Osveta „zlog duha” iz svemira
Da li će asteroid Apofis 2036. uništiti ljudski rod kao što je nebeski udar pre 65 miliona godina zauvek istrebio dinosaure? Kolika je verovatnoća da Zemlju zadesi „kosmička Katrina”?

Asteroid Apofis mogao bi da se stropošta bilo gde između Kamčatke i Venecuele, najviše razloga za brigu imaju žitelji Kalifornije. Ukoliko se sjuri u Tihi okean, stvoriće cunami koji će opustošiti zapadnu obalu SAD!

Da li će ovaj „zli duh tame” (ime iz grčke mitologije) izazvati pomor na Zemlji, sličan istrebljenju dinosaura pre 65 miliona godina? Za sada je izvesno da je šest puta veći od nebeskog tela koje je 1908. u Sibiru, u oblasti Tunguska, sravnilo 2.100 kvadratnih kilometara šume i pet puta od onog koje je Arizoni pre 50.000 godina izdubilo krater širok 1.200 metara.

Ukratko smo dočarali jedan od raspleta posle udara „kosmičke stene” od 20 miliona tona, koja u prečniku iznosi 250 metara, 13. aprila 2036. godine. Naučnici su isprva procenili da verovatnoća takvog ishoda iznosi 1:40 da bi je, brže-bolje, uvećali na 1:45.000. Uz proračune da može da se sruši bilo gde u uskom pojasu koji se proteže istočno od Sibira do zapadne obale Afrike.

U poređenju s ranijim predviđanjima novo predstavlja umanjenje, ali je pretnja stvarna, upozoravaju stručnjaci i preporučuju da se ovim pozabave Ujedinjene nacije.

Čak 127 pretećih

Nije ovo jedina strepnja: od 1988. pod okriljem programa „Svemirska straža” NASA je pronašla i popisala kosmičko kamenje veće od kilometra u prečniku. „Do kraja sledeće godine na spisku će se naći oko hiljadu”, poručuje astronom Stiven Čisli iz Laboratorije za mlazne pogone u Pasadeni. „Kasnije ćemo snimiti i razvrstati preostalih milion, širih od 40 metara, dovoljno krupnih da prodru u Zemljin vazdušni omotač.

Neko mora da donese odluku”, kaže Rasel Švejkart, bivši astronaut iz programa „Apolo” i osnivač Udruženja istraživača svemira. Svaki poduhvat za skretanja „nebeskog nezvanca” što dalje od Zemlje valja osmisliti znatno ranije nego što se pouzdano odredi moguće mesto pada.

U sledećih nekoliko meseci dotična organizacija biće domaćin niza sastanaka koji treba da utru put za delovanje UN u slučaju Apofisa i ostalih asteroida blizu Zemlje (NEAs). Očekuje se da nacrt dokumenta bude gotov do sastanka Komiteta za miroljubivo korišćenje udaljenog svemira 2009.

U protekloj deceniji astronomskim posmatranjima otkriveno je oko 90 odsto asteroida koji bi mogli da izazovu sveopšte razaranje na našoj planeti. A u dolazećoj bi pretrage trebalo da razotkriju mnoštvo manjih asteroida koji su u stanju da unište milione života i na manjoj površini uzrokuju ogromnu štetu. Za sada je NASA pobrojala 127 sa izgledima da jednog dana pogode.

Rasel Švejkart najavljuje da će se lista do 2020. upotpuniti hiljadama još neopaženih „kosmičkih stena”. Zbog oskudice tačnih podataka uključenih u izračunavanje putanja izgledaće u početku da mnogi imaju malu, ali opipljivu verovatnoću, da u sledećih nekoliko decenija valjano prodrmaju Zemlju. U većini slučajeva bojazan će iščileti s dodatnim osmatranjima koja će suziti raspon mogućih putanja, a u pojedinim će potrajati dovoljno dugo da će iziskivati kakvu-takvu odbranu.

„Može biti prekasno, čekamo li da budemo sasvim sigurni”, upozorava Rasel Švejkart.

Guranje planine

„Apofis nas prisiljava da mislimo na to šta valja preduzeti ako se pretnja približi našem pragu”, naglašava Ed Lu iz Svemirskog centra „Lindon Džonson” u Hjustonu u sastavu NASA. Nedavno na godišnjem sastanku Američkog udruženja za napredak nauke (AAAS) on je objasnio kako da se asteroidi skrenu, istakavši da „jednostavni zahvati nisu tako jednostavni” kada treba odgurati „svemirsku planinu” ustremljenu ka našem delu Sunčevog sistema.

Među najmanje poželjne korake svrstava se slanje atomskih bojevih glava u susret jurećem asteroidu. „Mogli bismo sebi da zagorčamo život razbijanjem jednog velikog na mnoštvo manjih”, objašnjava Ed Lu. Za ovog znalca najpovoljniji ishod je slanje takozvanog gravitacionog gurača (ili tegljača). A to je zamašni svemirski brod koji doleti nadomak asteroida i malom privlačnom silom mu izmeni putanju kretanja.

Iako ovaj zadatak iziskuje dosta vremena i nije svaki put pouzdan, najveća mu je prednost što se nadzire opasno telo u jednom komadu. Apofis je pogodan za takav pothvat: pre sudbonosnog približavanja 2036. on će u proleće 2029. prošišati pored Zemlje na udaljenosti od 32.000 kilometara. Promeni li mu se tada malčice položaj, umanjiće se bitno ili potpuno poništiti izgledi da pogodi planetu sedam godina docnije.

Guranje smrtonosne stene moglo bi da uspe ako se Apofisu, najkasnije do 2027. godine, približi letelica teška jednu metričku tonu!
„Ne možemo da sprečimo uragan, ali možemo pad asteroida. U protivnom, skončaćemo kao dinosauri”, zaključuje Rasel Švejkart.
Stanko Stojiljković

Izvor: Politika