Reporter Alo! redom probijao granice u penzionisanom „zastavinom“ mezimcu
„Jugo“ preživeo Evropsku uniju!
Utorak - 11.08.2009

Prilazimo slovenačkoj granici, a carinik izviruje iz kućice. Mrak je, pa pali svetlo i ponovo promalja glavu. Priziva i kolege da se uveri da nije fatamorgana. Smeju se, mašu rukama, odmahuju glavama u neverici... Gle čuda! Beli punoletni „jugić“, čuknut baš sa strane naših domaćina, natovaren sa šest kofera i tri putnika, osmelio se da krene put Italije na odmor.

U „jugu“ tenzija raste. Hoće li nas s ovom skalamerijom pustiti u Evropsku uniju. Srećom, mrak je, pa nas možda dobro baš neće ni videti. Mogli smo bar da ga operemo, razmišljamo dok prilazimo graničnom prelazu... Mada, znaju Slovenci šta je „jugo“...
- A vi, kamo?! - zainteresovano nas pita službenik. Kada smo spremno odgovorili: „U Italiju“, samo nam je uz osmeh poželeo srećan put. Delovalo je kao da to stvarno misli.
Pre toga, vatreno krštenje i proba u Hrvatskoj. Na omanjoj pumpi, prodavac nas dočekuje rafalom pitanja.

- Je l’ se to i dalje proizvodi? Ima li delova, jesu li skupi? Znam ja šta je „jugo“, al’ ih danas retko viđam - priznaje, uz blagu nostalgiju.
Stigli smo tako i na italijansku autostradu. U nedavno penzionisanom „jugiću“ letimo kao strela. Malo kog vozača najnovijih „evro 3“ motora smo ostavili ravnodušnim kada bismo prohujali pored. Kamiondžije nekada bratskih nam zemalja zdušno bi prionule na sirenu i mahale, dok se ne bismo izgubili iz retrovizora. U neverbalnoj komunikaciji bilo je i pokazivanja kažiprstom na slepoočnicu...
Automobil, koji je bio glavni junak jednog „Metalikinog“ spota, stigao je da obiđe i Veneciju, popne se krivudavim putem na toskanske brežuljke, poseti uske ulice Pize... Za tri nedelje prešao je više od tri i po hiljade kilometara i nijednom se nije pobunio.
Na povratku u Srbiju, „jugo“ je bogatiji za jednog putnika, Đuzepa Belaviju, našeg italijanskog domaćina, koji je poželeo da upozna Srbiju.
Dok zbog zastoja milimo po autostradi, iz BMW-a švajcarskih tablica izlazi gastarbajter i na nemačkom srpskom nas dobronamerno zapitkuje: „Deco, je l’ služi ‘jugo’? Kako podnosite vrućinu“, a naš prijatelj Đuzepe, čvrsto obećava:
„Ima sebi da kupim jedna ‘juga’!“ Svi se brinu za nas i glavna smo atrakcija na putu.
Na granici, u povratku, ponovo zbunjujemo slovenačke carinike.
- A gde ste vi bili? - zainteresovano nas pita službenik dok pogledom ispod oka odmerava našeg natovarenog četvorotočkaša. Kada spremno ispaljujemo: „U Italiji“, zabezeknuto nas pita da li je dobro čuo, a onda bez ikakve kontrole pušta dalje... Ko veli - nek se drugi time bave. M. Dakić
 
Besplatan parking za „juga“

Pre obilaska Postojinske jame, uredno se parkiramo na obeleženom delu. Karta za parking se plaća tri i po evra, i to pri izlasku. Kada se tura završila i mi se mašili za novčanike, službenik na rampi nas iznebuha priupita: „Je l’ ste vi iz ‘juga’?!“ Potvrdno klimamo glavom, a on nam vraća novac, uz opasku: „A, ne, ne... Za ‘jugo’ ne treba.“

Izvor: Alo

Jebao ih Jugo,kad počnu da pišu te proseravajuće tekstove.