Slavoljub Radojković oslikava crkvu u Budvi

Oreol samo svetima

To obeležje zaslužuju isključivo provereni svetitelji, oni čije su mošti čudotvorne

Uz blagoslov mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, već nekoliko meseci freskopisac i đakon Slavoljub Radojković iz Ćuprije, iz dana u dan, penje se na visoke skele i strpljivo slika svetitelje, oslikava svodove i zidove crkve Svete Trojice u Starom gradu. Umetnik se nada će i poslednji od petsto svetiteljskih likova naslikati do kraja juna iduće godine. Crkveni zidovi su površine 300 kvadrata i na njima će Slavoljub naslikati najmanje stotinu kompozicija iz Starog i Novog zaveta. Freske će biti osveštane, a vernici će ih razgledati pre početka sledeće turističke sezone.

- Oreol je svetiteljev znak i oko njega se lepe zlatni listići. Uvek se crta pozlaćen. To je obeležje koje zaslužuju samo provereni svetitelji. Oni čije su mošti čudotvorne - objašnjava Slavoljub i dodaje da se jedino hrišćanski mučenici na zidnom crkvenom freskopisanju slikaju pojedinačno.

Najveći likovni problem ikonopisaca je naslikati odgovarajući izraz lica sveca i tako omogućiti posmatraču vizuelni susret sa onostranim.
- Smirenje na licu je najteže prikazati, kao što svaki čovek s mukom nalazi smirenje u sebi - kaže umetnik.

- Freskopisanje je trajna slikarska tehnika, ali je tada rad mukotrpan i od Boga dat - smatra Slavoljub, koji je i konzervator brojnih živopisa u pravoslavnim hramovima.

- Ikone se najbolje slikaju na lipovom drvetu, to je najmirnije drvo, otporno na vlagu. Druga stabla se krive, skupljaju vlagu, šire se, dok lipa uvek ostaje na sve otporna - kaže Slavoljub. Nada se da će ga zdravlje dobro služiti, a ruka desnica i slikarski kist neće izneveriti. Veruje i da će posao oslikavanja hrama Svete Trojice u Budvi završiti kako je i planirao - sredinom 2006, na radost pravoslavnog sveta.
      

Pocrneće Mona Liza

Hram Svete Trojice u Budvi oslikava se freskotehnikom koja obezbeđuje freskama dugovečnost od 4.000 godina.
Ikonopisac Slavoljub tvrdi da će čuvena "Mona Liza", koja se nalazi u pariskom Luvru, potamneti za najviše sto godina jer je rađena uljem.
      
   
   
      

S jajima u večnost

Prilikom freskopisanja, najpre se stavlja na zid impregnirana daska, potom grund, bela osnova od krede pomešana sa glinom. Zatim se glačaju zidovi, radi se crtež ili osnovne konture i tek onda se koriste boje. Srednjovekovna tehnika koju Slavoljub koristi podrazumeva da se boja pravi od jajeta, i to od žumanceta koje sadrži prirodne smole i ulja. Takva tehnika ne menja ton boje i provereno je dugovečna.
      
   
   


Izvor: Glas Javnosti \ D. Stodić