Oprezno sa sladoledom
U glavnom gradu posluje 5.500 ugostiteljskih objekata i gotovo trista poslastičarnica, pa bi kupci trebalo da obrate pažnju na način čuvanja, a posebno na higijenu    

Redovna akcija kontrole sladoleda iz gradskih poslastičarnica počela je krajem aprila, ali javnost još nije obaveštena o rezultatima tog istraživanja. Sanitarci su proveravali boju koja se upotrebljava kao dodatak poslastici i eventualno prisustvo antibiotika i teških metala u njima.

U sanitarnoj inspekciji tada su upozorili da će, prvo, biti kontrolisani oni proizvođači kod kojih je prošlog leta ustanovljeno da prodaju neispravne sladolede. Poslednjih godina inspektori, uglavnom, ističu da je industrijska ledena poslastica pod stalnom kontrolom, da su interni sistemi provere proizvođača sve savremeniji, ali da bi potrošači trebalo da obrate pažnju kada kupuju sladoled u poslastičarnicama i iz uličnih frižidera.

Ovakvo uopštavanje stanja na tržištu moglo bi da bude pogrešno, posebno posle nedavnog skandala u Nišu kada je Institut za zaštitu zdravlja u ovom gradu obelodanio, da su u sladoledima jednog poznatog industrijskog proizvođača, kao i u kolačima poznatih niških poslastičarnica pronađene ešerihija koli, stafilokoke i mikroorganizmi. Osim što je javnost obaveštena koje proizvođače i trgovce treba zaobilaziti, niška sanitarna inspekcija je podnela pet prijava za prekršaje i mnogim poslastičarima naložila generalno čišćenje, dezinfekciju radnji i nove analize. Slične akcije pokrenute su i u susednoj Hrvatskoj, kada su nadležni otkrili da neki proizvođači preteruju sa dodavanjem veštačkih materija za ulepšavanje letnjih poslastica. 

Kako se uprkos, uglavnom, povoljnim rezultatima koje svakog leta stižu iz beogradske sanitarne inspekcije, uživanje u sladoledu ne bi pretvorilo u noćnu moru, potrošači bi morali da budu oprezniji i kupuju samo na proverenim mestima. Posebno ako se zna da u Beogradu ima oko 5.500 ugostiteljskih objekata i gotovo tri stotine poslastičarnica. Zbog toga treba obratiti pažnju na to da li rashladne vitrine dobro rade, odnosno da li se sladoled čuva na niskoj temperaturi, kao i kakva je higijena u radnji. Obavezna je i provera roka upotrebe, kao dodatna predostrožnost, ističu stručnjaci.

– Nedavno nas je telefonom pozvao potrošač iz Banovaca koji je u radnji kupio sladoled sa davno, davno isteklim rokom upotrebe. Ovo se često događa. Uputili smo ga na dežurnu službu sanitarne inspekcije koja radi svakodnevno od 8 do 22 časa. Nažalost, ona je jedina u Srbiji koja neprestano prima pritužbe građana – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Beogradskog pokreta potrošača. Prema njegovim rečima, prošlogodišnje laboratorijske analize nisu bile najbolje. Jer, bilo je uzoraka sa bakterijama, a primećeno je i da neki poslastičari dodaju veštačke boje. Zbog toga se, umesto zdravstvene ispravnosti, sve češće postavlja pitanje kvaliteta sladoleda koje kupujemo.
– Nismo upoznati sa rezultatima poslednje inspekcijske kontrole iako je dosad to bila praksa. Efekti kontrole bili bi mnogo veći kada bi sanitarci kontinuirano proveravali poslastičarske proizvode i upozoravali javnost u kojim poslastičarnicama da ne kupuju – naglasio je Bogosavljević.
I. Ćuk

Izvor: Politika

Gradski sanitarci pojačali kontrolu kvaliteta sladoleda kod poslastičara
Inspektori budno motre sladoledžije
Najčešći uzročnik "kvarenja", bakterija stafilokoka. Za neispravnu namirnicu naplaćuje se mandatna kazna od 20.000 dinara. Kod sudije za prekršaje kazna od 100.000 do 500.000 dinara

Gradska sanitarna inspekcija poslednjih dana intenzivno kontroliše kvalitet sladoleda u objektima zanatske proizvodnje. Kako kažu, u toku je pojačan nadzor svih koji proizvode i prodaju ovu poslasticu jer je leto "idealno" za kvarenje sladoleda.

Nakon "super" analize, rezultati pokazuju da od ukupno 190 uzoraka sladoleda koji su uzeti u devedeset i jednom objektu zanatske proizvodnje, 33 su neispravna, što je 17,37 odsto ukupno ispitanih. Prema rečima doktora Zorana Panajotovića, načelnika gradske sanitarne inspekcije, ovaj rezultat je odličan jer je u odnosu na prethodne dve godine procenat neispravnih uzoraka sladoleda mnogo manji.

- Prvi put, posle dužeg vremena, mogu da kažem da sam zadovoljan rezultatima kontrola jer je 2004. godine neispravnih sladoleda bilo 40,7 odsto, a prošle 34,98 odsto. Napravljen je veliki pomak i ja očekujem da će naredne provere pokazati još bolje rezultate - kaže Panajotović.

Načelnik sanitarne inspekcije je naglasio da je najčešći uzročnik neispravnosti omiljenih letnjih poslastica bakterija stafiloka, koja je karakteristična za sladoled masu koja se termički dobro ne obrađuje i na visokim temperaturama je podložna kvarenju.
   
      

KONTROLA 177 OBJEKATA

U periodu od 7. do 21. juna ove godine na teritoriji grada izvršena je zdravstvena kontrola namirnica, kao i kontrola lične i opšte higijene u 177 ugostiteljskih objekata. Od 364 uzeta uzorka i 605 briseva, 58 namirnica (životinjskog porekla) je bilo neispravno, što je otprilike na istom nivou, kao i prošle godine. Uzrok neispravnosti namirnica je uglavnom ešerihija koli, koja se prenosi preko prljavih ruku, ali i sa nečistih radnih površina. Od 414 uzoraka uzetih sa radnih površina i opreme, 48 je neispravno.
      
      
      
   

- Takođe, namirnice od kojih se pravi sladoled može da zarazi i onaj koji ga sprema, ukoliko je kliconoša, pa kine ili se nakašlje u pravcu sladoleda. Kako brojke govore, ove godine je lična i opšta higijena na mnogo više nivou, što je opet rezultat učestalih kontrola sanitarnih inspektora, edukacije zaposlenih u zanatskim proizvodnjama, ali i visokih kazni za sve koji se ne pridržavaju propisanih standarda - objasnio je načelnik sanitarne inspekcije.

Za nesavesne prodavce hladne poslastice jedini "lek" je udar po džepu. Ukoliko se u nekom od ugostiteljskih objekata pronađe neispravna namirnica, naplaćuje se mandatna kazna od 20.000 dinara, a pokvarena namirnica se automatski uništava. Ukoliko se ne plati kazna, "slučaj" odlazi kod sudije za prekršaje i onda vlasnik objekta mora da izvadi iz novčanika od 100.000 do 500.000 dinara.

Kontrole ispravnosti sladoleda biće obavljane sve do kraja septembra, a Panajotović je kroz osmeh čvrsto obećao da će svima kod kojih pronađu neispravnu hranu "sesti za vrat" i naterati ih da ispoštuju i ispune sve propisane standarde.

Prema statistici u glavnom gradu postoji oko 30.000 ugostiteljskih objekata. Kriterijum izbora onih koji će se kontrolisati je takav da se prvo ide u objekte u kojima su protekle godine nađene "neispravne" namirnice, a onda se "kuca na vrata" svih kod kojih se nije stiglo.

Naredna sveobuhvatna inspekcija biće u decembru jer je tada povećan broj namirnica na tržištu zbog novogodišnjih i božićnih praznika.

Izvor: Glas Javnosti