Povodom 162 godinа od rođenjа Đorđа Vаjfertа (1850-1937), zа kojeg su sаvremenici govorili "dа je Nemаc po poreklu, а u duši Srbin", industrijаlcа čiji je život i delo uveliko obeležilo rаzvoj Srbije


- videcete - prvi uveo bolovanje, gradio stanove svojim radnicima, kako je uspeo da obezbedi da srpska valuta bude stabilna u trenutku kada se ne zna da li ce srpske drzave i biti - I svetski rat - i jos svasta nesto

- takodje videcete - sta je ostalo/nije iza njega i ko ga se seca/ne danas

Kako je žalosno vidjeti ovakav prilog. RTS ima nevidjen kapacitet za pravljenje dokumentaraca, a Srbija dovoljno istorije da im obezbjedit tema onoliko... ali umjesto toga 165 repriza Boljeg života. Žali bože para od pretplate.

Elem, kakava je pljuvačina bila onomad na sajtu B92 zato što su autori ove emisije po njima malo previše "izromansirali" Vajfertovu biografiju.

Elem, glavna zamjerka je što su mu pripisali "srpstvo" i pokazivali umrlicu u kojoj je jasno da je dotični sahranjen na njemačkom, katoličkom groblju.

Vajfert je bio industrijalac prije svega. Državljanstvo Srbije je tražio i dobio da bi mogao da posluje u Srbiji i ostvari svoje poslovne planove.

Nisam zato da se nekom umanjuju zasluge za sve ono što je neosporno dobro učinio, ali mi imamo tu potrebu da likove iz prošlosti čistimo od grijeha i uveličavamo do nepropoznatljivih veličina, pravimo od njih ikone.
To je loše - jer onda stalno živimo u zabludi da je "nekad bilo bolje", da su "ljudi nekad bili bolji", da su to bila "pametnija i poštenija vremena".
A sa druge strane, niko od savremenika ne može da dočeka priznanje pučine, jer "nije dovoljno dobar, kao oni što su bili". Nama treba vremena da prvo sahranimo nekog, da ga pljujemo ili zaboravljamo jedno 10-20 godina, pa da onda ukapiramo koliko nam je taj valjao.