Ortov oblak

Ortov oblak (ili Ort-Opikov oblak) je pretpostavljeni sferni oblak kometa koji se nalazi na spoljnoj granici Sunčevog sistema na razdaljini od 50.000-100.000 astronomskih jedinica od Sunca.

Godine 1932. estonski astronom Ernst Opik prvi je izneo pretpostavku o postojanju oblaka – izvorišta kometa. Holanđanin Jan Hendrik Ort je ovu pretpostavku razvio i postavio hipotezu o postojanju oblaka na osnovu posmatranja orbitalnih karakteristika dugoperiodičnih kometa. Ideja je bazirana na činjenici da komete, prolaskom kraj Sunca, gube deo svoje mase, tako da im je vek ograničen na svega desetak hiljada prolazaka. Obzirom da neke komete imaju vrlo kratke periode (Halejeva kometa – 76 godina), a da su česta pojava, te kad se to uporedi sa starošću Sunčevog sistema (oko četiri i po milijarde godina), onda mora postojati neki izvor kometa u prostoru na rubu Sunčevog sistema.

Prema Ortovoj hipotezi, oblak se nalazi na 50.000 aj od Sunca, a proteže se i do 200.000 aj daleko u svemir. Sastoji se od oko šest triliona kometnih jezgara koja su stabilna zbog slabe radijacije Sunca na toj udaljenosti. Obzirom da je oblak redak, kometna jezgra su međusobno udaljena desetinama miliona kilometara. Ukupna masa materije u Ortovom oblaku je oko 40 Zemljinih masa (neke procene idu i do 100). Gravitacija Sunca je slaba, tako da na kretanje tela Ortovog oblaka utiču susedne zvezde. Spoljni gravitacioni uticaji lako izbace kometno jezgro iz oblaka i usmere ga ka unutrašnjosti Sunčevog sistema. Osim obližnjih zvezda, od velikog uticaja na kretanje kometnih jezgara mogu biti i veliki oblaci molekularnog vodonika od kojeg nastaju nove zvezde i njihovi sistemi, a koji nailaze u proseku jednom u 300-500 miliona godina, kao i galaktičke plimne sile koje su posledica različite udaljenosti Sunca i kometa od središta Mlečnog puta. Ove sile mogu izbaciti kometna jezgra iz Ortovog oblaka u međuzvezdani prostor, ili ih obrušiti ka Suncu. Iz tog razloga Ortov oblak je izvor dugoperiodičnih kometa.

Obzirom na udaljenost od Zemlje, ni najsavremeniji teleskopi nisu uspeli da snime tela Ortovog oblaka.

Izvor: Wikipedia