Dostojanstvo i nadmenost

Što je više nadmenosti, manje je dostojanstva. Nadmenost se hrani lažju, dostojanstvo počiva na istini. Nadmenost se uvek razmeće i šepuri, dostojanstvo to nikada ne čini. Nadmenost je neumerena, dostojanstvo odmereno.

Nadmena je osoba umišljena jer je umislila da je ono što nije. Kiti se mnoštvom nepostojećih vrednosti, osobina i zasluga. Takva osoba glumi samu sebe od jutra do sutra. I pred sobom i pred drugima. Neophodna joj je publika koja će živim odobravanjem potvrditi izmišljenu ličnost koju predstavlja.

Dostojanstven čovek živi svoj život onakav kakav jeste. Ne kinđuri se jer mu to nije potrebno. Ne juri za tuđim odobravanjem jer zna na čemu je.

Nadmena osoba je u stalnom strahu da će biti provaljena, raskrinkana, spuštena na zemlju.

Dostojanstven čovek nema razloga da se boji jer ne lebdi u oblacima i jer se ne pretvara da je ono što nije.

Nadmena osoba je u sebi smetena. Zato je uvek unezverena i usplahirena.

Dostojanstven čovek je pribran je zna ko je, šta je, na čemu je.

Nadmena osoba duboko sumnja u sebe. Zato joj je neophodno da se veštački naduvava kako bi sama sebi izgledala značajnijom.

Dostojanstven čovek tačno zna šta vredi. Sebi niti šta pridodaje, niti šta oduzima.

Nadmena osoba je napadna zato što je slaba.

Dostojanstven čovek je smiren i staložen zato što je jak.

Nadmenost se zasniva na samozavaravanju i samoodbacivanju, dostojanstvo na samospoznaji i prihvatanju sebe samog.

Izvor: Iza Ogledala