Titov moskovski lični dosije nedavno je obogaćen stotinama novih tajnih dokumenata, koji su gotovo 70 godina čuvani u bivšem Staljinovom, sadašnjem Prezidentskom arhivu u Kremlju. Ti izuzetno važni istorijski papiri, koji su upravo prebačeni u Ruski državni arhiv socijalno-političke istorije, u kome se čuva arhivska građa Kominterne, rasvetljavaju i jednu od najvećih tajni Titove karijere - njegovo učešće u Španskom građanskom ratu.
Ovu važnu činjenicu iz svoje biografije Tito je od javnosti bivše Jugoslavije krio do kraja života. Zbog čega je to činio, nikad se nije saznalo. Misterija je bila utoliko veća što su se svi drugi učesnici ovog rata protiv španskog diktatora Fransiska Franka doživotno ponosili ovim delom. Ogromna većina njih smatrala je to najvrednijim uspehom u životu. Ali, od onoga čime su se drugi ponosili Tito je uporno bežao kao đavo od krsta.
O svom učešću u najvećoj internacionalnoj akciji komunista od njihovog postanka do danas, Tito je za 88 godina, koliko je živeo, izgovorio samo dve rečenice.
U drugom nastavku svoje autobiografije, štampanom 5. maja 1952. u američkom časopisu "Lajf", napisao je:
"Mada se suprotno pričalo, ja se nisam borio u Španjolskoj, iako bih volio da je bilo tako. Samo sam jednom kratko posjetio Španjolsku i proveo jedan dan u Madridu!"
Godinu dana kasnije Tito je svom biografu Vladimiru Dedijeru, koji mu je svojski pomogao da napiše autobiografiju za "Lajf", zabranio da ove dve rečenice objavi u svojoj prvoj biografskoj knjizi o Titu, štampanoj u Jugoslaviji 1953. godine.
Zabrana je bila trajna i važila je za sve jugoslovenske novinare, istoričare i druge spisatelje.
Na snazi je bila praktično sve do danas. Nedavno je moskovski Prezidentski arhiv, koji stranim istraživačima uopšte nije dostupan, Ruskom državnom arhivu socijalno-političke istorije ustupio najveći deo Titovog ličnog dosijea. Titovo "lično delo" konačno je kompletirano na jednom mestu, dostupnom i ruskim i stranim istraživačima. I zato jedna od najdugovečnijih Titovih tajni najzad može biti razrešena.
U Titovoj biografiji, koja je od kraja Drugog svetskog rata do sada čuvana u Staljinovom, odnosno Prezidentskom arhivu, reporter "Novosti" je doslovno prepisao sledeće reči:
- Josip Broz Tito je učestvovao u Španskom nacionalnom revolucionarnom ratu (1936-39).
Jošjedna tajna, dakle, manje u biografiji velikog maga.
I u svetu i u bivšoj Jugoslaviji decenijama se o tome samo spekulisalo.
Nagađanja su naročito pojačana pred kraj Titovog života kada je u njegovim "Sabranim djelima" objavljeno jedno njegovo pismo u kome je krajem 1937. Moskvi preporučivao da na "specijalizaciju njegove profesije" primi sovjetskog obaveštajca u Španiji, hrvatskog komunistu Ivana Krajačića. Ključna misao te preporuke je bila ona u kojoj je Tito tvrdio da se Krajačić u Španiji "pokazao kao dobar".
Sličnu preporuku Tito je tada dao i za drugog sovjetskog obaveštajca, slovenačkog komunistu Josipa Kopiniča.
Svojevremeno je otkriven i jedan dokument u kome je Titov najbliži saradnik Edvard Kardelj tvrdio kako mu je vođa jugoslovenskih komunista govorio da se slovenačkog komuniste Franca Rozmana "seća iz Španije, gde je bio jako dobar".
Titovo učešće u Španskom građanskom ratu za vreme jedne posete Jugoslaviji potvrdila je i ondašnja šefica španskih komunista Dolores Ibaruri, ali Tito je, bez obzira na sve, uporno negirao svoje učešće u ovom ratu.
Sad, kad je to definitivno otkriveno u ovim dugo čuvanim arhivama, samo po sebi se nameće pitanje: zašto je Tito toliko uporno bežao od onoga čime su se drugi ponosili?
Najlogičniji odgovor je: tajna se krije u onome čime se on bavio u ovom ratu! Sudeći po onim preporukama koje je dao za Krajačića i Kopiniča, Tito nije bio ratnik i ustanik protiv Frankove diktature, već je obavljao specijalne zadatke. Njihove tragove Tito nije želeo da vidi u svojoj bogatoj biografiji.



DO svog raspada ni Jugoslavija, ni Sovjetski Savez, nisu objavili podatke o tome koliko je sovjetskih vojnika 1944. ušlo na teritoriju Jugoslavije, odnosno Srbije.
Prema tabeli o gubicima ruskih i sovjetskih oružanih snaga u 20. veku, koja je nedavno objavljena u Moskvi, samo u tzv. Beogradskoj operaciji, koja je trajala od 28. septembra do 20. oktobra 1944, učestvovalo je čak 300.000 sovjetskih vojnika.
Širina fronta njihovih vojnih dejstava iznosila je između 400 i 620 kilometara, a dubina nastupanja 200 kilometara. Srednji dnevni tempo napredovanja bio je između osam i devet kilometara. Poginulo je 4.350, a ranjeno 14.488 sovjetskih vojnika.


Izvor: Novosti

              Pa dobro, nije to ništa novo. O Brozovom učešću u Španskom ratu se odavno govorilo, i sluzbeno i neslužbeno. Uz te priče su uvek išli i opisi njegovih zadataka, tj. on
nije bio običan borac već egzekutor NKVD-a. Drugim rečima, čistio je pozadinu od "stranih
plaćenika i domaćih izdajnika".

A drugovi nasi umiru u zelji da pokazu Ruse kao nase neprijatelje... Pogledajte kroz istoriju i sve je jasno...

majka rusija
samo sto rusija ne zna da ima dete, ili cesto zaboravi