Orgazam je ljudska privilegija

Orgazam doživljavaju samo ljudi, dok su životinje uskraćene za ovo zadovoljstvo. Priroda je napravila ovu selekciju zato što je seks koban po život mnogih životinja. Tako se, na primer, puževi u toku parenja ranjavaju majušnom bodljom od krečnjaka koji luče iz svoje ljušture, dok opasna bogomoljka na vrhuncu strasti otkida glavu mužjaka i na kraju je pojede; verovali ili ne, ovaj ekstremni gest stimuliše izbacivanje spermatozoida kod ovog bizarnog insekta.

Ova orgazmička prirodna diskriminacija i nije toliko strašna za životinjski svet, jer orgazam nije neophodan za produžetak životinjske vrste. Samo parenje osigurano je delovanjem hormona, zahvaljujući kojima pobeđuje želja da se obezbedi njihovo preživljavanje. Za razliku od pripadnika životinjskog carstva, kod čoveka su hormoni izgubili ovu sposobnost. Upravo zbog toga priroda je morala da pribegne triku kojim je udesila da od pukog čina produženja ljudske vrste nastane najprijatnije zadovoljstvo za ljudsku vrstu. Još malo o nečemu što je samo "naše", ili bar o nečemu u čemu uživamo više od životinja... Ako između dve osobe postoji fluid, dovoljan je pogled, slučajni dodir ili miris kože pa da naš mozak počne da luči hormon koji utiče na buđenje radoznalosti i želje za avanturom.

Naravno, nije reč ni o kakvoj drugoj vrsti avanture do one koja se tiče erotike i seksa. Ubrzava nam se rad srca, izazivaju se toplotni talasi i napadi euforije koju ljudi najčešće opisuju kao prijatan osećaj u donjem stomaku. Moguće je, naravno, da životinje osećaju isto, ali one nemaju mogućnost da to verbalizuju. Zbog toga čak i najobičniji poljubac s osobom do koje nam je stalo u erotskom smislu na nas ume da deluje ni manje ni više nego kao pravi analgetik. Svaki put kada se usne dotaknu, mozak počinje da reaguje, stvaraju se molekuli zadovoljstva koji umanjuju svaku duševnu bol. Dakle, kada je ljudska vrsta u pitanju, za sve je uvek kriv fluid.

Izvor: Krstarica