciju) ili da to bude samo 'nemili dogadjaj' koji cemo zatrpati ispod tepiha kao is sve ostale pre njega. Nekome ko dodje do svojim 40tih i dozivi nervni slom jer nikada nije sebi dozvolio da iskaze i prozivi svoje emocije najverovatnije je terapija bilo koje vrste veoma potrebna. Ali po meni je tada posao na terapeutu (ovo je laicko misljenje) da nadje dovoljno dobar lepak da zalepi slomljenu vazu. Medjutim ta vaza je vec slomljena i ona nikad nece biti nova. Moje misljenje je da svako od nas treba sam sebi da bude psihoterapeut svaki dan, da radi na svakoj svojoj pukotini, da analizira sebe i pokusa da razume zasto ima emocije koje ima. Zasto smo ljuti, besni, tuzni, srecni? To su primarna pitanja koja treba sebi da postavljamo u zivotu a ne - koja cu kola da kupim, da li da imam ovaj ili onaj televizor ili kucu ili ne znam ni ja sta. To ne znaci da treba da pretsanemo da kupujemo i podmirujemo svoje potrebe, ali treba da razvijamo postepeno razumevanje odakle dolaze nase potrebe za stvarima,ljudima, emocijama. Zasto imamo negativne emocije ako je nasa ocekivanja, nade, zelje i potrebe ne ispune.

Eto to je moj stav - ves sam i previse pricao - sa svim ovim pitanjima istocna filozofija i medicina je nose vec vekovima i to jemozda osnovni razlog zasto mi je to ucenje bilo blize nego zapadno. Mada je sustina stvari identicna bez obzira na pristup.

decky999 pravis geske u sledem, osecanja nemozes nauciti, nauciti osecati niti ih "postati svestan". Osecanja moras osetiti, kod pretezno neuroticnog coveka postoji rascep izmedju 2. i 3. nivoa svesti  (misli i osecanja). Takodje nije dovoljno saznanje da si bio povredjen, vec je potrebno tu povredu osetiti. Shodno nivou svesti na kome je povreda nastala na tom nivou svesti mora i da se oseti. (nista ti nece pomoci informacija da si imao tesko rodjenje, dok neudjes u primal rodjenja). Uzgred tehnika porodjaja mislim da nije od velike vaznosti.
Jos jedna ispravka Primalna terapija nije brza i kratka, traje "celoga zivota".
Citao sam jos Primalni Krik (20 godina posle) - Janovljev pogleda o terapiji posle 20 godina od prvog primalnog krika
I Zasto se razboljevamo  i kako se lecimo -(jedino su te 3 prevedene na srpski)-iz 90' u toj knjizi je sve veci osvrt na neurologiju.

Da slazem se ali sam ja govorio o spoznaji uzroka osecanja - na ta pitanja mozes da trazis odgovor jedino ako si u potpunosti prozioveo osecanje. Ali idalje nisam dobio odgovor od vas na sustinski bitno pitanje - sta je cilj. Ljudi izadju iz terapije sposobni da osecaju i prozivljavaju svoj zivot onakvim kakvim jeste. Iskazuju svoje emocije slobodno itd itd. Nazovimo ih zdravim ljudima. Da banalizujemo - oni nece vise kriti i blokirati negativne emocije nego ce ih prozivljavati i iskazivati. Kkao to njima pomaze ako se oni nikada ne zapitaju koji je uzrok negativnim emocijama. Ako se to ne zapitaju onda je i Primalna terapija samo ubogo lecenje posledica a ne uzroka.

 Pitanje za decky999...!

Procitao sam primalni krik...Koje knjige mozes da preporucis vezane za oblast Yoga-primalni krik...???

Voleo bih da proucim Yogu...!

                     

@milos.pirke
Ne pokreci teme starije od 6 meseci, bez dobrog razloga.