Oprezno sa ribom

Puno se govori o tome da je riblje meso najbolji izvor masnih kiselina omega-3, veoma važnih za dobro funkcionisanje srca i mozga. Ali ljubitelji ove hrane, verovatno "naoštreni" da tokom leta redovnije jedu, treba da znaju da ona može i da im naudi. I da nije svejedno da li će, recimo, češće naručivati lososa ili sabljarku. U ribi, naime, ima i toksina, kao što su polihlorisani bifenili i živa, što je, naravno, posledica zagađenosti voda. A mnoge krupne vrste, na primer tuna i sabljarka, akumuliraju u toku života veću količinu tih otrova pošto se hrane sitnijim ribama.

Prema rečima Čarlsa Santera, čuvenog američkog eksperta za hranu, potrebno je šest godina da se ljudsko telo oslobodi polihlorisanih bifenila, i godinu dana da se ono očisti od žive. Njihov uticaj na organizam je sličan, i prirodno, krajnje štetan. Živa, kaže Santer, uništava nervne ćelije u mozgu. Njeno prisustvo dovodi do usporavanja refleksa, slabljenja vida i loše koordinacije pokreta, a ponekad i do mučnine, umora i gubitka memorije. Deca s visokim nivoom žive u krvi mogu da pate od naglih promena raspoloženja, da se povlače iz društva i imaju probleme s pamćenjem.

Jedan lekar iz Los Anđelesa testirao je krv 116 svojih pacijenta koji su izjavili da ribu jedu češće od dva puta nedeljno. Otkrio je da je kod većine njih nivo žive bar dvaput veći od onog koji američka Agencija za zaštitu sredine smatra neškodljivim i utvrdio da se kod ovih ljudi često javljaju simtomi depresije, razdražljivost, glavobolje, drhtavica, utrnulost, kao i bockanje u šakama i stopalima.

Dakle, s ribom ne treba preterivati, a važno je i da se zna koje vrste predstavljaju najveću pretnju. Stručnjaci iz Sjedinjenih Država naglašavaju da su takve informacije naročito značajne za trudnice i žene koje doje, ali i sve one koje planiraju da rađaju, budući da toksini iz ribe mogu da uspore razvoj detetovog mozga. Oni tim ženama savetuju da uopšte ne uzimaju sabljarku i skušu, niti meso ajkule. Kada je reč o drugoj ribi, manje rizičnoj po ljudsko zdravlje, imajući u vidu oba pola i sve uzraste, američki naučnici poručuju sledeće:

- Više od jednom nedeljno smeju da se jedu losos, som, gajene pastrmke, grgeč i list. Od ostale hrane koja potiče iz mora i reka, u ovu najbezbedniju kategoriju spadaju ostrige, kozice, školjke "kapice" i slatkovodni rakovi.
- Zbog nešto veće količine žive, samo jednom nedeljno treba jesti tunu iz konzerve, bakalar, kolju, morunu i haringu. Isto važi i za krabe i jastoge.
- U odrescima tune, osliću, divljoj pastrmci i brancinu treba uživati najviše jednom mesečno. Kao i u jastogu iz severnjačkih mora.
Prevela S. Prokić