Pre svega da se razumemo, meni je jako žao njihove nesreće i sažaljevam ih. Ali nekad me natera da se nasmejem kad ih vidim.
Jedna prelepa devojka bez noge, na štakama, prošla pored beograđanke... Svi su se užasnuli, a ja počeo da se cepam od smeha, čak mi je jedna baba rekla da treba da me bude sramota. Bila je jako smešna scena. Riba velikom brzinom ide na štakama po LEDU, a nogavica od odsečene noge joj se klati, i sva se ona klatila. Baš mi je bilo žao, ali to klaćenje mi je nateralo da puknem od smeha.
U Pančevu u JNA ulici redovno prosi jedan lik koji je kastriran i ima piskav glas, male ručice (20 cm) i iste tolike noge (20cm)... kad on progovori, ispadne kao da pijuče pile. neki ljudi plaču kad ga vide, a smešno izgleda meni.
Da li se i vi nasmejete kad vidite faličnog čoveka, makar u sebi?
« Poslednja izmena: 09. Feb 2011, 13:56:37 od živi mrtvac »
You sharpen the human appetite to the point where it can split atoms with its desire; you build egos the size of cathedrals; fiber-optically connect the world to every eager impulse; grease even the dullest dreams with these dollar-green, gold-plated fantasies, until every human becomes an aspiring emperor, becomes his own God...
Tema: 
