Конференција за штампу Руског комитета за одбрану Генерала Младића
“… Мене би мучила савест, да сам се борио на туђој земљи, у туђој држави, да сам окупирао други народ. Током целог рата ја сам бранио свој народ на нашој српској земљи. То је била моја дужност и то ми је била велика част. Осим тога, ја сам и официр који служи свом народу и у тешким тренуцима. “
*** Ратко Младић
Конференција за штампу Руског комитета за одбрану Генерала Младића
13.04.2013. За СРБски ФБРепортер: Наталија Пичурина
19. децембрa 2012. у Државној Думи Руске Федерације основан je “Руски друштвени комитет за одбрану Генерала Младића.” Председник комитета је посланик Државне Думе, члан Комунистичке партије Руске Федерације, Павел Дорохин. Око идеје о помоћи невино оптуженом српском родољубу ујединиле су се познате јавне личности Русије, представници науке и културе, као и многи посланици Државне Думе. Од посебног значаја при формирању овог комитета био је пристанак истакнутог руског политичара Јевгенија Максимовича Примакова, који је прихватио не само да се придружи комитету, већ и да учествују у његовом раду.
Циљ оснивања нашег комитета је – да привуче пажњу руске и светске јавности и медија о кршењу права генерала Младића, чија је цела “кривица” само у томе што се борио за слободу и достојанство свог народа. Ратко Младић, војни лидер босанских Срба, скоро две године чами у Хашкој тамници, подвргнут понижавајућем “суђењу”.
Комитет ће тражити ослобађање генерала – патриоте и престанак рада нелегитимног Међународног кривичног суда за бившу Југославију, који је инструмент репресије америчког империјализма са нескривеном и злочиначком антисрпском оријентацијом.
Први корак на том тешком путу био је 25. фебруара 2013. када су чланови комитета, председник Павле Дорохин и посланици Државне Думе: Владимир Комоједов и Александар Тарнаев, посетили затвор Хашког трибунала. У групи је била и Јелена Гускова, доктор историјских наука и директор Центра за проучавање савремене балканске кризе. Упркос препрекама од стране затворских власти, руским посланицима је пошло за руком да се сретну са непораженим херојем.
Следећи корак у нашем раду биће конференција за штампу делегације комитета, која ће се одржати 19. априла, 2013. у “Руском Дому” у Београду.
Након представљања нове књиге Љиљане Булатовић: “Српски генерал Младић. Судбина бранилаца отаџбине”, о плановима комитета биће покренут озбиљан разговор са новинарима, извештачима и свима онима који не посматрају равнодушно судбину српских заробљеника и којима је легитимност хашких пресуда значајна тема.
Молимо све оне који желе да учествује у раду конференције за новинаре да нас о томе обавесте путем е-маила: ratkomladich@bk.ru.
Са великом захвалношћу и пажњом размотрићемо све предлоге за побољшање рада комитета од стране представника политичких партија и покрета са којима ће се чланови руске делегације срести 20. и 21. априла 2013. Предлоге о сусрету и сарадњи доставити на адресу ratkomladich@bk.ru
С поштовањем, Извршни секретар “Руског друштвеног Комитета за заштиту генерала Младића”, Сергеј Мељник,
Члан “Руског друштвеног Комитета за заштиту генерала Младића”, Наталија Пичурина
(превод: Редакција СРБског ФБРепортера)
Читајући овај текст не може а да ме не обузме нека врста стида и срама што сам део друштва и државе чија полтронска владајућа структура даје себи за право да ништа не предузима за одбрану и част појединаца како би иоле сачувала најпре свој неки понос и достојанство а затим и одбрану од упорног етикетирања као геноцидне државе. Са друге стране. држављани других држава се, као што видимо, више залажу за оно што је нама у директном интересу, не само правде ради, због чега то раде рецимо Руси, већ нашег здравог опстанка у форми иоле цењене државе и друштва. Ако је и било неких промила "објективних" разлога који су нам наметали трибиналску обавезу за неку тобоже фер игру и сарадњу, све је то пало у воду ослаобађајућим пресудама онима који су сам хаос и започели и кроз све то прошли много крвавијим рукама. Уколико се овако настави са безусловним прихватањем и признавањем свега оног и шта је било и шта нам је накалемљено, бојим се да ћемо бити жигосани за свагда. Знамо да без таквог жига сви потези евроатланског политичарења у последњих 20 година на овом простору падају и воду,а то тај префињени командујући олош ретко себи дозвољава, нарочито када нема супростављања са друге стране. Зауставно је време ове утакмице, резултатом губимо, а цупкамо лоптом пред нашим голом.
Tema: 
