Podstaći svoju kreativnost

Kreativnost vam može pomoći u mnogim aspektima života - uz kreativnost se problemi lakše rešavaju, a često ih i manje ozbiljno shvatate (ako vam, čim se problem ili nagoveštaj problema jave, padne na pamet nekoliko mogućih rešenja, manje ćete brinuti), što znatno smanjuje stres. A kreativnost se može razviti.

Ako ste na ideju o razvijanju kreativnosti pomislili: "Kad još i to da stignem?", vrlo ste blizu suštine problema - današnja pretrpanost obavezama i hronična iscrpljenost često nas svedu na puko preživljavanje (u mentalnom smislu; čak se može desiti da imate dovoljno novca, ali ste mentalno suviše iznurene za uživanje i stvaranje). Zato ćemo vam predložiti različite postupke za razvijanje kreativnosti, od kojih mnogi oduzimaju sasvim malo vremena i energije. Ne morate ih primeniti sve kako biste s vremenom razvile svoju kreativnost, dovoljno je da redovno primenjujete makar jedan od predloženih postupaka.

1. Vodite dnevnik. U njega ćete zapisivati interesantne ideje koje vam padnu na pamet, neka svoja razmišljanja, šta vam je palo na pamet dok ste čekale autobus... Tu mogu biti i stihovi, crteži, možete zalepiti interesantan članak iz novina... Bilo šta što vam se učini zanimljivim. Mada je bitno da to radite redovno, količina napisanog/nacrtanog/štagod ne mora biti velika. Zavisno od vremena i inspiracije, nekih dana ćete samo "žvrljnuti" nešto, ili zapisati: "Umorna kao pas", nekada će se dešavati da ispišete čitave strane, ili će količina unetog biti bilo šta između toga. Glavno je da proces teče, da se ne zaustavljate. S vremenom ćete primetiti da imate sve više i više različitih ideja i da vam vaš sopstveni unutrašnji svet deluje sve bogatije.

2. Odvojite poseban kutak za kreativnost. Ovo ne znači da treba da odvojite poseban prostor u kome ćete nešto konkretno stvarati (priče, pesme, slike, figurice, nakit...), mada i to može ako imate želju i potrebu za tim. Pod kutkom za kreativnost mislimo na mesto na kome ćete držati ono što vas inspiriše na radost i stvaranje - to može biti posebno lep požuteli list, neki lep kamičak, može biti predmet koji simboliše neki vaš uspeh, fotografije vama dragih ljudi koji vas podržavaju i inspirišu... To će s vremenom postati kutak koji vas motiviše na vama zanimljive aktivnosti, kao i mesto koje vas, podsećanjem na uspeh, hrabri kad posustanete.

3. Prisećanje. To može da bude samo jedan minut tokom koga ćete se diviti nekome ili nečemu što vas je tog dana očaralo, a može biti i ceo dan (onda kad za to imate vremena) posvećen razmišljanju i kreativnosti, ili bilo šta između. Ukoliko to budete radili svakodnevno, s vremenom ćete postati svesne šta je to što vas inspiriše, a šta vas blokira, i instinktivno ćete tražiti ovo prvo, a izbegavati ovo drugo. Bez posebnog napora, postaćete sposobne da nađete sebi dodatne izvore energije, kao i da izbegnete ono što vam energiju nepotrebno izvlači.

Sutra pročitajte još predloga kako da podstaknete svoju kreativnost.

Izvor: Krstarica

Kreativnost i kreiranje nečega mogu vam pružiti veliku radost, da i ne pominjemo da se uz veću sposobnost stvaranja lakše izlazi na kraj s mnogobrojnim problemima s kojima se svako od nas suočava. Zbog toga vam predlažemo različite metode koje vam mogu pomoći da kod sebe razvijete kreativnost.

4. Pobegnite. Povremeno se sklonite od obaveza i uživajte u nečemu kreativnom. To može biti šetnja kroz galeriju ili radnju s lepim sitnicama, može biti razgledanje izloga, šetnja kroz šumu... Bilo bi dobro da ovo "bekstvo" potraje bar jedan sat. Ako ne možete da pobegnete sami, nije problem - povedite i decu i/ili partnera sa sobom.

5. Povremeno uradite nešto šašavo, nešto neobično, što nimalo ne liči na vas. To ne mora niti treba da bude ništa drastično, ništa što bi ugrozilo vašu ili tuđu bezbednost, već samo nešto neobično. I tome ne mora niko da prisustvuje. Recimo, ispod pantalona i čizama nosite vesele šarene čarape (ako inače nosite samo obične). Ili pokušajte da kućnom mezimcu "objasnite" Pitagorinu teoremu. Ili isprobajte neki neobičan recept (ako se inače držite samo onog što već odlično znate) - ako jelo ispadne loše, niko vas neće terati da ga pojedete, a može da ispadne i nešto iznenađujuće dobro. Idealno bi bilo da bar ponešto neobično uradite svakog dana (tretirajte to kao svoje "vreme za igru"), ali u nedostatku vremena, može i jednom nedeljno.

6. Posmatrajte svet oko sebe očima deteta. Deci je sve što vide novo, sve im je otkrivanje sveta. Pokušajte i vi tako da povremeno gledate na svet, recimo, možete samo da sednete na pod i da sobu u kojoj ste pogledate iz novog ugla (ili, kao u filmu "Društvo mrtvih pesnika", da se popnete na sto i da sobu pogledate iz tog ugla). Ili jednostavno dajte sebi dozvolu da se smejete i nakratko zabavite, makar vas i čekalo brdo obaveza.

7. Kompletirajte jedno kreativno delo (roman, zbirku pesama ili priča, sliku, skulpturu, kolekciju nakita koji same pravite...). To ne mora da bude ništa što ćete prodati ili što bi prošlo sud stručne kritike, važno je da vama pruža zadovoljstvo da to stvarate. Odvojite svakog dana bar malo vremena da radite na tom delu i dovršite ga - osetićete ogromno zadovoljstvo pred završenim delom, a to što svakog dana makar malčice radite na njemu i te kako će vam podstaći ukupnu kreativnost u životu.

Da ponovimo ono što smo ranije rekli: uopšte nije neophodno, niti biste stigle da uradite sve navedeno. Odaberite ono što vam najviše odgovara i što vam se najviše dopada (ako imate neku ideju koju nismo ovde naveli, može i to) - i uživajte u tome! S vremenom, taj mali čin će vam u velikoj meri ulepšati život i uneti novu radost u njega, a radosti barem nikad nije previše.

Izvor: Krstarica

Kako potaknuti kreativnost?

S kreativnošću započinje svaki posao, ali ona je često i najteži dio posla. Dobra ideja je ono što nas izdvaja, gura naprijed, ono zbog čega smo posebni. Ipak često znamo ostati bez inspiracije. Misli se uljuljaju u rutini što dovodi do kreativnog bankrota.

Najbolja ideja za povratak ili razvijanje kreativnosti je otići malo dalje od svega poznatog, izložiti se potpuno drugačijem utjecaju. Osim promjene okoline slijedi još nekoliko ideja.

Čitajte mnogo

Kao i tijelo, mozak treba energiju. Dobar način da nahranite mozak je da proučite ideje i projekte pametnih ljudi.  Case studiesi i biografije su vrlo inspirativne. Čitajte profile uspješnih ljudi i pokušajte shvatiti kojim su oni postupcima trenirali svoje mozak.

The Economist, New Scientist, Poslovni magazin i drugi ugledni časopisi izvući će vaše briljantne misli na površinu.

Iskoristite kreativno raspoloženje

Problem s idejama je u tome što se najčešće pojavljuju slučajno, a ne kada ih trebamo. Ne dopustite da vas to zaustavlja. Kada ste u kreativnoj fazi iskoristite to maksimalno. Dopustite dobrim idejama neka se pojavljuju u neograničenoj količini. Razrađivat ćete ih u drugoj fazi raspoloženja.

Bilježite ideje

Kada se briljantna ideja pojavi potrudite se da ostane. Ne oslanjajte se mentalne bilješke, jednostavno ćete je zaboraviti. Snimite ili zabilježite ideju i to što prije možete. U najkraćem roku je i pokušajte realizirati, kao i voće ideje su najbolje kada su svježe.

Kreirajte kreativno okruženje

Ponekad sve što nam treba je promjena uvjeta. Mozak se nesvjesno prilagođava uvjetima u kojim se nalazi. Ručak u talijanskom restoranu, potaknut će drugačije ideje od ručka u stanu. Ako ste u uredu ostali bez ideje prošećite, otiđite u park, zoološki vrt… Morate otići na neko novo mjesto gdje će misli imati slobodu i potrebu zapitkivanja.

Preskočite generacijski jaz

Dječje misli su uvijek svježe i neopterećene društvenim i socijalnim okolnostima i ograničenjima.  Razgovor s djecom pomoći će vam ući u jednostavan, a opet nesputan svijet. Pitajte ih za mišljenje o problemu koji pokušavate riješiti.

S druge strane trebali biste se konzultirati i sa starijima. Izreka kaže Nigdar ni bilo, da ni nekak bilo, i nigdar ne bu, da nekak ne bu. Stariji ljudi su vidjeli dosta toga, možda rješenje već postoji samo se krije u nekom arhaističnom obliku.

Držite se onoga što znate

Lijepo je dopustiti mislima da lutaju, ali ponekad je potrebno držati se područja u kojem ste stručni.  Ne pokušavajte riješiti financijski problem ako ste dizajner, ni obrnuto. Ako ste prisiljeni krenuti u drugo područje, o svojoj ideji razgovarajte sa stručnjakom.

Proširite prošle ideje

Ideje su poput kompjutora. Svako malo treba ih nadograditi i updateati.  Neka vam ideje iz prošlosti budu temelj i gradite na njima.  Poboljšajte ih.

Izvor: Covermagazoin

Verovatno svako ljudsko biće poseduje kapacitet za kreativnost, samo je pitanje da li uspe da ga razvije, odnosno svoju kreativnost usmeri u dobrom pravcu. Ipak, postoje vremena kada i najkreativniji umovi zakažu – osećaju da im je dosadno, vrte se u krug sa svojim idejama ili imaju osećaj da su naišli na “kreativni zid” i ne uspevaju da ga savladaju. Oblast kreativnosti se vrlo obilno i posvećeno istražuje, a evo 7 načina za povećanje kreativnosti čija efikasnost je empirijski potvrđena.



Ljudi obično preduzimaju mere udaljavanja od kreativne blokade tako što naprave pauzu, ali psihološka distanca može da ima daleko bolje efekte.

Učesnici jedne studije koji su imali direkciju da misle o svom zadatku koji treba da izvrše kao da je dalek od njih, rešili su dvostruko više zadataka u odnosu na grupu koja je svoj zadatak doživljavala kao blizak (Jia et al., 2009).

Kako? Probajte svoj kreativni zadatak da zamislite kao dalek i nepovezan sa vama na bilo koji način. Ovakav pristup može dovesti do pomeranja granica koje u razmišljanju sami sebi namećemo.



Kao i psihološka, vremenska distanca može povećati kreativnost.

Forster i saradnici (2004) rekli su ispitanicima da misle o tome kako će njihovi životi izgledali za godinu dana. Oni su imali više pronicljivih i kreativnih rešenja za aktuelne probleme nego oni koji su razmišljali kako će im život izgledati sutra.

Kako? Vremenski se projektujte – gledajte na svoj zadatak kao da je jednu, deset ili hiljadu godina daleko od vas.



Naš um je predodređen da nalazi smisao u svemu što se desilo. Što su događaji više apsurdni, teže je pristupiti im u svrhe pronalaženja smisla i značenja.

Ispitanici u jednoj studiji čitali su apsurdnu pripovetku Franca Kafke pre nego što su pristupali zadatku prepoznavanja obrazaca (Proulx, 2009). U poređenju sa kontrolnom grupom ispitanika, oni koji su čitali Kafkinu priču pokazali su pojačanu nesvesnu sposobnost da prepoznaju skrivene obrasce.

Kako? Čitajte “Alisu u Zemlji čuda”, Kafkinu “Metamorfozu” ili bilo koje drugo remek-delo apsurda. Apsurd je kao koncept neprijatelj smislu, stoga povećava kreativnost.



Pozitivna emocionalna stanja poboljšavaju fleksibilno mišljenje i rešavanje problema, pa se generalno smatraju prijateljem kreativnosti. Međutim, negativne emocije takođe mogu dovesti do povećanja kreativnosti.

Jedna studija sprovedena sa 161 zaposlenom pokazala je da se kreativnost povećala kada su i pozitivne i negative emocije doživljavane intenzivno (George & Zhou, 2007). Izgleda da su zaposleni dramatične događaje na svojim radnim mestima koristili na konstruktivan način.

Kako? Negativna raspoloženja mogu biti neprijatelji kreativnosti, ali pokušajte da nađete način da ih konstruktivno iskoristite – možete biti iznenađeni efektima.



Intervjui sa 22 dobitnika Nobelove nagrade u oblastima fiziologije, hemije, medicine i fizike, kao i pisci koji su dobitnici Pulicerove nagrade, uključujući i druge umetnike pokazali su iznenađujuću sličnost u kreativnim procesima ovih pojedinaca (Rothenberg, 1996).

Nazvano “janusovsko mišljenje” po rimskom bogu Janusu, ono podrazumeva kreiranje višestrukih istovremenih suprotnosti. Na ovaj način generišu se ideje, koje obično nisu vidljive u krajnjem proizvodu – teoriji ili umetničkom delu.

Pretpostavlja se da je fizičar Nil Bor koristio janusovsko mišljenje kako bi došao do principa komplementarnosti u kvatnoj teoriji (koji kaže da se jedan predmet može odvojeno analizirati ako se posmatra kao da ima nekoliko međusobno kontradiktornih karakteristika).

Kako? Definišite međusobno isključive opcije, isprobajte nemoguće kombinacije. Ako sve to ne bude imalo rezultata, molite se bogu Janusu. Možda humor, kao opozit od očaja, pomogne.



Kada nastoje da budu kreativni, ljudi obično biraju manje težak put – idu takozvanom linijom najmanjeg otpora, tako što nadograđuju već postojeće ideje (Ward, 1994). To nije nikakav problem, sve dok i dalje ima kreativnog upliva i prvobitna ideja se besomučno ne ponavlja.

Ako ste ipak pobornik kompletno svežih ideja, može vas frustrirati rad na nečemu što već definitivno postoji. Linija najvećeg otpora može voditi kreativnijim, rešenjima “van kutije” (“thinking outside the box“).

Kako? Baš zato što je tako najlakše uraditi, ovom linijom prošao je svaki čovek. I njegov pas. Zato probajte da skrenete sa tog puta.


Ljudi često žure da daju odgovor pre nego što uopšte stignu da promisle o pitanju. Jedno istraživanje pokazalo je da vreme provedeno u redefinisanju problema može biti izuzetno korisno.

Mamford i saradnici (1994) utvrdili su da su učesnici u eksperimentu imali kvalitetnije ideje kada su iznova definisali svoje probleme posmatrajući ih iz različitih uglova pre nego što su pristupili samom rešenju. Slični rezultati dobijeni su u jednoj umetničkoj studiji gde je pokazano da oni koji su fokusirani na pronalaske u fazi formulisanja problema stvaraju kreativnija umetnička dela (Csikszentmihalyi & Getzels, 1971).

Kako? Zaboravite na rešenje, koncentrišite se na problem. Postavljate li prava pitanja?


Uprkos pozivanju na istraživanja i spominjanje dobitnika Nobelovih nagrada i umetnika, ovo su metode koje svi možemo koristiti u svojim svakodnevnim životima.

Kombinovanje suprotnosti, odabir linije najvećeg otpora, upotreba apsurda, distance i odmora mogu vam biti od pomoći, bilo da je u pitanju odabir poklona za prijatelja, planiranje novog pravca u karijeri ili odluka šta ćete raditi za vikend. Kreativnost u svakodnevnom životu izražena kroz ovakve “sitnice” podjednako je važna kao i ona koju koristimo u radu ili stvaralaštvu.

Izvor: Spring, preuzeto sa: Psihoverzum

Zašto se sjajne ideje javljaju pod tušem?

Da li ste se ikada zapitali zašto se neke od naših najboljih ideja rađaju iz čista mira, pogotovo dok smo ispod tuša?



Kreativnost, naizgled veoma bleda aktivnost, je zapravo vrlo specifičan proces koji aktivira nekoliko faktora.

 U suštini, najbolje ideje rađaju se u sledećim situacijama:

 - Kada se dopamin otpušta u mozgu. Aktivatori poput vežbanja, slušanja muzike i da, tuširanja toplom vodom, doprinose povećanom lučenju dopamina.

 - Kada smo opušteni. Kada smo opušteni i bez previše briga na pameti, veće su šanse da ćemo našu pažnju usmeriti unapred – što će dovesti do nekih kreativnih rešenja. Već je zapaženo kako u stanjima pospanosti ili alkoholisanosti ispoljavamo povećanu kreativnost.

 - Kada nam nešto uzima pažnju. Oduzimanje pažnje daje priliku mozgu da se odmori tako da naša podsvest može da radi na određenom problemu na znatno kreativniji način.

 Visok nivo dopamina, opušteno stanje i zaokupljen mozak: Nije ni čudo što nam se neke od najvećih ideja javljaju dok smo pod tušem.

 Foto: Image courtesy of winnond / FreeDigitalPhotos.net

Izvor: Lifehaker