: Zbog nerealno planiranog rasta ekonomije
Uskoro rebalans budžeta, državnim službenicima prete otkazi
Autor: Jelena Aleksić | Foto:V. Lalić | 12.02.2009. - 05:00

Nepuna dva meseca posle usvajanja budžeta i dva dana po dobijanju packi od MMF-a zbog smanjenja prihoda u kasi i većem manjku zbog nerealno planiranog rasta ekonomije, iz Vlade su stigle najave o mogućem rebalansu državnog proračuna. Rebalansom budžeta, koji ne treba očekivati pre marta, restrikcije, pa čak i otpuštanja najpre bi mogle pogoditi državne činovnike.


MMF je predložio novu fiskalnu politiku koja primenjena na srpske uslove može da znači samo jedno - smanjenje rashoda, ali i konačno priznanje o nerealno planiranim prihodima. U ovom trenutku Srbiji nedostaje između četiri i pet milijardi evra kako bi se pokrio spoljnotrgovinski deficit i deficit platnog bilansa, ali i manjak u državnoj kasi. Uporedo sa preispitivanjem troškova javne administracije koju izdržavaju građani Srbije, ponovo će se promisliti o visini privatizacionih prihoda koje je Vlada očekivala u 2009. godini.
- Moje je mišljenje da što pre treba napraviti rebalans budžeta kako bi se izvršila redukcija i prihoda i rashoda, jer zbog ekonomske krize koja se preliva na Srbiju, oni koji su projektovani više nisu ostvarivi - kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
On ističe da „postoji prostor da se preispita da li državnih sekretara, pomoćnika ministara, ali i prvih ljudi u ovim institucijama ima previše”.
Rebalans budžeta ići će uporedo sa novim aranžmanom koji će vlasti najverovatnije praviti sa MMF-om, koji je ovakve mere srpskoj vladi i „preporučio”. Ilić objašnjava da vlasti najverovatnije neće tražiti novu finansijsku injekciju već će sa MMF-om ići na promenu postojećeg stendbaj aranžmana u novi kreditni paket, čime će se isposlovati više novca. Ekonomisti ističu da je rebalans budžeta bio srpska realnost još od momenta kad je na mišiće usvojen budžet za 2009. a da bi novac za pokriće deficita trebalo tražiti sa svih strana.
- Imamo preveliku državu i mi to ne možemo da podnesemo. Tolika Amerika ima svega 15 ministarstava, a mi imamo skoro duplo više. Kriza je postala deo i naše stvarnosti što se oseća kroz usporavanje rasta, pad izvoza i smanjenu kreditnu aktivnost banaka, pa je došlo i do smanjenih prihoda države. To znači veći deficit nego što je dogovoreno sa MMF-om koji je Vladi, u stvari, poručio da mora da uskladi potrošnju sa primanjima. Poznato je da Srbija od zarađenih 100 dinara potroši 120, i to se više nema odakle finansirati - ističe Nebojša Savić, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Vladimir Gligorov: Istina na kašičicu
Na preporuku MMF-a da bi Srbija trebalo da počne da primenjuje nove fiskalne mere kako bi se zatvorio sve veći jaz između prihoda i rashoda koji postoji u budžetu, ekonomista Vladimir Gligorov kratko i jasno kaže da ovih mera jednostavno nema.
- Svako prilagođavanje će biti na rashodnoj strani jer je budžet od početka bio nerealan. Vlada i vladajuće partije gledaju da nađu način da naviknu javnost na ideju da sva velika predizborna obećanja o socijalnoj pravdi i o velikim javnim ulaganjima neće moći ni približno da se ispune, tako da se realnost dozira na kašičicu.

Izvor: Blic