Osvajanje Mont Everesta
Autor: Dragan Jaćimović | 24.04.2007 - 11:11

Naša nacionalna alpinistička ekspedicija uputila se poslednjeg dana marta u avanturu osvajanja Mont Everesta, najvišeg planinskog vrha planete. Planiraju da ga osvoje početkom juna, a o tome kako napreduju ka cilju izveštavaće nas Dragan Jaćimović, vođa ekspedicije. Ovo je njegov drugi raport sa puta ka baznom logoru.

Ustali smo taman kada je svitalo iznad Zangmua. Doručkovali smo na brzinu i već posle 8 časova naši vozači vozili su nas u džipovima za Nilam. Put vodi uz kanjon praveći serpentine sve do 3.700 metara. S druge strane kanjona videli smo skoro desetak prelepih vodopada koji padaju u dubinu preko 600 metara! Nilam je nekada bio grad-zatvor, a sada je to napredan gradić sa nekoliko hostela i lodževa u njemu.
Odabrali smo isti u kojem smo bili smešteni prošle godine, kada smo išli na Čo Ju. Ustali smo u 8 časova i već posle doručka krenuli na aklimatizaciju, a to znači: penji se visoko, spavaj nisko. Prohladno vreme i zapadni vetar su nas ispratili na uspon. Penjali smo se uz jedan stenoviti greben na kojem su se vijorile molitvene zastavice. Uspon je trajao nekoliko sati, a dostigli smo visinu od 4.400 metara.
Posle Nilama nastavili smo za Tingri (4.200 metara). Put do Tingrija u predmonsun sezoni je jedno dvobojno iskustvo:plavo nebo i žutomrka boja zemlje na Tibetu. Jedino na prevoju Lalung La (5.124 metara) vide se snegom zavejani vrhovi Himalaja. Odavde puca pogled na tibetanski plato u daljini.
Tingri je poslednje naseljeno mesto u kojem ćemo zanoćiti pre dolaska u bazni kamp. Lodž u kojem smo odseli ima sobe od nabijene zemlje i krevete koji su pravljeni za Liliputance. Ali to je sve nebitno kada domaćini posluže ručak. Očigledno da svima prija kineska hrana jer uvek traže repete.
Posle doručka i pakovanja stvari krenuli smo prema baznom kampu. Po nas su došla tri džipa i posle pedeset kilometara vožnje prema Lasi (glavni grad provincije Tibet) pojavio se veliki putokaz za bazni kamp na kojem je pisalo da je on udaljen 101 kilometar. Kad smo stigli u bazni kamp naši Šerpasi koji su ovde došli dan ranije podigli su šatore za trpezariju i kuhinju, kao i šatore za članove ekspedicije. Kamp se nalazi na visini od 5.170 metara. Pokušao sam da što pre podignemo komunikacijski šator, postavimo solarne panele, kako bi već sutra imali električnu energiju. Bez toga nema ni izveštaja jer sva tehnika traži napajanje, kao što nama treba svaki dan hrana. Ovo je prva noć pod šatorom. Ekspedicija je počela. Srdačan pozdrav sa 5.170 metara nadmorske visine.

Izvor: Blic