Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač којi su prvostepeno osuđeni na 24 i 18 godina zatvora zbog ratnih zločina nad Srbima tokom i posle akcije "Oluja", oslobođeni su u Hagu svih tačaka optužbe. Gotovina i Markač će biti oslobođen iz pritvora čim to bude praktično moguće.



Žalbeno veće Haškog tribunala je, na početku čitanja pravosnažne presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, iznelo da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile.

 Predsedavajući Veća sudija Teodor Meron rekao je, takođe, da žalbeno vece delimično prihvata žalbu Gotovine i Markača i odbacuje zaključak da su napadni na ta četiri grada- Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac, bili protivpravni.

 Veće smatra i da odlazak civila tokom artiljerijskih napada ne može da se okarakteriše kao deportacija.

 "Odlasci civila iz četiri grada uz legitimni topnički napad ne mogu se okarakterisati kao deportacija", izjavio je sudija i nastavio: Žalbeno veće smatra da je opis koje je iznelo raspravno veće oko dodatnih mera koje je general Gotovina morao preduzeti da bi sprečio zločine tokom i nakon Oluje nisu dovoljni. Žalbeno veće je utvrdilo da je Gotovina poduzeo brojne mere kako bi sprečio ili minimalizovao stradanja civilnih žrtava. Žalbeno veće neće Gotovini izreći osuđujuću presudu na temelju alternativnih odgovornosti."

 Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač, optuženi su za ratne zločine nad Srbima za vreme i posle "Oluje" - progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela.

 Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.

 Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije.

 Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina iz avgusta 1995. godine.

Izvor: Mondo

Gotovina i Markač oslobođeni svega

Hag -- Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni skoro svih tačaka optužnice. Predloženo momentalno puštanje na slobodu.



Izricanje konačne presude počelo je jutros u 9 sati u sudnici 1 Haškog tribunala.

Nakon čitanja prvostepene presude, žalbe generala i zaključaka Žalbenog veća, predsedavajući sudija Teodor Meron je optuženima saopštio da su oslobođeni skoro svih tačaka optužnice- progona, deportacije, ubistva, zločina protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja...

Gotovina i Markač su tako oslobođeni krivice po skoro svim tačkama optužnice (1,2,4,5,6,7,8,9) osim treće tačke.

A ta treća tačka odnosi se na to da je Gotovina znao za kaznena dela koja su počinjena i da je ta dela trebalo da istraži, što je Gotovina, prema Raspravnom vijeću, propustio učiniti. Kada je reč o Markaču, Žalbeno veće je prihvatilo zaključek raspravnog veća da je Markač svojim propustom da istraži zločine specijalne policije stvorio atmosferu nekažnjivosti, što je pripadnike specijalne policije potaknulo na ratne zločine.

Ovo je konačna presuda Haškog tribunala.

Inače, u celoj Hrvatskoj bilo je organizovano gledanje izricanja presude, a nakon što je predsedavajući saopštio da su generali Gotovina i Marrkač oslobođeni skoro svih tačaka optužbe te da se odmah mogu pustiti na slobodu, u zemlji je zavladala prava histerija. Opširnije u posebnoj vesti.

 Podsetimo, Gotovina i Markač su u prvostepenoj presudi osuđeni za progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela Srba za vreme i posle "Oluje". Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice. Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.

Kako je teko prvostepeni proces



Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije. Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i 12 dece. U "Oluji" je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.

 Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina u iz avgusta 1995. godine.

 Gotovinu je Haški tribunal optužio 2001, u bekstvu je bio do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji i "smešten" u pritvor Tribunala u Sheveningenu.

 Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se dobrovoljno predali Tribunalu, potom i pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.

 Izvođenje dokaza na suđenju završeno je 11. juna 2010. godine, završne reči strane su održale krajem avgusta, odnosno početkom septembra 2010, a tokom 303 radna dana iskaz je dao 81 svedok optužbe, dok je u odbranu optuženih generala svedočilo 57 osoba.

 Prema prvostepenoj presudi iz aprila 2001. Gotovina, koji je zapovedao "Olujom", i Markač kao komandant specijalne policije bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman.

 Cilj je, prema navodu optužnice, bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine - Gotovina i Markač proglašeni su tada krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine.

 General Gotovina je, prema toj presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini i ništa nije učinio da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.

 Gotovina i Markač su na prvostepenu presudu uložili žalbe. Njihove odbrane podnele su tokom prošle i ove godine nekoliko zahteva da se u žalbenom delu postupka uvede oko 30 novih dokaza, među kojima su bili i zapisnici sednica Vrhovnog saveta odbrane koje su se održavale u Beogradu za vreme Oluje, američka diplomatska beleška objavljena na Vikiliksu i ekspertski izveštaji američkih oficira.

 Čitanjem nepravosnažne presude i određivanjem rasporeda istupanja odbrana konferencija Žalbenog veća je počela 14. maja ove godine.

 Žalbeno veće je 21. jula zatražilo od Tužilaštva da razradi svoje teze o krivici po alternativnim oblicima odgovornosti Gotovine i Markača.

 Veće je 2. oktobra ove godine odbilo da razmatra nove dokaze koje je tokom žalbenog postupka predlagala odbrana optuženih hrvatskih generala.

 Odbrane su u avgustu ove godine posebnim aktom osporavale i nadležnost Žalbenog veća za razmatranje pitanja alternativne krivice dvojice generala, jer je reč o pitanju koje nije predmet žalbenog postupka.

 Haško tužilaštvo je poručilo tada da prvostepena presuda kojom su osuđeni kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata daje osnova za proglašenje njihove krivice i kao pomagača u tom poduhvatu, kao i za proglašenje njihove krivice po komandnoj odgovornosti za zločine koji su usledili tokom dva meseca nakon Oluje.

 Odbrana je tvrdila suprotno, odnosno da nepravosnažna presuda ne daje nikakav osnov žalbenom veću da donese osuđujuću presudu.

Izvor: B92

Skandalozna odluka: Gotovina i Markač slobodni, Oluje kao da nije bilo

Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su svih tačaka optužnice i puštaju se trenutno na slobodu, objavio je sudija Teodor Meron u sudnici Haškog suda na današnjem izricanju pravosudne presude za zločine nad srpskim civilima tokom akcije "Oluja". Hrvatski ministar odbrane Ante Kotromanović krenuo je vladinim avionom po oslobođene generale u Hag, piše "Jutanji list".


Slobodni ljudi: Ante Gotovina i Mladen Markač danas u sudnici Haškog tribunala

Žalbeno veće Haškog tribunala poništilo je odluku Pretresnog veća o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, a smatra i da generali Gotovina i Markač nisu bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata.

 



Veće smatra i da odlazak civila tokom artiljerijskih napada ne može da se okarakteriše kao deportacija. Žalbeno veće neće Gotovini izreći osuđujuću presudu na osnovu  alternativnih oblika odgovornosti - rekao je Meron.

 

Gotovina nije napravio propust za koji bi trebao da bude kažnjen - zaključio je Meron.

 

Gotovina i Markač su bili optuženima za ratne zločine nad Srbima za vreme i posle "Oluje" - progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela.

 

Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.


 Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije.


Skup podrške generalu Govotvini u četvrtak u Zagrebu

Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i 12 dece. U "Oluji" je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.


 Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina iz avgusta 1995. godine.

Izvor: Blic

Kako su krenuli još samo Nobelovu nagradu za mir da im dodijele. 

одлично

 


Ne kontam...

шта не конташ?

Pa tvoj komentar...

Istoriju pisu kriminalci, zlocinci i ubice. Tako ce biti i ovaj put.

Volio bih da ta amerika padne ali ono zestoko. Da ih udare one oluje kad ne moze niko drugi jer su najjaci.

па одлично је...мислим да ће после овога геноцидни срби напокон прогледати и схватити да су се сами бомбардовали,да су сами себе са србосјецима клали,да су сами своју децу бацали у ватру,да су сами у јасеновцу себе клали и масакрирали...да ли сад конташ?