Optimizam i savesnost ključevi dugovečnosti

U daljoj prošlosti govorilo se da dobri ljudi žive kratko. To uverenje nastalo je zbog toga što su deca masovno umirala i što je svaki čovek (bio on dobrog srca ili ne) mogao da bude iznenada pokošen nekom zaraznom bolešću. Ali, da li uopšte postoji veza između karakternih osobina i zdravlja? Sudeći po onom što su pokazala novija naučna ispitivanja, izgleda da ona zaista postoji. Naime, prikupljeno je mnoštvo podataka koji ukazuju na to da prilagodljivim, u društvenom smislu stabilnim osobama, savršeno uklopljenim u zajednicu, preti manji rizik od bolesti i prerane smrti nego usamljenicima i hronično nezadovoljnim i pesimističnim ljudima. Većina studija u stvari otkriva da optimizam produžuje život, mada on, naravno, nije garancija za "dugu kilometražu".

Istraživači s Jejla i Univerziteta u Majamiju su, recimo, utvrdili da optimizam više doprinosi produžavanju životnog veka nego snižavanje nivoa holesterola, i da je volja za životom bitnija za dugovečnost od drugih psiholoških faktora. Ovi stručnjaci su 23 godine pratili sudbinu starijih stanovnika jednog malog grada u Ohaju i shvatili da su muškarci i žene koji su starost doživljavali kao pozitivno iskustvo u proseku živeli sedam i po godina duže od ostali.

Optimizam
Optimizam je doveden u vezu s dugovečnošću, rezultat je istraživanja koje je obavio tim s čuvene Mejo klinike. Taj tim je tri decenije nadgledao zdravstveno stanje 447 ljudi, koje je prethodno okarakterisao kao optimiste, pesimiste ili "mešovit tip". Na kraju se ispostavilo da je rizik od rane smrti kod optimista bio upola manji nego kod drugih ispitanika. Optimisti su i lakše podnosili starenje - imali su više energije, telo ih je bolje slušalo i ređe su osećali bol.

Naučnica s Harvarda Lora Kubzanski sprovela je istraživanje pod nazivom "Da li je čaša dopola prazna ili dopola puna" i otkrila da optimizam (u ovom slučaju procenjivan na osnovu toga kako se sebi i drugima tumače događaji iz vlastitog života) pruža odličnu zaštitu od srčanih oboljenja. Kako je tokom drugih naučnih proučavanja ustanovljeno i to da se posle ugradnje bajpasa optimisti brže oporavljaju od pesimista, doktorka Kubzanski i ostali istraživači veruju da negativne emocije i hronični pesimizam treba posmatrati kao ozbiljne faktore rizika kada su u pitanju bolesti srca.

Iz svega što su američki eksperti do sada uspeli da saznaju proizilazi da lične osobine utiču na zdravlje i dužinu života na sledeće načine:

Hronična frustriranost i bes mogu da dovedu do preterivanja u piću, pušenja i stvaranja loših navika u ishrani. Optimisti se ređe odaju rđavim navikama, a ako ih ipak steknu, obično su jače motivisani da ih se reše.

Optimizam može da navede čoveka da zatraži i posluša medicinski savet i usvoji životni stil koji smanjuje šanse da se razboli.
Moguće je da optimizam osnažuje imunitet. Ipak, ovu pretpostavku tek treba dokazati.

Savesnost u detinjstvu

Vedrina je, dakle, neobično važna za očuvanje zdravlja, ali pošto karakter počinje da se formira u najranijem dobu, američki istraživači želeli su da provere da li deca poseduju neku osobinu koja takođe obezbeđuje zaštitu od bolesti. Rukovođena takvom željom, ekipa s Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu preduzela je opsežno ispitivanje i došla do dokaza da dečja savesnost ima dugotrajan i izvrstan uticaj na zdravlje, možda čak veći i bolji od onog koji se pripisuje optimizmu. Istraživački tim je pod savesnost podveo samodisciplinu, pouzdanost, razboritost, obazrivost i želju za usavršavanjem.

Mudrost, bogatstvo i sreća

Pa ipak, američki naučni radnici podsećaju da preterana savesnost i preterani optimizam ni za koga nisu dobri. Treba biti mudar, odnosno naći pravu meru. A i pesimizam, kažu oni, ima svoje dobre strane. Ako neko strahuje od saobraćajnih nesreća, voziće opreznije. A ako se boji bolesti, verovatno će više brinuti o sebi. Ali, eksperti iz Amerike napominju da dužina životnog veka zavisi i od nekih spoljnih faktora. Na primer, od obrazovanja, rase, nasleđa, pola, mogućnosti da se dođe do medicinske nege, bogatstva i sreće. Po njihovom mišljenju, bogatstvo i sreća su među tim spoljnim faktorima najpresudniji.

Sve ovo trebalo bi da vas podstakne da razmislite koliko ste zapravo optimistični ili pesimistični. Možda po prirodi niste posebno veseli i niste bili najsavesnije dete. Možda vam bogatstvo stalno izmiče, a na to nemate nikakvog uticaja. Ali, uvek možete da postanete optimista i tako povećate izglede da živite duže i zdravije.


Glas javnosti \ Prevela S. Prokić