Otkrijte novog Wikluha :: Muzika ~ Koncerti ~ Izvodjaci

Ne bacam "hejt" na "Bičarke"

PAŽNJU izlasku na tržište prve srpske hip hop opere "Zagađenje u Japanu" Đorđa Miljenovića, alijas Skaj Viklera, pridali su lideri grupa "Rer", "Ajsbrn", "Električni orgazam", "Sanšajn", Bajaga i "Instruktori" i, naravno, prva liga hip hop scene, poput Marčela. Đorđe Miljenović cenjen je u gradu. Posle ranog albuma kompjuterske muzike sa Igorom Maleševićem u dvojcu "Kosmos Štasmos", produkcije albuma "Sanšajn" i solo albuma Baneta Bojovića, radio je na mnogobrojnim dramendbejs projektima, a najznačajniji je onaj u grupi "Kernel". Kompozicijom "Otkucaji" gostovao je na najnovijem Marčelovom hit albumu, a nezaobilazan je njegov rad sa Timbetom i Ajs Nigrutinom u kultnoj beogradskoj grupi "Bed Kopi". Na velika vrata oni uvode u rep igru domaće teme, sprdaju se sa društvenim licemerjem posebno kad su u pitanju seks i odnosi između polova, a njihovo iskreno, kemp obožavanje sarmi, kobaja i pihtija koje konzumiraju i tokom koncerta svrstava ih kao utemeljivače tzv. hashopa.
Reper i MC, Vikluh Skaj, kako glasi još jedan od njegovih mnogobrojnih pseudonima, najprestižniji je producent, tekstopisac, aranžer i digitalni kompozitor nove domaće scene.

* Šta je presudilo da se priklonite hip hopu?

- Mada sam puno muzičkih uticaja "popušio" od keve i ćaleta, koji su takođe muzičari, i uprkos tome što me je posebno otac ložio na "Pink flojda", na taj psihodelični fjužn svega i svačega, i, naravno, na nezaobilaznog lidera gitarske muzike, Hendriksa, kada su se pojavili "Prodidži" na sceni - za mene je to bila prava bruka. Jedno vreme živeo sam u Briselu kod oca i tamo se podrobnije upoznao sa muzikom Basta Rajmsa. Preslušavajući rep shvatio sam koliko može da bude komercijalan, u smislu da bude zabavan, kao i da ne mora da bude crn kao Ajs Kjub i samo "gangsta" kao u Americi već lokalan, osenčen bojom podneblja u kojem nastaje.

* Odrekli ste se i harmonija naučenih u muzičkoj školi i okrenuli novim tehnologijama - kako je došlo do toga?

- Celog života sam, kad god bih slušao muziku, pokušavao da razotkrijem kako je nastala. Morao sam, nešto me je ganjalo, da saznam kako je snimana, šta se od instrumenata i opreme koristilo u studiju... Počeo sam da radim aranžmane i matrice u studiju Alekse Aleksića na Banovom brdu krajem devedesetih. Otada radim sa trakama i linijama na monitoru. Bila je to revolucija u mom klasičnom i rokenrol obrazovanju. Najviše sam radio dramendbejs, a hiphop mi je bio, ono, dnevni trening, kao sklekove radio sam po pet-šest instrumentala dnevno.

* Rep muzike nema bez slenga, jakih i direktnih poruka, ali, vi sve to, ipak, uvijate u humornu oblandu!

- Odmah mi se dopalo što jedan reper može da formira posebne ritmičke figure izgovarajući tekst ovako ili onako. Ne privlači me sama poenta teksta, nije mi stalo da nekome solim pamet kako je društvo teško obolelo i zajebano, nego mi je interesantna sama forma stiha u kojem su reči bombardovane mnogobrojnim akcentima. Lomljenjem ustaljene jezičke forme dobija se novi smisao. Sleng u mom slučaju dolazi sa Banovog brda, ali i iz Koteža i novobeogradskih blokova. Recimo, izraz "bacati hejt", mrzeti nekog, izmislio je reper Luća sa Banovog brda. "Bičarke" su isto njegov izraz. Kotežanski "blajv", sinonim za oralni seks, nastao je tako što je baba od Ajs Nigrutinovog ortaka pateći od nesanice jedne noći prebacivala kanale, naišla na porniće, došla kod nas u kuhinju i prokomentarisala: "Al' ga ova blajvi, ki da je sladoled". Ili, blokovska, "buksna", smotuljak trave, izmišljena je kako ukućani ne bi znali o čemu zapravo klinci pričaju telefonom.

* OPIŠITE nam tematski sadržaj vaše opere "Zagađenje u Japanu"?
- Najlakše mi je da prepišem svog muzičkog recenzenta: U sinopsisu koji odslikava metastazu ludila ovog podneblja (ali i cele planete) pratimo uspon, pad i neobično uskrsnuće glavnog junaka koji je promenio pol, ime i veru, zarad medijske pažnje, novca i karijere.

Izvor: Novosti