Windows, Linux i Mac OS X su tri najkorišćenije familije operativnih sistema na kućnim i poslovnim računarima današnjice. Iako se vode večite verbalne borbe među simpatizerima ova tri tabora, surova je realnost da su se ova tri sistema toliko približila u pogledu funkcionalnosti da je većini korisnika suštinski svejedno koji će da koriste. Ipak, iza nas je burna decenija razvoja ovih operativnih sistema, ispraćena „ispiranjem“ mozgova, savetima poznavalaca i „poznavalaca“ i žestokom propagandom po Internet forumima, tako da pomenuta većina korisnika, iako često nije načisto šta koji OS može, ipak misli da zna šta je za njih najbolje. Zato smo pokušali da što neutralnije moguće napravimo presek stanja i pogledamo u čemu ove familije operativnih sistema liče, a gde zaista postoje bitne razlike.



Ako ste ikad bili u poziciji da nekog uvodite u korišćenje računara, verovatno vam je poznato da korisnik „čistog uma“ može lako da se navikne na bilo šta. Nekog ko nema decenijsko iskustvo sa Windowsom možete postaviti pred Windows 7, OS X, Ubuntu sa Unitijem, Kubuntu sa KDE okruženjem ili Fedoru sa GNOME 3, i taj će se svejedno navići na okruženje. Naravno, pod uslovom da sve čita na jeziku koji razume, jer je opšte poznato da je od straha od novog daleko veći problem pri upoznavanju sa računarima kod starijih osoba predstavljalo nepoznavanje engleskog jezika. Srećom, svi aktuelni operativni sistemi nude interfejs i na balkanskim jezicima, tako da to odavno nije problem.



Bez obzira na interesantnu pojavu iz prethodnog pasusa, pomenuto ispiranje mozga je ostavilo traga. Zato imate imate korisnike sa malo ili nimalo iskustva u korišćenju računara, ali zato imaju i čvrste stavove zasnovane na onome što su čuli od drugog. Kao što je pre 7-8 godina AMD procesore pratio glas da su nestabilni, zato što su ljudi kupovali najjeftinije ploče sa lošim čipsetovima koji su bili odgovorni za probleme, tako i sada postoji armija tehnički polupismenih korisnika koji bez ikakve dvojbe tvrde da je Windows „svetlosnim godinama“ ispred ostalih operativnih sistema, sa sve samouverenim namigivanjem prilikom forumskih diskusija, kao da iza njih stoje dva doktorata iz kompjuterskih nauka. Realnost je malo drugačija, a razlika u upotrebljivosti između najkorišćenijih operativnih sistema nikad nije bila manja.



Fajlovi

Nekada davno, fajl sistemi su se zaista drastično razlikovali. Kućni Windowsi pre verzije XP podržavali su samo FAT32 sistem, koji je zbog svoje jednostavnosti i danas pogodan za pojedine tipove skladišta (npr. Fleš memorije), ali ga je vreme neumitno pregazilo kada su u pitanju hard diskovi. HFS na Mekintošu i ext2 na Linuxu bili su dosta bolji što se tiče koncepta organizacije podataka, ali nije bilo ni govora o naprednijim funkcijama kao što su „shadow“ kopije fajlova , žurnaling (vođenje evidencije o akcijama koje treba uraditi pri upisu na disk pre nego što se ono zaista izvrši, što drastično pomaže oporavak pri nestanku struje) i slično.

Srećom, ta vremena su daleko iza nas, pa Windows danas koristi NTFS fajl sistem koji je daleko dogurao u pogledu mogućnosti, na Mac-u je uobičajen HFS+ koji je napakovan praktično svim što se danas smatra uobičajenim, a na Linuxu je najčešći ext4. Za sve je zajedničko da su brzi, efikasni i maksimalno pouzdani.




Šta ovo znači prosečnom korisniku? Na prvom mestu, neće gubiti fajlove ako nestane struje tokom rada računara, ono što nehotice obriše vrlo verovatno će moći jednostavno da vrati, a ako mu padne na pamet da kopira ili pravi fajlove veličine nekoliko desetina gigabajta, ni tu neće biti problema jer današnji sistemi podržavaju fajlove reda veličina terabajta i naviše. Pritom, svi aktuelni operativni sistemi će korisniku napraviti njegov personalni folder u kome se nalaze podfolderi kao što su „Video“, „Downloads“, „Pictures“ i slično.



Dostupnost programa

S obzirom na petnaestogodišnju dominaciju Windowsa na PC računarima, prirodno je zašto za njega postoji najviše programa. Ipak, ne treba zanemariti ni količinu programa dostupnu na ostalim platformama. Iako važi za „pozersku“ platformu, Mac ima tvrdo jezgro programera i developera koji zaista znaju šta rade, pa se za ovu platformu može naći mnoštvo zaista kvalitetnih programa raznih namena.



Na modernim Linux distribucijama poput Ubuntua i Minta dovoljno je otvoriti ugrađeni „app store“ i uočiti enormne količine korisnog softvera propraćenog jasnim opisima, pa da se rasprše iluzije o nekakvom manjku softvera. Naravno, skupe programske pakete koji su se godinama razvijali samo za jednu platformu, kao što su recimo AutoCAD-a za Windows ili Final Cut Pro za Mac, nećete naći za ostale platforme, ali programa koji nisu ovako „strogo stručni“ teško da će manjkati, bilo da vam treba nešto za gledanje i obradu slika, konverziju videa, lepljenje „papirića“ na desktopu, snimanje diskova ili šta god drugo da vam padne na pamet.



Bezbednost korisnika

Nema mnogo filozofiranja na ovu temu – Windows je definitivno najmanje bezbedan sistem u pogledu količine malware-a i mogućnosti da isti ošteti fajlove i sam operativni sistem. Za to postoji više razloga. Ovaj operativni sistem je zatvorenog, vlasničkog tipa pa ažurnost u ispravljanju propusta zavisi samo od agilnosti Microsoftovog programskog tima. Davanje administratorskih privilegija običnim korisnicima učinilo je da je svaki program mogao da radi na sistemu gotovo šta god mu padne na pamet. Naposletku, enormna popularnost na globalnom nivou učinila ga je naročito interesantnim piscima virusa i sličnih malicioznih programa, pa kada se sve ovo sabere, rezultat ne može biti dobar.



Ruku na srce, Microsoft je učinio ogroman pomak u pogledu bezbednosti. Tu je User Account Control koji će manje iskusne korisnike zamarati pitanjima i naterati ih da stave prst na čelo umesto da bezbrižno pokreću svaki sumnjivi program koji skinu sa Interneta. Uz operativni sistem se dobija i antivirus sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta, pa ni virusima nije tako lako da prave kurcšlus kao ranije. Ipak, problem sa pojedinim korisnicima ostaje – šta god vi uradili a da to nije forsiranje korisničkog naloga sa ograničenim privilegijama, operativnom sistemu će se nešto desiti u roku od mesec ili dva.



Linux i Mac nemaju ovakvih problema jer su to operativni sistemi pisani po uzoru na Unix. To ne znači da za njih ne postoje virusi, ali zbog same strukture operativnog sistema, uloge korisničkih naloga i nekih specifičnosti u vezi sa procesnim menadžmentom, malware ne može tek tako da se širi unaokolo bez ikakve akcije korisnika. Zato Linux i Mac definitivno predstavljaju bolji izbor za korisnika niskog i umerenog nivoa tehničke potkovanosti.



3D i igre

Dok u prethodnom slučaju Windows kaska, ovde ubedljivo dominira. Prosto, Windows ima DirectX koji je Microsoft svojski forsirao u proteklih petnaestak godina, a ima i dobro razrađene i optimizovane drajvere, pa nije ni čudo što predstavlja pravi izbor za jedan igrački računar. Iako je broj igara za Linux i Mac daleko od dvocifrenog, i dalje ne može da se poredi sa ponudom za Windows koja se verovatno meri desetinama hiljada.



Što se tiče Mac-a, određeni pomak napravio je Valve izbacivši svoj Steam klijent i za ovu platformu, takođe preradivši i svoje igre za ovaj sistem. Istom prilikom Apple je sredio do tada zanemarivanu OpenGL komponentu operativnog sistema, tako da Mac sada ima većinu uslova da vremenom stasa i na ovom polju. Na Linuxu jesituacija malo drugačija – kada imate hardver sa odgovarajućim dobro napisanim drajverima, igranje nativnih igara i Windows igara koje se uspešno pokreću preko softvera Wine je prava pesma. Često nije tako, pa igranje traži dosta podešavanja i guglanja, a to nije ono što prosečan igrač uopšte hoće da radi na svom računaru. Zato dileme nema – na igračkom PC-u primarni operativni sistem će svakako biti Windows.





Kancelarijski rad

Microsoft Office, pored Windowsa, postoji i u verziji za Mac OS X. Na ovoj platformi postoji i vrlo dobri paket iWork, a zato za sve tri platforme korisnici na raspolaganju imaju besplatne pakete OpenOffice i LibreOffice, ništa lošije po mogućnostima i opremljenosti. Ipak, gotovo dvodecenijsko korišćenje Officea je ostavilo traga, pa su korisnici generalno skeptični prema svemu što nije Microsoftov paket, osim u slučaju kada ne žele da ga plaćaju za poslovnu upotrebu pa pribegavaju besplatnim rešenjima. Zato ovde krajnji utisci više zavise od prethodnog iskustva korisnika i spremnosti da se prilagodi novom softveru, pre nego od samog kvaliteta alternativnih paketa (koji je na vrlo visokom nivou).



S obzirom da bogatija izdanja Ofisa sadrže dosta softvera, a pritom su pojedine firme zavisne od Microsoftovih tehnologija (recimo, imaju brojna rešenja koja koriste MS Access i programski jezik VBA), možemo samo konstatovati da je MS Office u određenoj prednosti, ali ostale platforme ni slučajno ne kaskaju toliko kao u prethodnoj temi. Što se tiče prosečnog kućnog korisnika ili poslovnog korisnika manjih zahteva, njima je potpuno svejedno šta će od navedenog upotrebljavati.




Profesionalni programi

Ovde je situacija jako specifična. Korisnici AutoCAD-a, Photoshopa,Premiera, Cubasea, Maye ili 3ds Max-a vezani su za konkretnu platformu i tu nema vrdanja. Ako je za utehu, ko se intenzivno bavi ovim programima, verovatno dobro zarađuje, pa ako je imao hiljadu i više dolara za sam softver, ima i za legalan Windows ili kompletan Mac računar. Ponovo, radi se o softveru specifične primene, što automatski ispada iz naše priče o prosečnom korisniku. Za one koji tek ulaze u ove vode ili se amaterski interesuju za ove oblasti, postoje brojni besplatni ili jako jeftini programi ovih namena (Blender, GIMP, LinuxCAD, Qcad) tako da prvi koraci ne moraju biti papreno skupi.






Rad na prenosnim računarima

Do pre neku godinu, jedino je Mac mogao da se pohvali odličnim naponskim menadžmentom, što je i logično jer je prilagođavan malom broju hardverskih komponenti. Windows je dobio detaljno podesivu power management sekciju tek sa Vistom, dok kod Linuxa potrošnja na laptopovima zavisi na prvom mestu od verzije kernela (pojedina prethodna izdanja su bila naročito problematična) kao i od drajvera za hardver kao što su grafički čipovi.



Situacija se jako popravila na tom polju, pa je na laptopovima u pogledu potrošnje praktično svejedno da li ćete da koristiti Windows ili Linux (dokle god se radi o popularnijim distribucijama kao što su Ubuntu ili Mint). Sajt Phoronix, okrenut Linuxu, više puta je pravio uporedne testove potrošnje baterije i zagrevanja koji su potvrdili da moderne Linux distribucije više ne kaskaju za Windowsom (naprotiv), a isto je i lično iskustvo potpisnika ovog teksta, koji na svom laptopu sa AMD procesorom i Radeon grafičkim čipom uporedo koristi Windows 7 i Ubuntu 10.04.




Zaključak

Kada sagledamo sve što smo rekli, možemo zaključiti sledeće: stav autora ovih redova je da je za mnogo puta pominjanog prosečnog korisnika svejedno je koji će operativni sistem koristiti. Igračima svakako najbolje leži Windows, beznadežnim slučajevima koji od računara očas posla naprave magnet za viruse Windows zasigurno ne treba instalirati, a ozbiljni profesionalci ionako zavise od programa koji koriste i poslovne politike firme u kojoj rade, pa često i nemaju izbora. Za ostale poslove poput Interneta, filmova, muzike, potpuno je svejedno koji se operativni sistem koristi, dokle god ga instalira i podešava neko ko se u to zaista razume.

Izvor: Benchmark