Opsednuti sportom

Nekada je ženama zaista teško da razumeju muškarce (baš kao što je i muškarcima teško da razumeju žene). Zašto se ponašaju ovako ili onako? Zbog čega vole ili ne vole ovo ili ono? To su večite misterije kad se o muškarcima ili ženama radi.

Jedno od takvih zbunjujućih pitanja za žene jeste i ono o muškarcima i sportu. Ima i žena koje vole sport i koje će rado gledati neku utakmicu ili čak i pratiti kompletno prvenstvo. Međutim, žene (uz nekoliko izuzetaka) će se retko toliko radovati, besneti ili biti deprimirane zbog toga što je njihov omiljeni tim dobio ili izgubio utakmicu. Za njih je to samo igra - dobro, drago im je kad "njihovi" pobede, ne vole kad "njihovi" izgube, ali skakati od sreće ili tužno zuriti pred sebe zbog grupe kršnih momaka koji jure za loptom (ima žena koje veruju da bi najpraktičnije bilo dati svakom od njih po jednu loptu pa da ne moraju svi da se otimaju oko jedne)? U čemu je stvar s muškarcima i sportom?

Drage naše dame, setite se da devojčice vaspitavaju drugačije nego dečake. Da, ta ljubav prema sportu (ili nezainteresovanost za sport) počinje još u detinjstvu. Veoma je uobičajeno da dečake odmalena podstiču da se bave sportom, najčešće onim tradicionalnim za kraj u kome žive, i da ga posmatraju, da iz tog posmatranja uče, "skidaju cake" - i da navijaju. Većina očeva će rado gledati prenos fudbalske utakmice u društvu svojih sinova, a svaki dečak će biti srećan što njegov tata nešto radi s njim, što mu objašnjava taktiku, šta valja, šta ne valja, kako je moglo da se izvede bolje... Većina očeva biće ponosna ako njihov sin bude dobar u sportu. Ćerke? Dobro, mogu i one da se bave sportom (očevi će to naročito podsticati ako imaju samo ćerke), ali za devojčice to i nije toliko bitno.

Naravno, dečaci će se družiti s drugim dečacima, koji su vaspitavani na sličan način. Pošto je većina sportova na koje su usmereni takva da je za njih neophodna grupa (fudbal i košarka su najpopularniji kod nas), dečaci će zajedno igrati fudbal ili košarku i takmičiti se međusobno pošto ih odmalena i tome uče - da moraju stalno da se dokazuju i nadmeću s drugima.

Kada odrastu, u njima ostane naučeno da je sport nešto što zanima svakog pravog muškarca i da svaki pravi muškarac treba da bude strastveno zainteresovan za sport. Naravno da je sve ovo pojednostavljena priča i da se neće svaki muškarac tako osećati, ali veliki broj njih hoće.

Zato, drage naše dame, ako je običaj vašeg dragog da svake nedelje gleda fudbalsku utakmicu, i ne pokušavajte da ga odviknete od toga - neće vam uspeti, jer je to nešto što on voli još od detinjstva, lepa stvar koju je radio zajedno s tatom, lepa stvar koja mu je još kao dečaku omogućavala da se oseća kao veliki i kao muškarac. Ako i vas bar malo zanima utakmica, pridružite mu se! Ukoliko vas ne zanima, uvek možete da iskoristite to vreme za "ženske stvari" - one na koje se on žali da mu nisu nimalo jasne.

da, da, to je sve ok samo ako zbog toga ne trpe neke druge, mnogo vaznije stvari.
znam neke slucajeve....

...Naravno, ima i onih koji se nikada nece pomiriti sa nekim cinjenicama.

E zenske,ja po tom pitanju totalno razumem muskarce!!!Posto se i sama bavim sportom,sto zahteva i paznju i vreme,uopste mi nije tesko da sednem s deckom ili caletom i odgledam neku utakmicu.A da ne govorim o tome koliko se iznerviram kad sve vreme vodi tim za koji navijam i na kraj utakmice izgubi s 2 boda razlike!Ali sve to ide odmalena...

     Nije mi teško da plivam svaki drugi dan  ili kada je lepo vreme da satima vozim bicikl. Ali da gledam tamo neku ligu šampiona....   Smorim se momentalno.
     Problem je što kod nas vlada rezon:"Ne voliš da gledaš utakmice, ti baš i nisi sportski tip, a?"