Knjiga
"Osnovni  fenomeni  ljudskog  postojanja", autor Eugen Fink


Ljudsko postojanje. Vecito pitanje. U ovoj knjizi se prilazi tom pitanju sa gledista filozofije, ali na razumljiv i posve jednostavan nacin.


»Osnovni fenomeni ljudskog postojanja«, šta kazuje jedan takav naslov? Očevidno je ljudsko postojanje nešto što nam je poznato. Mi sami smo ono, mi živimo to postojanje; ono je naš vlastiti život koji provodimo u raznovrsnim modusima. Mi ga doživljavamo u vedrom proricanju sati, u radosti i uznesenosti, ali takođe u danima i noćima koji se, prepuni tuge, jedva vuku, — u danima i noćima brige, jada; doživljavamo ga kao čudo i opijenost u detinjstvu i mladosti, kao težak zadatak i teret na vrhuncu života i u starosti; mi ga unosimo u zajednicu sa bližnjima i, isto tako, u krajnjem neprevladivom odeljivanju i usamljivanju; mi sebe osećamo u našoj slobodi kao- uobličavaoce, kao planere i tvorce našeg stila života, a istodobno znamo o tamnoj moći elementarnih prirodnih sila u nama, kojom se ne može upravljati. Ljudsko postojanje nije strani predmet kome se moramo približiti da bismo ga upoznali. Ne postoji ništa što bi nam bilo bliže. Svaki čovek može ovde da bude sagovornik, i na to ima neotuđivo pravo. Ljudsko postojanje je stvar svakog čoveka, svako može o tome kazati svoju reč; niko nije osuđen na nemu ulogu. A reč svakog pojedinca o ljudskom postojanju i sama spada u postojanje. Ono nije nikad nekakva stvar koja postoji tako reći za sebe, koja jeste to- što jeste, svejedno' šlta ljudi b njoj govore i sebi predstavljaju. Samointerpretacijaspada na bitan način u postojanje. Svaki iskaz nekog ljudstva, naroda, rase, čak pojedinca su-deluje u tkivu našeg života, ima za sve ljude značenje, nudi svima
priimer mogućeg tumačenja smisla. Samoizlaganje postojanja ne može se odvojiti od postojanja. Sto se strože držimo ovog momenta, to nam izgleda manje moguć pokušaj da se učini valjan iskaz o ljudskom postojanju. Jer, itakO' će se reći, postoje bezbrojna nepregledna samotumačenja. Svaka kulturna epoha ima svoje tumačenje smisla, svako stoleće svoje samosvojno* osećanje života i iskustvo života; svaki narod vidi opet drugačije ljudski život, svaki kulturni krug ima isvoje »hvatanje, i unutar kultura imamo mnošifcvo različitih, jednu drugoj često oštro protivrečnih interpretacija ljudskog života koje potiču od religije, mita, od umetnika, od naučnika, od ljudi čina; drugačije na život gleda veliki čovek, a drugačije mali i kukavan; drugačije ratnik, drugačije
bakalin i trgovac, drugačije pop, drugačije slobodan čovek, drugačije rob; drugačije muškarac i drugačije žena. Pa je li sada legitiman zadatak jednog
bitnog uvida u ljudsko jpostojanje: đa skupi sva različita gledišta, da ih koordinira, da tako reći pokupi životne perspektive koje su razasute u dugačkom vreme-prostoru listorije i po celoj zemaljskoj lopti kao ogroman mozaik?