Umete li da prastate? Sta je bilo za vas najteze da oprostite?

Pobornik sam da ljudima uvek treba pruziti drugu sansu, mada sam ja takva da nekima dajem i trecu, cetvrtu, petu. Samo iz razloga sto se previse vezujem za ljude i ponekad mi je tesko da kazem ne i dosta. To mi je jedna od najvecih mana ali snalazim se nekako sa tim, pre mi je pravilo dosta problema, sad vec manje, jer tacno znam ko su mi prijatelji a ko nisu.
A najteze mi je bilo da oprostim kad me je decko posle skoro 4 godine zabavljanja prevario na nekoj zurci. To me je prilicno ubilo, bili smo i dalje zajedno izvesno vreme a onda se to prekinulo. Ljubav je jednostavno nestala. Nisam zaboravila ali previse sam ga volela da bih nastavila da zivim bez njega, moze se reci da sam ga period posle iskoristila da bi nastavila svoj zivot kasnije sto normalnije.

Hmmm zajebana sam mnogo kad me neko jako povredi,u stanju sam da ignorisem tu osobu do kraja zivota,uvek oprastam ali NIKAD ne zaboravljam! To mi nekad nije dobro,ali sta cu kad sam takva... Kad oprostim i ako stupim ponovo u kontakt sa tom osobom nikad nam odnos nije bio kao pre i ta osoba pri svakom kontaktu oseca da sam i dalje povredjena,tako da sa takvim osobama izbegavam svaki daljnji odnos,cisto za njeno dobro...

U opste nije problem reci oprosteno i idemo dalje i preci preko necega recima... ali zaboraviti to, preskciti, ici dalje... ne ne ne.
Jednostavno pamtim kao slon, i smatram da preko nekih stvari treba a preko nekih nikako ne treba preci

Umem da oprostim. Najteze mi je bilo da oprostim ljudima koji me nista ne pitaju, a misle da sve znaju, donesu pogresne zakljucke i zive sa tim, ili pocnu da to sire drugima.

Oprastam, ali se cuvam onih koji ne umeju da prastaju.

Prastanje u smislu: IZVINI, ma nista evo zaboravicu, nikako. Od izvini ja nemam nista, ali ako ocenim da je iskreno, mozda i popricamo malo vise, mada se neka stvari tesko prastaju.

Trudim se da budem realna.

Ne prastam!!!!! Ima onaj gospod Bog koji je zaduzen za oprost grehova, necu da mu se mesam u posao.
Licno se trudim da se ne ogresim ni o kog i tu sam cist.
Mada zavisi i kakav je greh u pitanju ako je nesto slucajno tu nema frke ali ako nesto uradi namerno, iz zlobe ili ciljem da povredi ja mislim da je svetogrdje biti blag i susretljiv prema takvoj osobi.

Fuck it...ne prastam nit zaboravljam...takav sam...

Prastam li ? Pa, kako se uzme...

Ako je rec o drugovima i prijateljima, onda mislim da cesto umem da budem i previse "zaboravan". Ne mali broj puta mi se desilo da se osetim povredjenim zbog necega sto mi je neka osoba uradila. Obicno posle vise ili manje vremena te stvari mi izvetre iz glave, tako da vremenom stvari vracam u normalu. Ipak, nikada ne izvetre 100%, i nikada vise 100% poverenje...

Kada su devojke u pitanju, tu stvari stoje malo drugacije... Naime, znam da bih devojci koju volim mogao da oprostim neke stvari, cak dosta njih, ma, jako, jako puno gresaka, ali prevaru - nikad... Zasto? Ne zbog toga sto bih se osetio povredjenim (a, osetio bih se), ne zbog toga sto ne bih mogao da predjem preko toga (a, mogao bih da predjem)... Jednostavno, znam da, i kada bih joj sve oprostio, i kada ona to nikada vise ne bi uradila, i kada bismo nastavili normalno, znam da bi postojao makar jedan, mali, sicusni trenutak kada bih je pogledao u oci razmisljajuci o tome sta mi je uradila. Znam da bi taj trenutak bio strasan onoliko koliko je moja ljubav prema njoj velika... Zbog tog trenutka, ma koliko on kratko trajao, zbog onoga sto mi prodje kroz glavu kada pomislim na njene oci koje me tada gledaju pokusavajuci da shvate o cemu razmisljam, zbog osecanja gadjenja, izdanosti, tuge, jada, zbog neprolivene suze u ocima - nikada ne bih ni sebe ni nju doveo u tako strasnu situaciju...

Moram da naglasim, zbog drugih ljudi na ovom forumu, da nikada do sada nisam pao u iskusenje da prevarim devojku sa kojom sam... Nije da nisam imao prilike, jednostavno - nisam ni zeleo, ni hteo...

Onoliko koliko ja znam (a vise od toga ne mogu da tvrdim) ni jedna devojka s kojom sam bio u vezi me nije prevarila. Barem ne da ja znam, a ako jeste, neka joj sluzi na cast...

Postenjacina,
Dell boy

Veliki je gotivac ovaj dell boy, on svakom pitanju da posebnu paznju i znacj ispita na fakultetu.

Ma ja prastam i zaboravljam, i suvise je meni oprosteno i zaboravljeno da bi ja sad tu izigravao neku budalu

Ja sam ekstrem. Prastam i zaboravljam gotovo sve za sat-dva.
Mislim da je to sistem odbrane koji sam razvio tokom godina.

Ipak, postoje stvari koje ne prastam, ali ih je jaaaako malo.
Prevara, npr.

Leggy, imamo nesto zajednicko!! :wink:

Vrabac,
Oprosti mi sto te volim
Bog me kaznio

Ovo je prilika da pevam. Kad bi me neko cuo, nikad mi ne bi oprostio

Ovo je moja prica...