Основни принципи Европског хришћанско-политичког пок�

Ко смо ми?

Ми смо чланови Европског хришћанско-политичког покрета (ECPM). Овај покрет укључује хришћанско-демократске политичке партије, невладине организације и институције за теоретска истраживања (тхинк танкс) у Европи. Ујединили смо се с намјером да би промовисали хришћански поглед на демократију. Данашња Европа се суочава са све већим проблемима. Право решење нијесу у стању да дају индивидуалистички конзервативно-либерални, ни технократски социјал-демократски приступи, нити да доведу до трајних рјешења.

Људи не вјерују политичким институцијама, нити оном што те институције раде. Тензије између различитих религија и етничких група у Европи су у порасту. Нације у Европи се не подржавају довољно, сада када нам је потребна солидарност да би се позабавили социјалним и еколошким проблемима.

Ми желимо да промовишемо хришћанско-демократски поглед на ова питања 21-ог вијека. Она утичу на поједнице у њиховом односу са заједницом. Такође утичу на нашу заједничку одговорност према друштву. Чврсто вјерујемо да хришћанско-социјална мисао може да генерише политичка решења која могу допринијети добростању народа Европе. Хришћанска-демократија томе доприноси још од својих почетака у 19. вијеку. Политичари попут Гроен ван Принстерера су поставили њене темеље у току 20. вијека. Хришћански-демократи попут Роберта Шумана и Алсида де Гасперија су поставили темеље Европске Уније. Убијеђени смо да Хришћанска-демократија такође има важну улогу у 21. вијеку.

Као чланови ECPM-а, вјерујемо да нас је Исус Христ позвао да Га пратимо у свакој области живота, што укључује и политику. Библија није политички програм, нити га даје. Њена учења пружају основне елементе за правичну владавину. Она садржи и позив политичким властима, укључујући и оне на европском нивоу, да раде у том духу и да служе народима Европе. Они су ти који иду за правдом и слободом. Ми признајемо да не можемо поистовјетити Краљевство небеско са неким посебним политичким начелом. Тврдимо да Краљевство небеско захтијева тежњу за правичном владавином и унапеђењем друштва са добрим поретком.

Одбацујемо идеју да је религија само приватна ствар појединаца. Хришћанска вјера је основна за европско друштво. Она је незамјењиво важна и утицајна у процесима обликовања карактера нашег континента. То значи да носимо одговорност да доведемо у питање и да потврдимо друтвени и политички поредак, што ћемо урадити према начину на који разумијемо хришћанско-политичке принципе.

Хришћанско схватање особе

Хришћанско-демократска традиција мисли одређује свој положај према хришћанским убјеђењима о особи, друштву и политичкој власти. Ови принципи укључују појам да основна вриједност сваког људског бића потиче из њиховог стварања по обличју Бога. Ми видимо право људско испуњење као одговорну слободу. Живимо у односу према другима и у односу према стварању. Налазимо испуњење у односима према друштву. Ова односна визија људске врсте је кључни елемент за Хришћанске-демократе и Хришћанско-друштвену политику ECPM-а.

Хришћанско-друштвени поглед на друштво и владу

Здраво друштво има морал који потиче из међусобног поштовања. Потрага за личним задовољством не треба да смета нашој заједничкој дужности да заштитимо остале чланове друштва. Са друге стране, захтјеви државе или неког другог заједничког тијела, не би требали да штете законитим захтјевима појединаца. То значи да ако друштво жели да напредује, мора да створи и његује дух који поштује слободу и интегритет друштвених и културних институција. Мора да охрабри и његује добре односе тих институција и људи. Кључне друштвене и културне организације укључују породицу, школу, религиозне организације и сједишта послодаваца и запослених. Људи граде друштво развијањем међусобних односа, укључивањем у заједницу и рјешавањем заједничких проблема.

Основна улога политичке власти је да осигура правду у јавном домену. Држава мора да створи услове који промовишу заједничко добро и друштвену повезаност. Она мора владати на непристрасан и контролисан начин. Држава такође мора да промовише правичне везе међу појединцима, удружењима, заједницама и другим групама као и да поштује њихову властиту независност и међусобну повезаност.

Носиоци политичке власти су дужни да охрабрују добро и да исправљају неправду. Од влада се не тражи да покушавају да исправе свако друштвено зло. Оне не смију узимати задатке који су дужност породице, цркве или неког другог домена. Они би требали да буду у стању да брину о сопственим стварима. Вјерујемо да цркве и друге религиозне организације могу имати врло битан допринос друштву.

Демократско учешће шири хоризонте људима. Оснажује их као грађане и повећава њихов утицај на владе. Одговорна демократија захтијева израз мишљења путем представничких избора, политичких партија, јавних дебата и лојалне опозиције. Они су веома битни заједно са поштовањем владе која је одговорна и на власти у датом тренутку.

Одговорност за јавне послове треба да буде на нивоу који је што је могуће ближи грађанима. Ово је наше виђење субсидијарности. Ми заступамо тај баланс у моћи између разних нација и Европске Уније. Морамо да заштитимо национални идентитет и поштујемо суверенитет држава. Европској Унији је потребна солидарност нација и народа. Њој је такође потребна субсидијарност како би одржавала живом своју солидарност. ECPM признаје различите народе Европе.

Ни једна партија или група не могу тражити посебне правне привилегије. Хришански-демократ који снажно размишља одбацује секуларизам као друштвену идеологију. ECPM упозорава на штету коју фундаменталистички секуларизам може нанијети друштву. Доста нам је таквог фундаменталистичког секуларизма у било ком облику владавине. Уједно не тражимо владајућу улогу у било којој вјероисповијести. Признајемо улогу хришћанске вјере у обликовању слобода које ужива наш континент. Тврдимо да је држави потребно да призна права религиозних и културних мањина и да се према њима непристрасно односи у јавној политици. Поздрављамо различите вјерске заједнице које су присутне у Европи. Појединци, заједнице и оргнизације морају имати пуну слободу религије и слободног изражавања. Ово мора да буде приоритет у Европи и у европској спољној политици.

Хришћанско-демократски поглед на владу ће увијек имати глобалну перспективу. Бог је створио земљу и људе је створио по свом лику. То значи да Хришћанска-демократија ма за циљ спољну и одбрамбену политику која функционише у том духу. Она промовише фер трговину као и мир и заштиту човјековог окружења.

Не смијемо дозволити да држава, привредна друштва или финансије контролишу привреду. Демократска одговорност то захтијева. Држава треба да допринесе грађењу осјећаја међусобне одговорности свих страна. Привредна дјелатност треба да служи људима, а не да доминира њима. Морају се признати пуне личне, друштвене и еколошке импликације активности националног и међународног тржишта и не смију бити само ствар приватних или рачуноводствених прорачуна који не признају поменуте импликације. Држава мора да настоји да поправи неједанкост и неправедне облике трговине и дистрибуције. Хришћански-демократи наглашавају одговорност државе према праву, правим структурама и друштвеној повезаности, а не само привредни учинак.

Основне теме Хришћанско-социјалне политике

Као Хришћански-демократи не сматрамо да посједујемо једноставна рјешења за проблеме у Европи. Међутим, ми чврсто вјерујемо да Хришћанство може да пружи важан допринос добробити нашег друштва. Из тог разлога, посвећујемо се праћењу седам основних принципа који наглашавају неке основне теме Хришћанске социјал-политике.

Правда

Социјална правда је основно библијско учење. Због тога представља основу Хришћанско-социјалне политике.

Сви мушкарци и жене имају право на једнако поштовање и третман. Мушкарци и жене су одговорну једни према другма и ка ширем друштву.

Социјална правда захтијева једнако поштовање свих. То значи посебну бригу о потребама сиромашних, избјеглица, рањивих и немоћних. Захтијева од нас да се супротставимо експлоатацији и лишавању. Такође захтијева доступност одговарајућих извора и могућности. На тај начин, испуњавамо основне захтјеве свих и свако је у стању да учествује у животу заједнице. Чврсто вјерујемо да владе имају посебну одговорност према онима који не могу себе да издржавају у сопственим земљама или у иностранству. Није само на влади да изгради правичне структуре како би се успротивила и елиминисала друштвену неправду. Подједнако је важно да се нагласи потреба за здравом породицом, добрим образовањем и здравственој заштити како би се спријечило сиромаштво.

Поштовање живота

Бог је створио људска бића по свом облику. Право на живот је основно људско право. То је суштинска вриједност сваког људског живота. Ми посебно потврђујемо основно достојанство нерођених, немоћних, ментално или физички хендикепираних, старих, или оних који нијесу у стању да говоре у своје име. Такво поштовање људи уједно захтијева посвећеност одржању пристојног квалитета живота свих. То захтијева од наших заједница да испуне потребе оних који, из било ког разлога, немају основна средстава за живот. Неке импликације за ову политику су побољшање бриге о трудницама, побољшање прихватилишта и забрана еутаназије. Вјерујемо да је клонирање људи и животиња супротно поштовању живота.

Породица као приоритет

Здрав породични живот доводи до добростања људи као друштвених бића. Из тог разлога, ми тврдимо да је породица основа друштва. То је мјесто у којем дјеца требају да се науче одговорности, вриједностима и правилним начином живота као одговорни грађани. Породицама требамо да дамо сав простор који им је потребан како би испунили те одговорности.

Помирење

Помирење је задатак за појединца, друштвене и економске групе као и за оне који се баве политиком. Морамо радити путем помирења и излечења на локалним, државним и међународним нивоима иако признајемо да никада нећемо постићи те циљеве у овом свијету.

Скромност, кајање, стрпљивост и опраштање су политичке, као и личне вриједности. Оне су од битне важности у процесу замјене конфликта међусобним разумијевањем. Ови принципи захтијевају да одбацимо сво наоружање чија је употреба неспојива са тежњом миру.

Активна самилост

Бог позива људска бића на посвећену пажњу према другима. Овим се замјењује осјећање равнодушности према несрећи других због пасивности, бриге само о себи или незнања. Таква самилосна љубав инспирише став не само правде већ и великодушности из срца. Сви ми имамо одговорност, и појединачно и колективно, да се тако понашамо једни према другима. Владе требају да траже начине да мотивишу појединце, породице, добротворне установе и остала удружења да буду активни у самилости. Држава треба да подстакне и да помаже заједници да испуни основне потребе сиромашних прије него што задовољи преференце богатих.

Мудро управљање

Људска бића и стварање су повезани. Сва привредна активност укључује одговорност пред Богом и за свијет који је Он нама повјерио. Ми тврдимо да је брига о божјем дјелу главни дио Хришћанско-социјалне политике.

Стварање и природно окружење

На локалном, националном и међународном нивоу, владе требају да спријече прекомјерну употребу природних извора. Сви ми морамо бити добри управитељи створеног свијета. Ово значи да приоритет мора бити постизање уравнотеженог и одрживог окружења и привреде. Климатске промјене су без сумње један од највећих међународних изазова са којима се суочавамо. Морамо смањити употребу извора који се не могу обнављати. Морамо да смањимо емисије карбона и да почнемо користити изворе енергије који не шкоде клими.

Морамо да зауставимо уништење екосистема у океанима и шумама. Морамо им дати прилику да се зацијеле. Морамо дати приоритет стварним и практичним мјерама заштите околине. Морамо да створимо одрживе политике о клими и очувању.

Економија

Бог даје привредне изворе да би служили потребама људи. Он то ради како би помогао у развоју капацитета поготову за правду, сарадњу и међусобну бригу. Ови извори би требало да се користе креативно и са одговорном бригом према другима (укључујући и будуће генерације) и окружењу. Тржишта нијесу закон само за себе. Људи требају да их обликују по својим одлукама. Ово значи да их ми морамо структурирати тако да они који воде економске трансакције буду правични и да их обављају са поштеним намјерама. На ум морају бити потребе заједнице.

Концентрисаност богатства и моћи подрива одговорност и може да изазове тржишну изопаченост. Ми трагамо за економијом у којој банке, фирме, синдикати, професионалне групе и министратства владе раде заједно и са већим међусобним разумијевањем и јавном одговорношћу. Економски развој је само средство. Не би требало да доминира социјалном правдом и заштитом околине.

Основни задатак владе у односу на економију јесте да надгледа успостављање правичних структура у свим областима економске активности. Ова врста правде укључује одржавање здраве валуте против инфлације или дефлације. Такође охрабрује стварање богатства уносним запослењем. Хришћанско-демократске странке се противе коцкању и наставку зависности од државних социјалних давања. Ово служи како би се охрабрили и опремили сви за пуно учествовање у економији. Треба да користимо наше заједничке и личне изворе на начин који поштује створени поредак у свијету.

Моћ

Акумулација моћи некада може бити неопходна. Може бити искоришћена да би се задовољило извођење одређених задатака. Претјерана моћ уједно охрабрује обрасце контроле и доминације. Из овог разлога, погрешно је приписати већим организацијама оно што мања и локална удружења могу адекватно да ураде. Морамо позвати на одговорност оне који имају превише моћи. Концентрација моћи може бити у рукама богаташа, професионалних интересних група, синдиката, мултинационалних корпорација, националних влада или вођа политичких блокова. Они имају велики потенцијал за одговоран или неодговоран рад, за или против заједничког добра. Треба их сматрати одговорним за примјену својих моћи.

http://www.narodnastranka.com/ecpm/osnovni%20principi.htm