Osam načina da umanjite stres

Istraživači su utvrdili da su svakodnevni stres i nervoza uzrok glavobolja, mišićne napetosti, pa čak povećanja i krvnog pritiska. Stres, takođe, razara imuni sistem, praveći vas ranjivijim za bolesti. Navešćemo nekoliko lako primenljivih promena u načinu života, koji će smanjiti nivo stresa kojem ste izloženi.

Idite u šetnju

Fizičke vežbe pročišćavaju um i vraćaju telo u zdravije stanje. To ne znači da vam treba nekoliko sati u teretani, jer i desetominutna šetnja smanjuje nemir. Kada vežbate, telo ispušta beta-endorfine, koji neutrališu hormone stresa u vašem telu. S druge strane, pod naletom adrenalina, hormona kojeg telo luči u stresnim situacijama, vaše srce kuca brže, zenice se šire, krvni sudovi se sužavaju, a mišići grče- što su fiziološki odgovori koji pripremaju vaše telo na odbranu.

Pozovite prijatelja

Da li ste se ikad upitali zašto stvari izgledaju bolje posle razgovora sa dobrim prijateljem? Ispostavilo se da je prijateljstvo dobro za vaš duh isto koliko i za vaše zdravlje. Istraživači su utvrdili da druženje sa dobrim prijateljima snižava krvni pritisak, smanjuje napetost, pa čak i produžava život!

Dajte oduška sebi u razgovoru sa prijateljem i možda je to sve što vam treba da biste se osećali bolje. Kada pokušavate da pomognete prijatelju koji se u svojoj muci osamio, pokušajte da budete jednostavni. Pokažite vašu podršku kroz osmeh, zagrljaj ili poruku koja će preneti koliko brinete.

Podelite kućna zaduženja

Pre stotinu godina, na ženi je bilo da se brine o svemu u kući. Na sreću, stvari su se promenile - ili nisu? Zaposlene žene, koje same brinu o kućnim obavezama i ne dobijaju zahvalnost zbog toga, pod stalnim su stresom. Pošto ne dobijate zahvalnost za sve o čemu brinete u kući, drugačija taktika može da pomogne.

Najbolji način je da podelite obaveze među ukućanima, što će celu porodicu uključiti u vođenje domaćinstva. Harmonija u porodici je povezana sa tim koliko dobro ukućani mogu da rade zajedno. Čak i mala deca mogu da pomognu, jer će im ta posvećenost pomoći da se osećaju potrebnom.

Smanjite kafu

Ispijanje tri do četiri kafe svakog jutra neće vas samo probuditi. Kofein povišava krvni pritisak i povećava lučenje adrenalina. Istraživanjima je utvrđeno da petostruko povećan krvni pritisak povećava rizik od bolesti srca za 21 odsto, i rizik od šloga za 34 odsto.

Kada sve funkcioniše kako treba, naš nervni sistem "uključuje" mehanizme koje nas čuvaju od naglih i preteranih odgovora na stresne situacije. Kofein - najraširenija droga na svetu, s druge strane, sprečava prirodne funkcije organizma i ostavlja telo u "potrešenom" stanju, duže nego što je normalno.

S obzirom na to da efekti unošenja kofeina traju satima (potrebno je četiri do pet sati da se neutrališe polovina unetog kofeina), organizam nikad i ne dobije priliku da funkcioniše bez njega.

Zamenite kafu sa onom bez kofeina, ili još bolje - počnite da pijete biljne čajeve.

Napravite desetominutnu pauzu

Bez obzira da li ste menadžer, domaćica ili hirurg - dajte sebi vremena da se saberete, i već ste puno uradili u borbi protiv stresa. Bez obzira da li se radi o dremanju, tuširanju ili mirnom mestu za čitanje knjige - pomoći će sama usredsređenost na upravo to što ste želeli da radite. Roditeljima sa malom decom se preporučuje da u ovaj plan uključe i najmilije, jer ona vole da učestvuju u svemu što rade i njihove mame i tate.

Smejte se!

S osmehom ili provalom glasnog smeha u velikoj meri olakšaćet sebi život. Gledajući na smešnu stranu života, skrenućete misli sa date situacije, praveći sebi prostora za borbu protiv stresa. Smeh oslobađa beta-endorfine, iste relaksante koji se luče pri fizičkim vežbama, od kojih ćete se osećati bolje i poboljšati reakcije imunog sistema.

Psiholozi ističu da smeh pomaže u udaljavanju od besa ka pozitivnoj bliskosti sa ljudima iz okoline, dok su dobri društveni kontakti najbitniji za kontrolisanje stresa. Ukoliko imate običaj da sebe shvatate preozbiljno - potražite pomoć. Pozovite prijatelja koji ume da vas nasmeje ili pogledajte dobru komediju

Idite na masažu

Terapija masiranjem je od luksuza prerasla u preku potrebu. Kada je telo pod stresom, ramena i vratni mišići su među prvima koji će da se "stegnu". Ako su mišići predugo pod tenzijom, protok krvi je smanjen, što ih čini preosetljivim. Zato je masaža od velike pomoći - izbacuje nagomilanu napetost, povećava stepen pokretljivosti i omogućava lakši protok krvi. Sem toga, masiranjem se oslobađaju beta-endorfini, zbog čega je terapija idealna za mentalni odmor.

Upoznajte svoje granice!

Ponekad vraćanje u stvarnost može da vam razjasni da li sami sebi izazivate nepotrebni stres, bez obzira da li se radi o nerealnim očekivanjima ili utisku da su stvari izmakle kontroli. Budite svesni svojih granica i mogućnosti, i izbeći ćete nepotrebne glavobolje.
M. R.