Osman bin Afan

Osman bin Afan (oko 580.- 17. jul 656.) je bio treći kalif . Suniti ga smatraju trećim od četiri pravedna kalifa. Vladao je od 644. do 656. Šiiti smatraju da je prvi legitimni kalif Alija.

Pre izbora za kalifa

Rođen je u bogatom Umajadskom (Omejidskom) klanu Kuraiš plemaena u Meki. Oženio se za Muhamedovu ćerku. Kada je ona umrla oženio se njenom sestrom. Rano je prešao na islam, a veliki deo svoga bogatstva je potrošio na humanitarnu aktivnost. Njegov prelazak na islam razljutio je njegov klan. Učestvovao je u hidžri. Nije učestvovao u prvoj bici kod Badra, jer je ostao da se brine o svojoj bolesnoj ženi. Imao je istaknutu ulogu tokom kalifata Abu Bekra. Pred smrt kalif Omer je odabrao grupu od šest ljudi da obaberu novoga kalifa. Grupa je odabrala Osmana.

Kalif

Vladao je 12 godina od 644. do 656. i za vreme njegove vlasti pod islamsku vlast su došli Kavkaz, Kipar, većina Severne Afrike i celi Iran. Njegova vlast je karakterizovana pojačanom centralizacijom kontrole prihoda od provincija. Guverneri provincija bi uglavnom bili njegovi saplemenici iz Omejidskoga klana. Muslimanski kalifat je ostao tako velik da je bilo jako teško vladati. Osman je mogao verovati samo svojim saplemenicima da se neće pobuniti.

Kuran

Osman je poznat po tome da je oformio grupu ljudi da sakupe osnovni tekst Kurana. Različiti muslimanski centri započeli su vlastitima ispisivanjima Kurana. Osman se bojao da će se kalifat raspasti ako svi ne budu imali pristup originalnom tekstu Kurana. Religiozne kontraverze bi mogle biti opasnost po carstvo. Pri kraju Osmanove vlasti konačno je komitet sastavio Kuran. Osman je u sve muslimanske gradove poslao kuran i naredio da se unište sve druge različite verzije Kurana i da se koristi samo originalna verzija.

Pobuna i Smrt

Pošto je svuda postavljao samo svoje rođake, koji su uz to bili i koerumpirani na mnogo mesta je nastalo nezadovoljstvo, koje se pretvorilo u pobune. Pobune su izbile u Kufu, Basri i Egiptu. U Egiptu su pripremali i napad na kalifa. Osman je ubijen nakon dvadeset dana opsade, koju je predvodio Muhamed bin Abu Bekr. Pobunjenici su nastojali da spreče pokop i da mrcvare mrtvo telo Osmana. Kada su krenuli da to učine dve udovice su pokrile Osmanovo mrtvo telo i glasnim jadikovkama su sprečile pobunjenike da oskrvnave mrtvo telo. Pobunjenici su sprečavali sahranu, a Osmanovo mrtvo telo je ležalo tri dana. Postoje različite priče kako je ipak došlo do sahrane. Sahranjen je u jevrejskom groblju, jer je sprečena sahrana u muslimanskom groblju.

Izvor: Wikipedia