Da li imamo pravo za nasu sexualnost, ili za svoju, kao ljudska prava. Zasto nisu to prihvatili na Zemlju kao deo gradjanska prava, skoro nigde?
I psihiateri zasto su korisceni kao politicki nasilnici u tom pitanju?
Kome to odgovara?
Da li stavrno je tako da genetski bolesnicima nema pravo za svoju sexualnost, ili samo to je nasilja na pojedinacu?

Ako uzmemo to, da u celoj populaciju 2-3 posto ima dg. o nekakvim psihiaterskim bolesti, onda kroz tog populacija celog populaciju moguce manipulisati, kroz raznilike drustvene vezivanosti. I ovo je bas teren za politicki psihiatriju. Kad bolesnike nisu osim za svoju korist korisceni( ne leceni) nego za celu drustvu. A da bude jos tragikomicniji, korisceni smo samo za to da bude jos vise gore, zbog nacina komunikacija, zbog nasilja. Da li u tome nesto preuzima lekarski kamara,ili da li postoji nekakvi ombudsman za ove pojave?
Ili jednostavno celo uprava je gomilu govno?