Suvenir iz rata sedmu godinu na imanju Stevice Radulaškog

Ore njivu preko bombe NATO

Besan sam što Vojska od 1999. neće da demontira projektil. Valjda čekaju da eksplodira!

Stevicu Radulaškog (36) iz Kikinde, inženjera Naftagasa koji pored naftonosnih bušotina i crnog zlata, u dušu poznaje plodnu banatsku crnicu jer obrađuje dvadesetak jutara, već godinama muči neobičan problem. Pre tačno sedam godina, prve junske noći, desetak minuta iza ponoći u njegovu njivu, udaljenu tri stotine metara od kasarne "Servo Mihalj", zario se 1.000 kilograma težak NATO projektil. I dok su preostale tri bombe pogodile cilj, treća je odlutala u Stevičinu njivu i na toj adresi ostala do današnjeg dana. Radulaški se u neverici pita zašto ga vojni stručnjaci za uklanjanje bombi uporno zaobilaze.
      

GELER LAK KAO PERCE

Među krhotinama pogođene kasarne od kojih su neki bili teški i dvadesetak kilograma čisteći njivu pronašao sam geler jedne od eksplodiranih bombi koji i danas čuvam. Geler je od čudnovato lakog ali tvrdog materijala. Svi pokušaji da ga na razne načine polomim ili probijem nisu urodili plodom - priča Radulaški.
      
   
   

- Nekada mi se čini da će moj slučaj doći na red kada se "krmača" probudi i mene i traktor pošalje na onaj svet. Kad je opštinski javni tužilac Milica Andrić-Predojev pre nekoliko meseci o mom problemu obavestila Ministarstvo odbrane smatrao sam da će mi konačno svanuti. Međutim, do današnjeg dana niko nije našao za shodno da me nazove i nagovesti kada bi mogao da se ratosiljam opasnog suvenira iz operacije "Milosrdni anđeo" - kaže Radulaški.

Stevicu je još više ražestilo kada je nedavno u štampi video mapu Srbije na kojoj je Kancelarija za razminiranje prikazala mesta na koje su pale neeksplodirane NATO bombe. Na njegovo iznenađenje, Kikinda na toj mapi nije bila ucrtana.

- Iako sam tek nedavno na njivi zasejao kukuruz jer je parcela zbog problema sa površinskim i podzemnim vodama plivala, ne bi mi bilo žao štete koju bi pričinila eksplozija bombe kada bi je stručnjaci bezbedno aktivirali. Vala sam se dosta načekao, a i poigravao sa sudbinom - iskren je Stevica.

Priznaje da prvih godina u taj deo njive nije ni zalazio, ali je, u međuvremenu, počeo traktorom da prelazi preko mesta gde je u crnicu potonula "krmača".
- Hladan znoj i danas me oblije, ali mi ne preostaje ništa drugo nego da nagazim na gas i pomolim se Bogu!


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Saša Urošev