ajde?

pa onda je pravi izazov tebe dovesti do maticara

sesircic  
da, velika hrabrost, luda sreca i na prvom mestu "sirom otvorene oci"

Fahrenheit,
ne samo na filmu.

Verovatno bi se mnogi zapitali iz kog razloga se cekao bukvalno poslednji trenutak za bezaniju. Nemam odgovor na pitanje, sem da prilikom organizovanja cina vencanja, jednostavno mnoge stvari "izlaze na videlo"... e sada, dosta toga treba odbiti na opterecenost, umor, nervozu, nametanje... jer se u principu ipak vodi racuna da sve prodje bez ikakvih "losih vibracija", odnosno desavanja. Posebno ukoliko se organizuje vencanje u dva razlicita grada, kao sto je bilo u mom slucaju. Bez obzira sto smo svoju vezu od cetiri godine i kusur meseci proveli u jednom gradu, "morali" smo da ispostujemo da se opstinsko vencanje u istom danu kad i crkveno obavi u tom drugom gradu, gde je rodjena moja bivsa jaca polovina, sto i nije bio problem, ali je planiranje bilo otezano, priznajem. Nasa veza je funkcionisala sjajno svih tih godina i zaista nije postojalo "opadanje" jacine ljubavi, kada bih rekla suprotno ne bih govorila istinu. Svaki problem ili nesuglasicu smo resavali na obostrano zadovoljstvo... zaista bih svakome pozelela takvu vezu, naravno ne sa tim krajem. Ali... jednostavno smo od veridbe pa do tog dana mog "budjenja", poceli da se nestvarno gubimo... nasi dogovori su postali tudji, odnosno neki su odjednom "stekli" pravo da menjaju sve nase planove. Priznajem da sam pokusala da odbranim nasu malu tvrdjavicu, medjutim... nisam uspela... U jednom momentu sam imala osecaj kao da je neko par puta lupio dlanom o dlan i rekao mi "heeeeeeeeej razbudi se"... i eto, dogodilo se. Znam da sam tim potezom i sebe i njega odbranila neke dalje agonije. Preko nekih stvari ne treba preci, pa i na svoju stetu. Kazu da za ideale ginu budale, pa... mozda sam ja jedna od njih  

Proslo je skoro tri godine i sada se prepricava kao dozivljaj "Odbegle mlade" bar u mom okruzenju, ne zameram i sama se cesto nasalim na svoj racun, inace prvih meseci nije bilo prepricavanja i ogovaranja, vec neverica i zaprepascenje... a mozda ih je i bilo, medjutim nisam bila dostupna za "spoljni svet", tako da ne znam pojedinosti. Nas dvoje nismo u neprijateljskim odnosima, ipak je ostalo previse lepih uspomena.

Ima tu puno detalja... a i imao sam 20 godina.

Nikad nije kasno da se natrci na "ludi kamen"
Volite se i organizujte vencanja iskljucivo za svoj gros ostali ce vec nekako da se prilagode 

@Oblachak
E, vi zene ste stvarno svetsko cudo... 
Prvo mislite da su vencanje i brak san snova, pa kad shvatite da nije zlato sve sto sija - sve vam ladje potonu...da ne kazem userete se k'o grlice! 
Mi muskarci smo malo drugaciji...pustimo da se sve zavrsi, pa polusvesno i blagovremeno privedemo taj brak kraju. 

Gresis ukoliko smatras da sam se uplasila jer sam naprasno shvatila da nije zlato sve sto sija. Bolje privesti kraju sam pocetak, nego se kobeljati kasnije, manje gorak ukus ostaje.
Daleko od toga da mislim da to nije simpatican dogadjaj, mislim na sam cin vencanja... uz "u belom ces sa mnom poci, vodicu te na vencanje..." Jednostavno mi se nisu poklopile kockice u tom trenutku, sto ne znaci da nece tamo nekom prilikom
Hajde sada malo da se nasalim na sopstveni racun... s tacke gledista filma "Odbegla mlada", sto se bezanije tice, ispunila sam bonus ko je gledao film, ukapirace sta sam htela da kazem