Učenici u Srbiji još koriste poljske toalete i čučavce, a mnoge škole nemaju ni vodu

Smrad i zaraza u školama

Čak 55 odsto seoskih odeljenja ima samo poljske toalete, jedna trećina izdvojenih školskih jedinica koristi svoje bunare, a dve centralne škole nemaju uopšte pristup vodi Tokom prošle godine samo u Beogradu registrovana su tri slučaja žutice
BEOGRAD - Iako smo na početku trećeg milenijuma, čučavci u školskim toaletima još uvek postoje. Dečaci OŠ "Petar Kočić" u Zemunu od malih nogu uče se vojničkom režimu koristeći čučavce, dok u ženskim toaletima nema dovoljno lavaboa. Sanitarni čvorovi su u veoma lošem stanju, toaleti nemaju vrata, pločice su oštećene, zidovi ispucali, a cevi su korodirale.

- Toaleti su u tako lošem stanju da deca ne žele da kroče tamo, već trpe i čekaju da dođu kući. Iako se čistačice trude da ih održavaju čistima, zbog lošeg stanja u kome se nalaze potencijalni su izvor zaraze - objašnjava Katarina Antić, predsednik Saveta roditelja i član školskog odbora.

Situacija stabilna?

 
  Spaljuju đubre

Studija "Higijena školskih objekata u opštini Pančevo u 2004. godini" pokazala je da od ukupno 28 osnovnih i srednjih škola na teritoriji pančevačke opštine sedam škola ne zadovoljava opšte higijenske kriterijume i u njima je potrebno rekonstruisati mokre čvorove. Sredstava za pranje i brisanje ruku nema, kao ni kanti za bacanje smeća. Kontejneri postoje u pojedinim školskim ustanovama, ali se u seoskim školama đubre spaljuje.
   
 
 
 
Iako sanitarna inspekcija ocenjuje da je higijenska situacija u školama u Beogradu stabilna, ipak postoje škole u kojima su toaleti toliko zapušteni i stari da se ne mogu koristiti. Tokom prošle godine samo u Beogradu su registrovana su tri slučaja žutice u osnovnim školama, a higijenska situacija u seoskim područjima i isturenim odeljenjima škola mnogo je gora tako da postoji realna opasnost od raznih vrsta zaraza.

Istraživanje Obrazovnog foruma "Optimizacija mreža škola u Srbiji", obavljeno pre tri godine, pokazalo je da čak 55 odsto odeljenja u seoskim sredinama ima samo poljske toalete. I u 78 gradskih škola postoje samo poljski toaleti, dok jedna trećina škola ima septičke jame. Ni snabdevanje vodom nije na zavidnom nivou, jer čak trećina izdvojenih školskih odeljenja koristi svoje bunare, a dve centralne škole nemaju uopšte pristup vodi. Probleme sa snabdevanjem vodom najizraženije je u Zlotu, Babinom Potoku, Vladičinom Hanu, Vučjem Dolu, Aleksandrovcu, Brusu... Od oko 3.500 školskih jedinica osnovnih škola u Srbiji, šest uopšte nema struju, a jedna od njih nalazi se u Železniku. Ovoj slici treba dodati činjenicu da retko koja škola u toaletima ima tečni sapun, toalet papir, kantu za smeće...

Ovo istraživanje, koje je finansirao Unicef, nastavljeno je tokom ove godine u opštinama u Srbiji. Prvi rezultati pokazuju da je posle tri godine u nekim sredinama situacija još gora. Profesor Ivan Ivić, jedan od autora studije "Optimizacija mreža škola u Srbiji", smatra da je higijena "večiti problem" u Srbiji.

- Deca koja rastu u katastrofalnim uslovima, nikad ne mogu imati visoke standarde higijene. Učenici imaju lekcije o higijeni, ali nemaju gde to da praktikuju tako da je sve prazna priča.

Piju vodu iz cevi

Video sam u Aleksandrovcu kod Požarevca školu sa 400 učenika koja ima samo dva poljska toaleta, a deca vodu piju iz cevi koja je probušena na tri mesta. Ko god dođe iz Evrope u našu zemlju, zgražava se nad našim higijenskim uslovima. Niko u ovom i bivšim ministarstvima prosvete ne razume značaj higijene i ne postavlja ga kao problem. Ova studija rađena je za potrebe tadašnjeg ministarstva prosvete, ali ono nije znalo da je iskoristi - priča profesor Ivić.

Ministarstsvo prosvete i sporta nema tačnu informaciju o higijeni u školama, ali je gradskim inspektorima naređeno da ispitaju higijensko-tehničke uslove u svim školama. Velimir Tmušić, načelnik republičke prosvetne inspekcije, ističe da će ti rezultati biti poznati za mesec dana.

- Ukoliko inspektori procene da uslovi nisu higijenski, poslaćemo sanitarnu inspekciju. Lokalne samouprave dužne su da održavaju infrastrukturu u školama i popravljaju kvarove, dok Ministarstvo prosvete i sporta može da interveniše u hitnim situacijama. Ima slučajeva gde su higijenski uslovi u školi veoma loši. Te škole se uglavnom ne održavaju, a sve zavisi i od rukovodstava koja čekaju da se sanitarni čvorovi unište, pa tek onda da ih popravljaju - objašnjava Tmušić.

 
  Prljave kuhinje i trpezarije

Osnovne primedbe sanitarnih inspektora prilikom obilaska škola odnose se na neuređen sanitarni čvor i na odsustvo higijene u trpezarijama i školskim kuhinjama. Za prvih šest meseci ove godine, od 254 kontrole u Beogradu, izdato je gotovo 200 rešenja za otklanjanje nedostataka izazvanih lošim higijenskim uslovima.
Osnovna škola "Stevan Sinđelić" na Zvezdari ima velikih problema sa sanitarnim čvorom u školi. Pre skoro tri godine jedan od toaleta na drugom spratu ove škole, koji su koristili učenici nižih razreda, zatvoren je po nalogu sanitarne inspekcije.
- Svi toaleti u školi su u jako lošem stanju. Međutim, mi ne možemo sami da ga popravimo jer su neophodni obimni radovi. Zato je Skupština grada odvojila oko 30 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju zgrade škole i očekujem da radovi počnu sledeće nedelje, pa će biti urađeni i sanitarni čvorovi - smatra Nemanja Antović, direktor škole.
   
 
 
 



Izvor: Glas Javnosti \ M. J - I. Z.