Oslobodite dete ružne navike koja šteti zdravlju - sisanja palca

Vadi odmah prst iz usta!

Mnoga deca počinju da sisaju palac veoma rano, skoro odmah posle rođenja. To se smatra normalnom fazom do druge godine života, a najčešće je posledica nezadovoljene prirodne potrebe za dojenjem kod mališana koji se hrane na flašicu. U nekim slučajevima se objašnjava i kao nesvesni protest zbog nedostatka prirodnih emocionalnih veza sa roditeljima ili jednostavno uteha u trenucima kad ne može da zaspi ili je umorno. Nevolja je u tome što ta navika može da potraje veoma dugo. Kako se protiv toga boriti? Psiholozi ukazuju na najčešće greške koje roditelji prave?
Greška prva: Dete to radi u inat

Roditelji ponekad veruju da dete namerno gricka nokte ili sisa prst zbog neposlušnosti i da neće da prekine s tom lošom navikom nama u inat. To je netačno. Naučnici kažu da sisanje prsta predstavlja duboko usađen mehanizam instinktivnog ponašanja. Jer mi dete ne učimo da grize nokte, vrti kosu ili čačka nos. Detetu te radnje, koje sežu duboko u evoluciju, pružaju osećaj zadovoljstva. Detetu koje je sklono patološkim radnjama (tako psiholozi nazivaju štetne navike) nedostaju radosni trenuci, osećaj zaštićenosti i samostalnosti. A telo je stalno nadohvat ruke i pruža utehu, kod kuće ili na javnom mestu.

Greška druga: Snaći ćemo se bez lekara

Roditelji su ubeđeni da mogu da se oslobode ružne navike svog mališana bez konsultacija s lekarom. To je netačno. Takve navike imaju deca prema kojoj su roditelji prestrogi, ne maze ih dovoljno i ne grle i time stvaraju kod deteta psihološku traumu. Sisanje prsta je ponekad posledica teškog porođaja ili zaostajanja u razvoju. Samo lekar neurolog može da ustanovi koji se mehanizam krije iza sisanja prsta. Zato se prvo treba obratiti stručnjaku za savet.

Greška treća: Kazna će pomoći

Ako budemo kažnjavali dete za to što sisa palac, uvija kosu ili čačka nos, to jest za ponašanje koje mu pričinjava zadovoljstvo, samo ćemo ga dodatno traumirati i podstaći na radnje protiv kojih se borimo. Zabrane ne pomažu! Koliko je bilo slučajeva da roditelji namažu detetu prst biberom da bi ga odvratili od ružne navike. Dešavalo se da ti mališani samo još više sisaju prst i, što je još strašnije, kasnije traže da im roditelji stave još bibera. Zadovoljstvo od sisanja prsta se u njihovoj svesti spojilo s ukusom bibera i posle izvesnog vremena on im više nije bio neprijatan.

Šta onda pomaže?

Najbolja taktika je strpljenje. Deca većinom odustaju od sisanja palca kada nađu odgovarajuću zamenu i način da se smire i opuste. To se obično dešava između treće i četvrte godine. Najbolje je da pratite ponašanje deteta i pokušate da otkrijete u kojim situacijama stavlja prst u usta. Tada im možete ponuditi zamenu i pokušati da ih zabavite, što će ih odvratiti od stavljanja prsta u usta. Za početak, možete im ponuditi da sisaju bombonu, žvaću žvaku ili grickaju šargarepu.

Uposlite im ruke: zajedno slažite slagalicu, crtajte ili pravite mozaik od seckane šarene hartije. Morate imati na umu da brzih rezultata nema. Ako štetnu naviku posmatrate godinu dana, morate još godinu dana da pratite u kojim situacijama se to dešava kako bismo umeli da ponudimo detetu nešto drugo kao zamenu.

CDC/JS