Izvor: Beta
Njujork -- Generalna skupština UN osnovala je novo telo za ljudska prava, uprkos protivljenju SAD i još tri zemlje.

UN: Glasanje o rezoluciji
UN: Glasanje o rezoluciji

Novoosnovani Savet UN za ljudska prava biće ključno međunarodno telo za praćenje ljudskih prava u svetu, otkrivanju prakse kršenja ljudskih prava u zemljama i pomaganju da se pripreme odgovarajući nacionalni zakoni u toj oblasti.

Novosnovani Savet UN za ljudska prava, sa 47 članica, zameniće sadašnju Komisiju UN za ljudska prava, koja ima 53 članice. Formiranje novog tela UN je podržalo 170 zemalja, a četiri protiv – SAD, Izrael, Maršalska ostrva i Palau. Belorusija, Iran i Venecuela su bili uzdržani.

Američki ambasador u UN Džon Bolton rekao je da su pravila Saveta UN za ljudska prava nedovoljna da bi sprečila da zemlje u kojima su brojna kršenja ljudskih prava ne dobiju svoje mesto u tom telu. "Mi nemamo dovoljno poverenja u ovaj tekst da bi mogli da kažemo da će Savet za ljudska prava biti bolji od svog prethodnika", rekao je Bolton. On je dodao da "to znači da će SAD sarađivati sa drugim zemljama-članicama kako bi savet bio što snažniji i efikasniji".

Članice Evropske unije i Kanada dele sumnje SAD, ali su odbacile Boltonov predlog da se odloži glasanje i ponovo razmotri osnivački test, strahujući da bi to ugrozilo napore za formiranje novog tela.

Članove će birati Generalna skupština UN većinskim glasanjem i to svih članica kojih je 191, a ne samo prisutnih. Zemlja u kojoj se sistematski krše ljudska prava, može biti isključena dvotrećinskom većinom u Generalnoj skupštini.

Mesta će se raspodeliti po regionima - 13 za Afriku, 13 za Aziju, šest za istočnu Evropu, osam za Latinsku Ameriku i Karibe i sedam za grupu koju većinom čine zapadne zemalje, uključujući SAD i Kanadu.

Osnivanje novog tela UN za ljudska prava predložio je prošle godine generalni sekretar UN Kofi Anan u okviru napora da se reformiše svetska organizacija. Njegov prvobitni predlog je dosta izmenjen tokom pregovora, a posebno je, pored SAD, mnoge primedbe imala Kuba.

Predsednik Generalne skupštine UN Jan Elijason, koji je učestvovao u višemesečnim pregovorima, rekao je da osnivački tekst jeste rezultat kompromisa. Elijason je, međutim, rekao da će savet biti "telo koje će unaprediti osnovne principe koje je Generalna skupština pokrenula sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine".