Naučnici utvrdili da visoki muškarci zaradjuju više novca,  naučnici utvrdili da je ženama najbolje da imaju dvoje dece, naučnici utvrdili kako je dojenje štetno posle četiri meseca …itd itd…Koliko često pročitate na netu (u novinama) slične tekstove? Verujete li da je to baš sve tako kako piše?

E pa nije. Najveći broj ovakvih tekstova ne uvažava razliku izmedju povezanosti dve pojave i njihovih uzročno posledičnih odnosa iliti matematički rečeno korelacije i kauzalnosti.

Osnovna mantra koja se studentima na početnom kursu statistike uliva levkom u glavu je da korelacija NIJE kauzalnost i da to što dve pojave idu u paru uopšte ne mora da znači da jedna prouzrokuje drugu.

Ima i jedan lep primer: zamislimo da su naučnici istraživali smrt od davljenja i potrošnju sladoleda. I utvrdili da izmedju davljenja u vodi i konzumacije sladoleda postoji veza – kad se povećava broj utopljenika raste i konzumacija sladoleda i obratno . Može se utvrditi i koeficijent korelacije i uraditi cela baterija statističkih testova.



Šta možemo da zaključimo:

a. konzumacija sladoleda prouzrokuje davljenje (možda zbog grčeva?)

b. ožalošćena porodica davljenika konzumira veću količinu sladoleda da bi podigla raspoloženje

c. na obe pojave utiče treći faktor: toplo vreme



Ono što se nekako uvek zapitam čitajući ovakve tekstove je da li je u pitanju puko neznanje ili samo trka za senzacionalizmom (jer prenošenje nekih ovakvih istraživanja može da zazvuči prilično nelogično, pa mi nikako nije jasno kako onome ko to piše to ne zazvuči barem malo sumnjivo?).

U većini prikaza istraživanja uglavnom je glavni problem goreopisano pripisivanje uzročno posledičnih odnosa tamo gde ih nema. Sa druge strane postoji i manji broj kontroverznih istraživanja koja dobiju nezasluženi publicitet iako su metodološki loše uradjena i uglavnom nepriznata u naučnoj zajednici. Relativno poznat ovakav primer je eugenički  bullshit od rada u kome je dr Ričard Lin pre par godina spektakularno utvrdio kako su Srbi najgluplji u Evropi.. (a naši mediji svi do jednog poleteli da to objave ne preispitujući validnost tog istraživanja ni jedan sekund).

Zato kad čitate šta su sve naučnici “otkrili” “dokazali” isl. ne uzimajte to što čitate zdravo za gotovo i preispitajte dobro sve što čitate. Takodje, da biste prepoznali ovakve tekstove ne morate biti posebno stručni za neku oblast. Primenite nekoliko koraka koji će vam pomoći da kritički razmislite o onome što čitate i procenite koliko je vest dobro prenesena.

1. Pogledajte tekst. Da li je naslov senzacionalistički? Da li u tekstu ima dosta generalizacija kao uvek, stalno, svako itd…?

2. Zapitajte se koliko vam logično zvuči ono što čitate? Ako ne zvuči logično – po svoj prilici i nije.

3. Pokušajte da pronadjete više različitih izvora. BBC Science je recimo jedan od jako dobrih popularno pisanih izvora koji uglavnom pokrije sve trenutno aktuelne naučno popularne teme i to radi na ispravan način.

Izvor

Zasto se ja onda plasim vode?

Ma sve je to



 

Neka istrazivanja imaju smisla ali ovakva niti imaju neku naucnu vrednost niti bilo sta vec su cisto teznja za senzacionalizmom.

A de su tu pare?

Prije nekih 30 - 40 godina, ljudi koji su se bavili uzgojem i preradom soje i suncokreta pokrenuli su veliku kampanju koja je bila praćena gomilom istraživanja najvećih svjetskih univerziteta i bolnica gdje je godinama dokazivano, da je mlijeko opasno, da je margarin bolji od putera, da treba jesti soju a ne meso itd.

Kampanja je bila toliko dobra, potpomognuta histerijom oko bolesti ludih krava, da su početkom 21. vijeka doveli mliječnu industriju i stočni fond u Americi i Kandi do donje granice. Digla se kuka i motika i država je upumpala ogromnu količinu para u te iste istraživačke centre koji su se sad zdali da dokažu sve suprotno: da je mlijeko zdravo i neophodno, da nema ništa zdravije od jogurta, da od mesa rastu mišići i mozak, da je soja genetski modifikovana i opasna, ali zato uopšte nisu opasne životinje koje su odrasle jedući tu i takvu soju, da biljke izazivaju mnogo više alergija nego meso itd.
Rezultat ove nove kampanje je oporavak mesne / mliječne industrije, zbog naglog porasta tražnje.

Naravoučenije - nije bitno čije je istraživanje, nije bitno kakva je metodologija, nije bitan zaključak - sve je to laž i prevara. Ako hoćete pravu informaciju navatajte neku babu od 90 kojoj još rade vijuge, a koja nije u toku sa novim dostignućima  i fino je ispitajte o svemu što vas zanima. Em su informacije tačnije, em su džaba, em dobijete koju zlatnu značku za dobrotvoran rad. 

svaki naslov je senzacionalisticki, bar u poslednje vreme

Одувек су ми ишла на 'рац сва та ''истраживања'' ... од тривијално идиотских па до перфидно тенденциозних ... a најгоре је што људи гутају и она идиотска а камо ли нека озбиљнија ...

Патак ... конто те приче о соји, млеку и сточном фонду ... скоро ухватих на Дискаверију једну емисију где се гомила научника, доктора и неких фармера из петних жила упиње да објашњава како месо генетски модификоване стоке није баук ... и генетску модификацију своде на ''деценијски рад на укрштању најбољих примерака врсте'' ... све време се шетајући по некој фарми и снимајући краве и бикове који више личе на мамуте на стероидима него на говеда. Да се најежиш ...