Oporavak posle srčanog udara
Srčani udar (infarkt miokarda) najteži je oblik oboljenja krvnih sudova srca

Naši građani koji pamte kako smo se nekada sa Rusima borili za prestiž u kolektivnim sportovima danas su sa svojim ruskim vršnjacima neslavni rekorderi u Evropi po obolevanju od kardiovaskularnih bolesti. Svedoci nekadašnjih sportskih borbi vremenom su tako i sami postali glavni protagonisti borbe za sopstveni život.

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzroci smrti naše populacije. U Srbiji gotovo polovina muškaraca i više od 60 odsto žena umire od kardiovaskularnih bolesti. Srčani udar (infarkt miokarda) najteži je oblik oboljenja krvnih sudova srca.

Živimo u zemlji u kojoj se zbog infarkta miokarda na svakih 18 minuta izgubi jedan život pa svakako možemo reći da ovo ne predstavlja samo medicinski već i ozbiljni društveni problem. Naš sagovornik o ovoj temi je dr Predrag Ivanović, specijalista interne medicine, sa odeljenja za kliničku kardiologiju, bolesti srčanog mišića, perikarda i srčanu insuficijenciju, Kliničkog centra u Beogradu

– Infarkt miokarda nastaje zbog sužavanja krvnih sudova aterosklerozom. Nakon prskanja (rupture) aterosklerotičnog plaka dolazi do formiranja krvnog ugruška u srčanom krvnom sudu. Posledica ovoga je da izumire deo srčanog mišića koji je ishranjivao taj krvni sud, to jest trajno se zamenjuje nefunkcionalnim ožiljkom.

Srčani udar je praćen velikom smrtnošću, naročito u prvim satima i pre samog dolaska u bolnicu.

Naravno, do srčanog udara ne dolazi baš bez ikakvog razloga. Brojni su faktori rizika na koje niko uglavnom ne obraća pažnju, a trebalo bi. Najčešći, po rečima našeg sagovornika, jesu:

– Povišen krvni pritisak, pušenje (godišnje potrošimo oko milijardu evra za cigarete pošto svaki drugi muškarac i svaka treća žena puše) povišene masnoće (prema proceni Svetske zdravstvene organizacije oko 20 odsto populacije u Srbiji je gojazno) šećerna bolest, stres, genetska predispozicija.

– Svoje gene pa time i sklonost ka kardiovaskularnim bolestima ne možemo da biramo ili izbegnemo, ali zato je od velike važnosti da se prepoznaju i modifikuju oni faktori rizika nad kojima bar donekle imamo uticaj.

Posle doživljenog infarkta, veoma je važno da pacijent disciplinovano poštuje savete i preporuke lekara i da naročito obrati pažnju na sledeće:

– Danas smo u prilici da bolesnicima propišemo najsavremenije lekove, ali da bi bili delotvorni moraju da se uzimaju redovno. Fizikalni pregled sa EKG-om, laboratorijski testovi, ehokardiografski pregled jednom godišnje, stres eho, testovi opterećenja i druga značajna ispitivanja su neophodna jednom godišnje.

Prestanak pušenja je najbitnija stvar koju možete učiniti da biste smanjili rizik od novih kardiovaskularnih događaja. Godinu dana po prestanku rizik se smanjuje za 50 odsto u poređenju sa onim kojem je izložen aktivni pušač.

Visoki krvni pritisak dodatno opterećuje već oboleli srčani mišić. Redovno kontrolišite krvni pritisak. Ukoliko je povišen, smanjite unos soli, ne pijte alkohol ili ga barem svedite na minimum. Kod nekih pacijenata nakon infarkta miokarda koji su lečeni od hipertenzije pre infarkta, krvni pritisak može da ostane na nižem nivou ili čak da ima normalne vrednosti više meseci ili godina bez lekova za HTA. Razlog može biti smanjena funkcija srca, smanjene aktivnosti bolesnika, kao i terapija koju bolesnik prima.

Holesterol i trigliceridi doprinose stvaranju naslaga u zidovima arterija i uzrokuju kardiovaskularna oboljenja. Kod bolesnika sa koronarnom bolešću i dijabetičara potrebno je da se koncentracija ukupnog holesterola održi ispod 4.5 mmol/l, a koncentracije LDL holesterola ispod 2.5 mmol/l. Povišena koncentracija triglicerida takođe je povezana sa koronarnom bolešću, ali ta povezanost nije tako jaka kao što je kod povišenog LDL holesterola.

Smanjenjem unosa zasićenih masnoća u hrani koje se nalaze u masnom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima, puteru, prženoj i brzoj hrani smanjiće se nivo holesterola u krvi i sprečiti dodatno začepljenje arterija.

Pripremu hrane trebalo bi tako bazirati na maslinovom ulju. Zdrava ishrana takođe obuhvata i upotrebu namirnica pretežno biljnog porekla, sveže povrće i voće, umerene količine nemasnog mesa, ribe i mlečnih proizvoda od obranog mleka.
Umerena fizička aktivnost je dobra za srce. U početku nakon infarkta lagana fizička aktivnost može uticati da se povrati samopouzdanje, a kasnije uz lekarski nadzor pravci rehabilitacije i obim fizičke aktivnosti idu individualno, prema stepenu oboljenja.
Dušica Pavićević

Izvor: Politika