Dobri rezultati kliničkog ispitivanja u Srbiji
Testiranje vakcine protiv raka materice

Dve pacijentkinje iz Srbije našle su se među svega nekoliko žena iz sveta na kojima je početkom maja po prvi put isprobana nova vakcina protiv raka grlića materice.

Vakcina „lovaksin C“ predstavlja veliku novinu u oblasti medicine, jer u sebi sadrži modifikovane žive bakterije koje po ulasku u organizam provociraju imuni sistem čoveka terajući ga da proizvede ćelije koje uništavaju rak.

U toku nedelje eksperimentalnom tretmanu biće podvrgnuta još jedna pacijentkinja sa Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, a u narednih nekoliko nedelja još dve. Vakcina će u narednih šest meseci biti isprobana na ukupno dvadeset pacijentkinja iz Srbije, Izraela i Meksika.

Vakcina je otkrivena pre deset godina u Americi i u međuvremenu je veoma uspešno testirana na životinjama.

- Vakcina je ubrizgavana miševima u koje su prethodno posađene ćelije raka i kod svih njih je došlo do jake reakcije na lek. Kod skoro polovine životinja rak se potpuno izgubio, dok je kod druge polovine došlo do znatnog smanjenja tumora - kaže za „Blic“ doktor Džon Rotman, direktor kliničkih ispitivanja i potpredsednik „Advaksisa“, američke firme koja je proizvela vakcinu.

Kako će vakcina delovati na ljude - pitanje je na koje se američki i naši stručnjaci ne usuđuju da daju odgovor.

- Imamo velika očekivanja. Ono što sigurno znamo jeste da je vakcina bezbedna. Kod dve pacijentkinje iz Beograda koje su primile prve doze jedini negativni efekti bili su povećanje temperature, koja je skidana običnim „paracetamolom“ - objašnjava doktor Rotman.

Vakcinu je osmislila doktorka Ivon Paterson sa Univerziteta u Pensilvaniji koja je primetila da ljudski imuni sistem stvara jak odbrambeni štit kada je suočen sa bakterijom listerijom monositogenes, zbog čega je došla na ideju da to iskoristi za borbu protiv raka.

- Tu bakteriju čovek svaki dan unosi u svoj organizam kroz hranu i ona u malim količinama nije štetna. Opasna je kada se nađe u pokvarenim namirnicama, recimo u siru, i tada organizam počinje aktivnu borbu. Izmenom na antigenu uspeli smo da prevarimo organizam tako da on istovremeno ubija i bakteriju i ćelije raka - kaže doktor Rotman.

Ukoliko se u kliničkim ispitivanjima u Srbiji i svetu pokaže da vakcina nije štetna i da ne izaziva ozbiljne štetne posledice, krenulo bi se u novu fazu kliničkih istraživanja. Do sada je samo na početna laboratorijska istraživanja utrošeno preko deset miliona dolara. Ukoliko sve bude išlo kako treba, vakcina će se u redovnoj upotrebi naći tek za četiri godine.



Izvor: Blic \ Milorad Ivanović