Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Наследнице шест и по пута задуженије него СФРЈ  (Pročitano 241 puta)
21. Avg 2008, 09:27:35
Supermoderator
Legenda foruma


Always outnumbered, never outgunned.

Zodijak
Pol
Poruke 47481
Zastava
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.16
Бивше југословенске државе у иностранству „на црту” узеле 96 милијарди евра. – Хрвати предњаче, Македонци – најумеренији

Од распада бивше СФРЈ прошло је 17 година, а од тада до данас, земље наследнице направиле су 6,5 пута већи дуг него што су наследиле приликом деобног биланса. После деобе заједничке државе, као највеће трошаџије показали су се Хрвати, чији је укупни спољни дуг ових дана премашио цифру од 35 милијарди евра. То значи да су оптерећени десет пута већим зајмом него пре 17 година, у време распада бивше Југославије.

По „кључу” поделе задужења, Хрватска је отцепљујући се, осим државности, у „мираз” добила и 23 одсто укупног југословенског дуга, који је у то време износио 14,6 милијарди евра. А кад се на хрватских 35 милијарди дода и новац који су из иностранства „на црту” узеле и остале земље некадашње заједничке државе, укупан дуг бивших југословенских земаља, како је показала наша рачуница, данас достиже готово 96 милијарди евра.

Према процени Хрватске народне банке, како јавља Радоје Арсенић, наш дописник из Загреба, инострани дуг Хрватске до краја ове године биће 36,5 милијарди евра. Прошле године учешће дуга убруто домаћем производу било је 87,8 одсто, што је веома забрињавајуће.

Иако Словенци, према нивоу задужености, заузимају друго место међу бившим „станарима” под истим државним кровом са 30,7 милијарди евра, од њиховог зајма толико и не боли глава, јер имају чиме да га врате. Од свих земаља из комшилука, Словенијанајвише извози. Тако је прошле године ван границе пласирала робу у износу од 19,3 милијарди евра, а из иностранства купила производе вредне 21,4 милијарде евра. То значи да је више од 80 одсто увоза покривено извозом, што је процентуално гледано најмањи мањак у спољној трговини међу земљама бивше Југославије. Хрватска, на пример, само половину увоза покрива извозом, који је на крају прошле године износио 18,8 милијарди евра.

А извештај из наше економске куће ставио је Србију на треће место по висини дуга који је, према последњим подацима Народне банке Србије, достигао 18,6 милијарди евра. С обзиром на то да је Србији, по кључу поделе југословенског дуга, припало 38 одсто, у време разлаза наша држава је заједно са Црном Горомнаследила 5,55 милијарди евра задужења. Иако поједини економисти упозоравају да нашој земљи прети дужничка криза, Јуриј Бајец, професор Економског факултета у Београду, истиче да смо још далеко од мрачног сценарија, какавпредвиђају неке његове колеге.

– Када се погледа структура укупног дуга, јасно је да постоји додатни простор за задуживање. Државни дугови, који највише брину економске стручњаке, не прелазе трећину укупне задужености, што је охрабрујуће. Остали део зајма чине кредити грађана, банака и предузећа који, по правилу, позајмљују да би зарадили више, а не да би пропали. Међутим, оно што је забрињавајуће јесте мањак у спољној трговини. Прошле године, Србија је извезла робу у вредностиод 6,4, а увезла за 13,36 милијарди евра. Тачно је да извоз расте брже од увоза, али он, када се погледа укупна маса, не може да покрије ни пола увоза – објашњава Бајец.

Ово, истиче наш саговорник, може да искрсне као проблем оног тренутка када пресуше стране директне инвестиције из којих се, добрим делом, и финансира отплата спољног дуга.

– Сваки дуг има смисла ако се добро искористи. Тренутно нисмо у опасности од дужничке кризе, али морамо што пре да радимо на повећању извоза како не бисмо запали у невоље – казао је Бајец и напоменуо да ће сада, због кризе на светском тржишту, задуживање бити све скупље.

Бајец подсећа и да нису исте камате када се у иностранству задужује Србија и када зајам узима Словенија. Позајмице су, због процене ризика, напомиње наш саговорник, за нас скупље него за Словенце.



Економиста Млађен Ковачевић је у стручној јавности познатпо томе што стално упозорава да се Србија приближила групи високо задужених земаља. Милијарде евра страних инвестиција које су у нашу земљу стигле од 2000. године су поједене, а спољнотрговински дефицит расте, упозоравао је Ковачевић у више наврата.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, не слаже се са таквом прогнозом.

– Најважније је да се јавни део дуга смањује, јер кад држава позајмљује новац она га углавном не троши рационално. Понекад средства из иностранства оду и у јавну потрошњу, што је најгори начин трошења пара. Кад грађани и приватне фирме узимају кредите, они увек направе више од онога што су узели „на црту”. Кредит узимају да би инвестирали, направили нешто од тих средстава. То је, по правилу, профитабилно трошење. Да висок ниво задужености у економији не мора ништа да значи, најбоље показује амерички пример. Просечан Американац је задужен 100.000 долара, а сви им завидимо на високом стандарду – напомиње Прокопијевић.

Ако судимо само по нивоу задужености, онда су се као најрационалнији показали Македонци, чији укупни спољни дуг износи 3,69 милијарди евра. Како јавља Миле Раденовић, дописник „Политике” из Скопља, у јуну ове године спољни јавни дуг Републике Македоније износио је 1,29 милијарди евра. У ту суму није урачунат приватни дуг, односно сума новца који страним кредиторима дугују приватне фирме или појединци. Према неким информацијама, овај део дуга износи 2,4 милијарде евра. Кад је иступала из државне заједнице бивше Југославије, Македонија је у наследство добила и дуг у износу од 664 милиона америчких долара. У ту суму урачуната су дуговања Лондонском и Париском клубу кредитора и другим мултилатералним кредиторима.

Ипак, према најновијим званичним подацима Државног завода за статистику Македоније, та земља је у првих шест месеци ове године забележила највећи дефицит од осамостаљења до данас.

У поменутом року Македонија је увезла робу у вредности од 2,8 милијарди долара, а извезла производе у вредности од 1,6 милијарди долара.

Укупан дуг Босне и Херцеговине износи 5,5 милијарди евра, при чему на државни део дуга отпадају две милијарде. Црна Гора је оптерећена зајмом од 2,5 милијарди евра, док њен извоз износи свега 600 милиона евра. С друге стране, прошле године су увезли робу у вредности од 2,1 милијардуевра. Наши саговорници истичу да су овакви подаци забрињавајући, али да Црногорцима наруку иде то што ове године очекују велике приходе од туризма и продаје некретнина.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

Босански дуг из два дела

Спољни дуг БиХ, који иначе отплаћују њени ентитети, Република Српска и Федерација БиХ, био је 31. децембра 2007. године безмало четири милијарде конвертибилних марака (око две милијарде евра). Спољни дуг се, иначе, дели на стари 1,8 милијарди марака (920 милиона евра). Реч је о задужењу насталом до 2. априла 1992. године и новом, насталом после 15. децембра 1995. године.

Укупан спољни дуг Републике Српске је 1,544 милијарде марака (789 милиона евра), од чега на стари дуг отпада 860 милиона марака (439 милиона евра). Нови дуг, настао после рата, Републике Српске је 683 милиона марака (349 милиона евра). Професор бањалучког Економског факултета др Рајко Томаш је за наш лист рекао да „БиХ спада у умерено задужене земље”. „Проблем је, међутим, што се кредити не користе ефикасно, односно не улажу се тако да се од долара или евра направи долар или евро и по, већ се троше на обнову оног што смо уништили у рату – путеве, мостове, водоводе, електромрежу... Посебно оптерећење јесу предратни кредити чији су корисници махом била предузећа која су у међувремену пропала, тако да њихове дугове БиХ враћа из буџета Републике Српске и Федерације БиХ, зависно од тога на чијој територији је било седиште дужника. С друге стране, наруку нам иде то што су камате на кредите добијене после рата изузетно повољне – на неке су и испод једног процента, а углавном се крећу око 2,2 одсто”, казао је др Томаш.

Izvor: Politika
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.093 sec za 15 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.