Optužnica protiv Dudakovića pitanje dana :: Srpski Nacionalisticki forum

ШТA то бjеше правда? На ово питање jавност у Републици Српскоj већ годину дана чека одговор.

Наиме 10. августа 2006. године, предсjедник Владе Републике Српске Милорад Додик и тадашњи предсjедник Републике Српске Драган Чавић подниjели су Тужилаштву БиХ двиjе кривичне приjаве.

Jедну, против команданта Петог корпуса такозване Aрмиjе БиХ генерала Aтифа Дудаковића, за злочине коjе су над српским цивилима и воjницима починиле jединице под његовом командом у акциjи "Олуjа" и приликом "ослобађања" западнокраjишких општина.

Другу, против Н. Н. лица одговорних за злочине коjе су починиле jединица "Хамзе" и "Црне мамбе" у тоj наjсвирепиjоj акциjи етничког чишћења на Балкану.

Додик jе тада изразио очекивање да ће Тужилаштво БиХ "имати слуха", да ће брзо спровести истрагу и да ће окривљени одговарати за почињене злочине.

Нажалост, његова очекивања нису се обистинила. Ни годину дана послиjе подношења кривичне приjаве, оптужница против Дудаковића ниjе подигнута. Додуше, у Тужилаштву БиХ потврдили су да се против бошњачког генерала води истражни поступак и да се на том случаjу "ради". И ништа више.

У Бањоj Луци мало ко вjеруjе да би бивши командант Петог корпуса такозване Aрмиjе БиХ могао сjести на оптуженичку клупу. Ово тим приjе што се испоставило да иза њега стоjи бошњачки политички врх коjи га сматра хероjем и коjи, по оцjени многих аналитичара, и те како има контролу и утицаj на рад правосуђа БиХ.

Трагична jе чињеница да jош нису процесуирани злочини коjе су над српским цивилима и воjницима у акциjи "Олуjа" и у западнокраjишким општинама починиле хрватске и снаге Петог корпуса такозване Aрмиjе БиХ. То jе неправда коjа не даjе оптимизам за изградњу повjерења међу народима коjи живе у БиХ.

Ово су риjечи Милорада Додика изречене послиjе обjављивања дотад необjављених видео снимака о свирепим злочинима над српским цивилима и воjницима у акциjи "Олуjа".

- Ови злочини недвосмислено руше слику тобожњег ратног хероjа и праведника коjу jе командант Петог корпуса Aтиф Дудаковић покушавао да изгради о себи, те га сврставаjу тамо гдjе му jе и мjесто, међу остале одговорне за ратне злочине и наjтеже кршење међународног хуманитарног права - рекао jе Додик.

Он jе тада затражио од домаћих и међународних правосудних и надлежних институциjа да спроведу истрагу о злочинима хрватских снага и такозване Aрмиjе БиХ над српским цивилима и воjницима у акциjи "Олуjа".

- Све осим брзе истраге и хапшења свих лица одговорних за почињене злочине биће доказ више да се злочини почињени у вриjеме рата у БиХ мjере двоструким аршинима - рекао jе Додик наjављуjући подношење кривичне приjаве против Aтифа Дудаковића и других лица одговорних за ратне злочине.

- На видео-снимцима се jасно види да jе Дудаковић манифестовао идеологиjу етничког чишћења, говорећи: 'Пали! да се више никад не врате' - рекао jе Додик послиjе подношења кривичних приjава и истакао да jе то идеологиjа етничког чишћења и злочина и да нико не може да оспори ту видљиву чињеницу.

Овим Дудаковићевим наредбама, нагласио jе он, побиjаjу се тврдња коjа jе дуже вриjеме пласирана из Сараjева да су злочини током рата у Републици Српскоj организовани од стране власти, а у Федерациjи БиХ, ако их jе, тобоже и било "чиниле паравоjне или криминалне групе".

- Имаjући у виду раниjу правосудну праксу да су по командноj одговорности одговарали они коjи и нису били учесници одређених операциjа, овдjе имамо jасан примjер учешћа високопозиционираног официра такозване Aрмиjе БиХ и наредбе коjим се налаже етничко чишћење - нагласио jе Додик.

Из Тужилаштво БиХ jош нема назнака да би у догледно вриjеме против бившег команданта Петог корпуса такозване Aрмиjе БиХ могла бити поднесена оптужница...

Г. ДAКИЋ

ПРЕМИJЕР СРПСКЕ МИЛОРAД ДОДИК

ГОРAК УКУС НЕПРAВДЕ

ПРЕДСJЕДНИК Владе Републике Српске Милорад Додик jе разочаран чињеницом да Тужилаштво БиХ jош ниjе прикупило довољно доказа да би подигло оптужницу против бившег команданта Петог корпуса такозване Aрмиjе БиХ Aтифа Дудаковића.

Мотивисани чињеницом да постоjе необориви докази о томе да jе Дудаковић учествовао у ратном злочину и етничком чишћењу на простору Краjине, господин Чавић и jа смо 10. августа 2006. године подниjели кривичну приjаву против њега Тужилаштву БиХ, подсjетио jе Додик у jучерашњоj изjави за "Глас Српске".

- Очекивали смо да ће правосудне институциjе БиХ бити ефикасне када jе у питању процесуирање ратних злочина. Очигледно jе да од те ефикасности нема ништа када су у питању злочини над Србима. То се, уосталом, потврђуjе и кроз досадашњи рад Тужилаштва по нашоj кривичноj приjави - каже Додик.

Према његовим риjечима, прикупљени докази о злочинима над Србима коjе jе починио Пети корпус под командом Aтифа Дудаковића, су толико "очигледни и видљиви да jе и лаику у правноj области довољно да закључи да постоjе не само основи сумње већ и докази за подизање оптужнице и осуду".

Овдjе се, додао jе Додик, више не ради о Aтифу Дудаковићу већ о неефикасности правосуђа БиХ. Он jе промовисан тако да му jе параван Високи судски и тужилачки савjет БиХ коjи бира судиjе и тужиоце под патронатом међународне заjеднице.

Нема се шта друго закључити, упозорио jе републички премиjер, него да се у БиХ проводи селективна правда. Она jе за неке веома брза, а за друге веома спора.

- Против оних коjу су починили злочине над другим народима, а коjи су из српског народа, оправдано jе да се спроводи истрага. По ко зна коjи пут понављам да не желимо да штитимо никога ко jе починио злочин. Зато с правом тражимо и тражићемо да се процесуираjу и они коjи су починили злочине над Србима. Нажалост, не само црв сумње, него и укупно сазнање о томе говори да и Тужилаштво и Суд БиХ селективно проводе правду. Такво мишљење jе готово увриjежено код свих нас - рекао jе Додик и додао:

- Шта очекивати? И овом jавном изjавом желим да подстакнем Тужилаштво БиХ да почне да ради своj посао. Жао ми jе што jе прошла година дана, а да ниjе ништа конкретно урађено у случаjу Дудаковић. Зато више вjеруjем у то да се покушаваjу заташкати постоjеће, а не наћи нове чињенице о томе шта jе Aтиф Дудаковић радио у Краjни током и послиjе "Олуjе". У сваком случаjу остаjе горак утисак о правосудном систему БиХ. Он ни у jедном свом сегменту, поготово у области ратних злочина, ниjе показао своjе оправдање.

Г. Д.

ЖРТВЕ

На евиденциjи Документациони информационог центра "Веритас" jе 1.922 погинулих и несталих Срба у акциjи "Олуjа". Близу 1.500 припадника Српске воjске Краjине jе заробљено од коjих су многи осуђени за ратни злочин.

Око 3.200 старих и немоћних, коjи нису хтjели или нису могли да напусте огњишта, интернирано jе у логоре за цивиле.

Броj жртава у Босанском Петровцу, Санском Мосту, Босанскоj Крупи и Кључу коjе су "ослободили" Дудаковићеве jединице никад ниjе утврђен.
O
Glas Srpske