Kako da reagujete kada se vaše dete posvađa s drugovima
Važan je kompromis,
a ne ko je kriv

Ako imate dete predškolskog uzrasta, njegovi susreti s drugim mališanima, dogovoreni radi zajedničke igre, sjajna su prilika da se ono nauči veštini komuniciranja. Vi to svakako znate, ali je moguće da ste u nedoumici kako da se postavite kada se vaše ljubimče posvađa s drugarima koji su mu došli u goste. U tom slučaju pogledajte šta predlažu neki američki stručnjaci.

Kad vaše dete ne voli da deli. Kada se dogodi da vaše dete otme svoju igračku iz ruku prijatelja, odolite porivu da ga žestoko napadnete, da tu igračku sklonite, proglasite tajmaut i malog posetioca pošaljete kući. To bi verovatno smesta otreznilo neljubaznog "domaćina", ali on ne bi naučio kako treba da se ponaša na narednim sastancima.

Osim toga, ako ga zaspete ružnim rečima, budite sigurni da će uskoro početi da ih ponavlja. Ono što kažete bi zapravo trebalo da ga podstakne na razmišljanje i pripremi teren za uspešno rešavanje sličnih problema u budućnosti. Dakle, ako odbije da s prijateljem deli igračke, izdere se na njega ili ga udari, vi ga pitajte:" Šte misliš, da li je tvoj gost sada srećan ili tužan?" (Naravno, da biste otpočeli dijalog morate da sačekate da se zavađena deca umire, a bilo bi dobro i da utvrdite ko je započeo sukob.)

Pomažući detetu da shvati da je povredilo osećanja svog drugara i podstičući ga da saoseća s njim, vi ćete ga ohrabriti da ubuduće bira rešenja čije će posledice biti prihvatljive i za njega i za decu s kojom se igra. Vaš cilj bi trebalo da bude to da ono počne da obuzdava svoj temperament, ali ne zato što se plaši nevolja, već zato što je svesno da bi moglo da drugima pričini bol.

Pohvalite ga. Ukoliko vaš sin ili ćerka ima oko šest godina, mogli biste da produžite dijalog postavljajući ovakvo pitanje:"Šta će se, po tvom mišljenju, desiti posle ovoga?" Nemojte se zadovoljiti odgovorom u kome se pominje nekakva kazna koju ćete vi eventualno izreći, već čekajte da dete kaže da njegov prijatelj možda neće želeti da ponovo dođe, ili da će prestati da ga voli. A onda ga pitajte:"Kako bi se tada ti osećao (osećala)?" Tako ćete mu staviti do znanja da su važna i njegova osećanja.

Vaše poslednje pitanje treba da glasi ovako:" Šta sada možeš da kažeš ili uradiš, a da se to razlikuje od tvojih prethodnih reči i postupaka?" Deca su obično raspoložena za pronalaženje sopstvenih rešenja, pa će i vaš sin ili ćerka, po svoj prilici, predložiti drugu nešto što će ga zadovoljiti. A kada ponudi kompromis, vi recite:"To je dobro razmišljanje". Ova rečenica će biti uspešnija od izraza "dobra ideja", jer je u njoj naglasak stavljen na sam čin razmišljanja, a ne na ono što je dete uspelo da smisli. Dodajte još neku pohvalu, pošto deca predškolskog uzrasta vole da budu hvaljena.

Dete samo treba da reši problem. Ista pitanja treba da postavite mališanu koji vam je došao u kuću ukoliko je on izazvao prepirku. Ili da njega i svoje dete zamolite da zajedno nađu način za prevazilaženje sukoba. Ako vam se čini da sve ovo zahteva puno vremena, setite se da kasnije neće biti potrebe za ponavljanjem čitavog procesa. Kada vaše dete navikne da na pravilan način razmišlja o svojim postupcima, biće dovoljno da ga pitate:"Kako možeš da rešiš ovaj problem?"
Prevela S. Prokić

pokusavam i ja da se ne mesam u sukobe sa drugarima i pustim da oni to rese - ako vidim da ne vodi do poztivnog rezultata onda se i ja ukljucim u disskusiju