Nema transplantacije
bez zaveštanja organa

BEOGRAD - Nekoliko hiljada donatora organa koliko ih je napabirčeno u prošlogodišnjoj akciji Vojno-medicinske akademije i Ministarstva zdravlja nije ni za promil povećalo mogućnosti onih koji čekaju transplantaciju u SCG. Stotine hiljada pacijenata koji godinama tavore na hemodijalizi, ojačavaju srce i pluća lekovima, žive sa crevima i jetrom na izdisaju nemaju nikakvu šansu da dobiju "novi" organ dok donorstvo ovde ne dobije milionske razmere.

Imajući u vidu da u Evropi na milion stanovnika ima tridesetak kadaverskih davalaca (utvrđena moždana smrt), verovatnoća da će za jednu godinu nekom od par hiljada ljudi s donorskom karticom "umreti" mozak ravna je nuli. Iako novi zakon, usklađen sa evropskim propisima koji uređuje ovu oblast još nije zakoračio u skupštinsku proceduru, transplantacije se, ipak rade. Stari propisi, savezni i republički, daju pravo lekarima da organe pacijenta kome je utvrđena moždana smrt "presade" nekom bolesniku.

- Traženje saglasnosti od porodice je, ipak minimum koji treba ispoštovati, ali to je za nas užasno gubljenje vremena pošto su mnogi pacijenti iz unutrašnjosti. Dok porodica stigne iz Vranja, lako može da stane srce, a tada su organi neupotrebljivi, objašnjava prof. dr Rajko Hrvačević, načelnik odeljenja za transplantaciju sa VMA.
   
      

Uključili se i poznati

VMA najavljuje novu akciju za povećanje broja ljudi koji će sa sobom uvek nositi karticu donatora organa. Pristanak su već dale mnoge javne ličnosti, glumci Velimir Bata Živojinović i Dragan Bjelogrlić, direktor Partizana Ivan Ćurković, verovatno i Mateja Kežman. Oni će istovremeno biti "junaci" televizijskog spota u kome će pozvati građane da se priključe ovoj humanoj akciji.
- Ministar zdravlja Tomica Milosavljević se posebno zauzeo da transplantacija što pre pusti korene u Srbiji. Očekujemo da Vlada donese nove uredbe koje će olakšati proces zaveštanje organa, najavio je prof. Kovačević.
      
      
      
   

Stručnjaci upozoravaju da presađivanje organa danas nije operacija veka, skoro svaki lekar može da je uradi. Jedini preduslov je imati dovoljno organa, solidnu organizaciju prikupljanja i evidenciju obolelih sa imunološkim karakteristikama.
- Naša tragedija je u tome što imamo sredstva, kadar i mogućnosti - nedostaje nam samo dobra organizacija, ukazuje prof. dr Zoran Kovačević, načelnik nefrološke klinike VMA, koja je najviše potegla teret ovog projekta.

On napominje da samo u Srbiji na transplantaciju bubrega čeka 1.800 bolesnika. Računajući obolele iz Republike Srpske i Crne Gore taj broj raste na 2.200, uglavnom mladih i radno sposobnih ljudi. Najmanje stotinu ljudi čeka na transplantaciju jetre, isto toliko treba da zameni dotrajalo srce.

Stručnjaci se slažu da je lečenje ciroze jetre, hroničnih bolesti srca i "umornih" bubrega u suštini daleko skuplje od presađivanja novih organa. Ukoliko se imaju u vidu svi troškovi, računica kaže da je transplantacija čak 50 odsto jeftinija od lečenja ovih bolesti.

Humana dimenzija, pak, ne može da se svede na novac, jer nema poređenja između bolesnika čiji je život godinama vezan za aparate i čoveka sa novim zdravim organom.
- Za razliku od bubrežnih bolesnika, koji pomoću hemodijalize mogu živeti decenijama, pacijentima kojima su obolela pluća, stradalo srce ili creva isključivo od transplantacije zavisi da li će živeti ili umreti, dodaje prof. Hrvačević, uz napomenu da je danas u Srbiji sve više dece sa "istrošenim" organima.

Dok se u Evropi radi nekoliko stotina operacija godišnje, kod nas lekari presade oko 25 organa. Od ukupnog broja davaoca u svetu, 80 do 90 procenata su kadaveri, ostatak su živi donori. U Srbiji je obrnuto, mada svake godine naša zemlja dobije novih 400 bolesnika koji zavise od dijalize.
   
      

ANKETA DA LI BISTE ZAVEŠTALI ORGANE

Ana Grabović, vaspitač
To je pitanje za dve filozofije - jedna je karmička i tiče se umiranja i prelaska u drugu dimenziju bez svih organa. Druga je humana i ne dovodi u pitanje pomoć drugim ljudima da normalno žive.

Goran Tarlać, novinar
Rado bih zaveštao svoje organe i planiram da to uradim.
Isto tako ne bih imao ništa protiv i da članovi moje porodice to urade. Zaveštanje je pitanje humanosti.

Stojislava Gođević, penzioner
Ni slučajno to ne bih uradila. Pre svega zbog moje dece. Oni bi se sigurno loše osećali kad bih tako postupila. Da mom detetu zatreba neki organ, ne bih se dvoumila - pa nek odmah umrem.

Matija Štrbac, učenik
Što da ne. Mislim da bih pristao. Nekom drugom bi moji organi više služili nego meni. Pošto sam maloletan, sad o tome ne mogu da odlučim, ali za šest meseci to će samo moja odluka.

Tomislav Ranković, vozač
Ne bih, bogami. Nikom ne bih dozvolio da uzme deo moga tela. A ne znam ni sam zašto. Prosto, zato što bih stalno imao neprijatan osećaj da idem u zemlju iskasapljen.

Zoran Marjanović, trgovac
Verovatno bih pristao. Ako može da se iskoristi neki organ, što da ne. Ne bojim se mogućih zloupotreba, ni organizovane trgovine organima - mada je u Srbiji sve moguće.
T. K.
      
      
      
   
T. Kaluđerović

Najbolje je da se ljudi kloniraju i da se od klonova uzima sta treba.